Vršnjačko nasilje pod maskom anonimnosti

Možda ste primetili da se na društvenim mrežama često pojavljuju profili čiji je cilj izvrgavanje ruglu drugih osoba. Tako smo nedavno mogli da vidimo profile poput najružnije devojčice Niš, najružniji učenici Laze Kostića, najružniji iz Zrenjanina, Kraljeva, Kragujevca i tako dalje. Obično su ti profili zaključani, sa malo pratilaca i još manje objava, pa su stoga posmatrani kao bezopasni. Međutim, s obzirom na činjenicu da je neka anonimna osoba imala potrebu da javno izvrgne ruglu svog vršnjaka i na taj način ga ugrozi, možemo da kažemo da je u pitanju vršnjačko nasilje. 

Najčešća vrsta maltretiranja koje mladi susreću je prozivanje na društvenim mrežama. Pored toga, kažu da se često dešava i da neko širi lažne glasine o njima na internetu, a čak su i bili meta fizičkih pretnji na mrežama. Psiholog Lana Smiljanić Vukadinović kaže da je vršnjačko nasilje pojava širokog spektra, dok se elektronsko nasilje od običnog razlikuje po tome što nasilniku daje moć da se sakrije, nema lice, ime i prezime, nema glas i niko ne zna ko je to uradio.

"To je vrlo moćno oružje da se neko dete povredi i da se oseti poniženo i nemoćno, a da nasilnk s druge strane ostane zaštićen. To može da bude bilo ko, čak i neko ko lice u lice ne bi imao snage i hrabrosti to da uradi. Nikad ne znamo koliko posledice i trag mogu da budu duboke kod nekog ko je doživeo ili doživljava takvu vrstu nasilja. Neko može shvatio to kao 'Aha, ovo me ne interesuje' dok na druge može da ostavi trajne posledice. To je ono što ne znamo, ko će kako da reaguje i na koji način to može da se završi. Treba biti jako ozbiljan i tome pristupiti kao da je najgora moguća opcija u igri. Ne znamo šta u stvari može da proizvede ta vrsta nasilja", rekla nam je Lana.

Tijana Milošević je istraživač Centra za prevenciju nasiljana Univerzitetu u Dablinu. Prema njenim navodima, istraživanje tog centra iz 2018. godine pokazalo je da je oko 16 odsto mladih u Srbiji iskusilo nasilje online, dok se oko 15 procenata susrelo s tim lice u lice. Ovaj podatak je sličan onima u drugim zemljama, bar kada je njihovo istraživanje u pitanju. Prema njenim rečima, ljudi često nemaju svest o tome šta sve može da bude nasilje. 

"Sajber buling (bullying) može da bude i anonimno zbog osobina interneta, jer osoba koja je napadnuta ne zna ko joj to radi. Međutim, istraživanja obično pokazuju da dete koje je napadnuto najčešće zna ko ga napada. Ne postoje jednostavne razlike između onih koji su žrtve i onih koji su nasilnici. Vrlo često se dešava da deca koja su bila napadnuta i sama, iz osvete ili da se odbrane, postanu napadači. Tako da imamo veliku grupu dece koja spadaju i u jednu i u drugu kategoriju", ispričala je Tijana. 

Prema njenim rečima, mladi uočavaju ali ne pričaju nužno o toj vrsti nasilja, ponajviše zbog toga što je deci koja su bila žrtve nasilja teško da sa nekim pričaju o tome, zato što ne osećaju da će dobiti adekvatnu podršku.

"Kada se to dogodi, nisu baš voljni da pričaju s nekim o tome, jer se često događa da im roditelji oduzmu mobilne telefone ili zabrane upotrebu društvenih mreža. Misle i da ih stariji neće razumeti i da će samo napraviti još veću frku", objasnila je naša sagovornica. 

Lana Smiljanić Vukadinović dodaje da bi bilo odlično kada bi prevencija od te vrste nasilja krenula pre tinejdžerskog doba, kako bi deca do tada stigla da upoznaju s tim i shvate šta se dešava.

"Internet je beskrajna mreža i čini mi se da ne shvatamo ozbiljno do kojih granica to može da ide. Edukacija je svakako preporuka. Da bi bolje razumeli šta se dešava, apsolutno je potrebno razgovarati o tome. Na taj način, dobiće informaciju da se to ne dešava jedino njima. A onima koji prepoznaju da se nekome u njihovoj blizini dešava nasilje, preporuka je da ne odustanu i da ih ne ostave same. Narušeno samopouzdanje je samo jedna od posledica, jer elektronsko i svako drugo nasilje ostavlja mnogo dublje posledice, čak se završava i fatalno u nekim slučajevima", upozorila je naša sagovornica.

Razgovarajući sa našim mladim sugrađanima o ovoj temi, uglavnom smo dobili odgovore da smo svakodnevno svedoci onaljn nasilja, posebno putem komentara na mrežama. Kako su rekli neki od njih, generalno, kod ljudi u našoj zemlji ne postoji svest o tome da takvo ponašanje može da izazove velike probleme.  

Iako je slanje tekstualnih i digitalnih poruka centralni način na koji tinejdžeri grade i održavaju odnose, ovaj nivo povezanosti može dovesti do potencijalno zabrinjavajuće i nesaglasne razmene informacija i ličnih stvari. Tako, recimo, na globalnom nivou, jedna četvrtina tinejdžera kaže da su im poslate eksplicitne slike koje nisu tražili, dok sedam odsto ističe daje neko podelio njihove eksplicitne fotografije bez njihovog pristanka. Ukoliko primetite vršnjačko nasilje, bilo ono onlajn ili urealnom svetu - prijavite ga.

J.M.