Svaki građanin ima odgovornost

Vršnjačko nasilje predstavlja problem koji nije samo u školama, među vršnjacima, već problem zajednice generalno. Ovo je tema o kojoj treba konstantno pričati, ali i na kojoj treba raditi, za mlade i sa mladima. Projekat "Neću da.." se na kreativan način bavi upravo ovom temom. A učesnici će imati priliku da zajedno sa budućim omladinskim radnicima Aleksom Stanišićem i Alisom Rapajić pričaju, stvaraju i razmišljaju o ovoj temi. Ciljna grupa su mladi, a sa Aleksom smo razgovarali o projektu, ali i o vršnjačkom nasilju uopšte.

Foto: necuda2019

Zbog čega baš tema vršnjačkog nasilja?

Ova tema je nastala iz potrebe koju smo uvideli moja koleginica Alisa i ja, jer smo primetili veliko medijsko eksponiranje mladih koji su doživeli vršnjačko nasilje. To su bili događaji koji su u nama probudili bunt prema negovanju nasilja i odlučili smo da odaberemo ovu temu. Mislimo da mladi imaju dovoljno znanja, kreativnsoti i želje da učestvuju na takvom projektu, a da znaju da će se njihov glas čuti.

Ko i kako može da se prijavi na radionice?

Mogu se prijaviti svi mladi uzrasta od 16 do 19 godina. Otprilike, od onih koji idu u drugi razred srednje škole, pa do prve godine fakulteta, koji su iz Novog Sada i okoline, odnosno žive u tim mestima. Mogu se prijaviti popunjavnajem upitnika koji stoji na našim društvenim mrežama (instagram: @necuda2019 i facebook: necuda2019) ili tako što će nam poslati poruku na našu email adresu (necuda2019@gmail.com). Sve radionice su besplatne, a učesnici će dobiti sertifikate o učešču na projektu.

Šta mladi mogu  da očekuju od projekta, u kojoj formi će se on izvoditi?

Mogu da očekuju puno zabave i kroz tu zabavu učenje, on će se realizovati kroz dramsku formu. Šta to znači? Mladi će moći, kada se budemo svi zajedno okupili, da izaberu da li će raditi predstavu, film, izložbu fotografija, da li će pisati ili možda čak slikati, a sve kroz prizmu vršnjačkog nasilja, ta odluka je na njima. Mi smo tu da ih podržimo i vodimo kroz čitav proces i najbitnije je što će se oni družiti i steći nova prijateljstva u čitavom projektu.

Ti i Alisa pohađate kurs za omladinske radnike, odakle je i proistekao ovaj projekat. Zašto su važni omladinski radnici, po tvom mišljenju, pogotovo kada su ovakve teme u pitanju?

Oni su stručniji za vođenje procesa i za rad sa mladima, koji nisu isti i nemaju iste osnove iz kojih dolaze. Znamo da to može biti problem kod mladih, to neadekvatno vođenje programa u kojima se nalaze, obrazovnog tipa naravno. Omladinski radnici rade sa ličnom željom da promene društvo, tako što će dati priliku mladima da menjaju to društvo i uloga omladinskog radnika/ce je u tome da podrži mlade i da ih vodi i da im da slobodu da se izražavaju onako kako oni žele.

Foto: privatna arhiva

Tema vršnjačkog nasilja je veoma osetljiva i važna pogotovo za mlade koji su doživeli ovakav oblik nasilja. Šta misliš, kako i ko sve može da utiče na njegovo smanjenje?

Svaki građanin ima odgovornost prema drugom ljudskom biću, da se prema njemu ophodi najbolje što može. Samim tim svi smo odgovorni, bez obzira na to da li smo vršili nasilje ili smo bili ti nad kojima je vršeno nasilje. Ili smo ćutali o svemu tome. Svi imamo odgovornost prema društvu u kome neće postojati nasilje, ne samo vršnjačko, već bilo koje. Jedna stvar su konflikti, a druga je nasilje. Jedan od načina menjanja je zapravo i rad na sebi i priključivanje drugim inicijativama koje su slične onome što želimo, informisanje o vršnjačkom nasilju i osvešćivanje o tome kada delovati.

Šta bi ti onda poručio mladim osobama kada imaju neki problem, pa i problem vršnjačkog nasilja?

U redu je imati problem, ne treba ga se plašiti. Kada imamo problem, možda da probamo da ih ne zovemo tako, već izazovi. Odmah je malo lakše.  A mi se za svaki izazov spremamo, učimo iz njega i o njemu i pitamo za pomoć. Ne treba se plašiti već snažno poleteti ka rešenju, a ako i negde zaškripi, tu smo mi da damo vetar u leđa i podržimo.

J. Božić