Društvo
Vršnjačko nasilje može ostaviti dugotrajne posledice
Od početka ove školske godine Ministarstvu prosvete prijavljeno je više pd 70 slučajeva nasilja trećeg nivoa. U prethodnoj školskoj godini takvih situacija je bilo deset puta više. Nasilje trećeg nivoa je najviši stepen. Prvi i drugi se rešvaju u okviru škole, dok je za treći nivo neophodno uključiti institucije: zdravstvene ustanove, policiju, Centar za socijalni rad, Ministarstvo prosvete.
Najčešće su to prijave fizčkog nasilja, kome prethodi verbalno i psihičko nasilje. Neretko se deca i mladi koji su žrtve nasilja premeštaju u drugu školu zbog bezbednosti. Psihološkinja i saradnica u OPENS-u Slavica Ranisavljev tvrdi da je vršnjačko nasilje veoma opasno i može da ostavi dugotrajne posledice po osobu koja ga trpi.
"Čak i kada izmestite tu osobu iz situacije nasilja, ona može da ima utisak da je manje vredna, da se oseća odbačeno i da teško uspostavlja poverenje. Kasnije može razviti i neke probleme u vezi sa mentalnim zdravljem. Važno je raditi što kvalitetnije i duže sa mladima koji trpe nasilje, da bi se oni integrisali i motivisali da budu što bolji prema sebi. Nije sve rešeno prebacivanjem u drugu školu. To cijalno odbacivanje, u tim godinama, šalje poruku da nismo vredni, prihvaćeni i poželjni, a nama je tada osnovni cilj da budemo prihvaćeni i da budemo deo društvene grupe u kojoj se krećemo", kaže Slavica.
OBRATI PAŽNJU
A postoji i druga strana. Deca i mladi koja pokazuju nasilničke obrasce ponašanja ili se tako ponašaju, oni su sa kojima takođe treba raditi, razgovarati i pomoći im da podstaknu pozitivni razvoj i suoče se sa negativnim emocijama. Slavica kaže da postoji značajna razlika između toga kada za neko dete ili tinejdžera kažemo nasilnik ili kažemo da ima nasilno ponašanje.
"Te etikete koje nam drugi ljudi stavljaju podstiču takvo ponašanje i potvrđuju kada se to ponašanje desi. Stavljaju nas u kalup. Trebalo bi shvatiti da dete nije samo neko ko se nasilno ponašao ili pretrpeo nasilje. Ono je još mnogo stvari pored toga, to nije jedino što ga oblikuje. To je važno da bi ono shvatilo da je to deo ponašanja koje može menjati. Kada kažete da se neko ponaša nasilno vi govorite da to ponašanje može da bude drugačije, kada kažete da je neko nasilnik, označavate da će neko uvek biti nasilnik i da je to nešto što ne može da se promeni. To je loše i za dete i za okolinu", zaključuje Slavica.
Udruženje "Drug nije meta" u ovoj godini je radilo istraživanje na temu izloženosti i stavova dece i mladih o vršnjačkom nasilju. Rezultati pokazuju da psihičko nasilje boli mnogo više nego fizičko. Tako je odgovorilo preko 80 odsto ispitanika. Takođe, većina smatra da neko doživaljava nasilje jer je različit od vršnjaka ili zato što se plaši nasilja. Rešenje se, po njihovom mišljenju, nalazi u stvaranju atmosfere zajedništva i prijateljstva u školi.
Nastavnica u Osnovnoj školi 23. oktobar Violeta Grujičić kaže da je vršnjačko nasilje, na žalost, iz godine u godinu sve veće.
"Zabrinjavajuće je to što ga ima sve više, naročito onog brutalnog. Vršnjačko nasilje je gotovo svakodnevno prisutno u mojoj školi. Postoji procedura - kontaktiranje psihološko-pedagoške službe, roditelja... Ono što ja mogu da učinim i što činim, to je da ponudim pomoć, podršku, razgovor. Mislim da bi prevencija trebalo da krene još u najnižem uzrastu, možda čak od predškolskog", kaže Violeta i dodaje da sa detetom i mladima treba da rade i nastavnici, ali i roditelji.
"Mislim da nije dovoljno samo kazniti dete, najlakše ga je kazniti. Podršku treba pružiti detetu od najranijeg detinjstva. Dati mu samopouzdanje, ojačati, pratiti ga, razgovarati sa njim. To bi bio jedan od načina sprečavanja vršnjačkog nasilja."
Slavica se slaže da se nasilje ne dešava odjednom, to je postepeni proces, postoje koraci i treba na vreme reagovati. Kako ona kaže, narativi da su nekada generacije bile bolje ne pomažu u rešenju.
"Slanje poruke mladim ljudima da nisu dovoljno dobri ili da nisu dobri kao što je nekada neko bio je loše po njih. Treba se usmeriti na sadašnjost i ono što mladi sada rade i kako tu možemo uticati", zaključuje ona.
U Novom Sadu je osnovano Sazvežđe podrške koje čini mreža 14 organizacija civilnog sektora. Tu se mladima pruža besplatno psihološko savetovalište, psihoterapije, SOS telefoni, četovi i mejlovi. Mladi mogu i da ostanu anonimni, ukoliko to žele. Uključeno je 14 udruženja i institucija. Neka udruženja rade sa svima, a neka su specijalizovanja za žrtve nasilja ili LGBT zajednicu, mlade sa iskustvom psihijatrijskog lečenja ili za mlade koji razmišljaju o suicidu.
Ukoliko ne možete da se izborite sa određenim osećenjima, mislima i brigama, postoje oni koji su tu da vam pomognu i ohrabre vas. Ako, iz bilo kog razloga, ne možete da razgovarate sa prijateljima, roditeljima ili pedagozima, postoje mesta, poput Sazvežđa, koja će vas vrlo rado saslušati i ohrabriti. Vršnjačko nasilje može ostaviti posledice koje traju ceo život.
Hajde da ga predupredimo i da o njemu ne ćutimo.
Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" poslušajte u plejeru:
J. Božić
Foto: Canva.com
