Društvo / Obrazovanje
Put do nenasillja vodi kroz stalno angažovanje zajednice
Nasilje, u svim svojim oblicima, na žalost nije retka pojava. Rezultati istraživanja Krovne organizacije mladih Srbije, koje se bavilo bezbednošću i zdravljem mladih, pokazuje da je više od trećine mladih osoba pretrpelo fizičko i digitalno nasilje, a skoro tri četvrtine verbalno. Preko 20 odsto devojaka bile su žrtve seksualnog nasilja.
Foto: Canva.com
Sa druge strane, istraživanje “Mladi u medijskom ogledalu” pokazuje da se mladi u pozitivnom kontekstu prikazuju u svakom šestom tekstu ili prilogu, dok je negativan kontekst tri puta češći. Ako su prikazani u negativnoj konotaciji, najčešće su predstavljeni kao nasilni, nemoralni i promiskuitetni.
Sve ovo nas tera da se zapitamo u kakvom društvu živimo i kako ono može biti bolje, nenasilnije? Grupa autorki je upravo na to pitanje probala da odgovori kroz publikaciju Ne/nasilje i odgovornost, između strukture i kulture: smernice za građenje nenasilnih zajednica.
Jedna od urednica te publikacije Marijana Stojčić kaže da se publikacija bazirala na razgovorima i iskustvima na regionalnom nivou, kroz teorije, znanja, prikupljanje podataka i vlastitim promišljanjima o različitim oblicima nasilja.
"Ono što smo mi smatrale vrednim je da o nasilju ne pričamo kao o incidentu. Htele smo da probamo da razumemo nasilje kao jedan kompleksan problem, kontinuum koji se na različite načine ispoljava gotovo u svakoj oblasti naše ljudske egzistencije. Pristup se ne fokusira na odnos počinilac - žrtva, već na kontekst u kome se nasilje dešava, kao i na faktore koji dovode do toga da nasilje postoji. Ključna stvar u prvom segmentu publikacije je da nasilje predstavlja jednu od osobina kapitalističkog sistema. Sam sistem ga svojim ustrojstvom stalno reprodukuje i zahteva. Taj sistem se dobrim delom oslanja na različite forme ukorenjenog nasilja, odnosno orodnjene odlike nasilja", ističe Marijana.
Foto: Marija Erdelji
Središnji deo publikacije otvara pitanje o reflektovanju nasilja u našim zajednicama, ali i o promišljanju drugačijih načina organizovanja.
"Principi na koje autorke vraćaju, kao suštinske vrednosti, su odgovornost, transparentnost, solidarnost, ali i solidarnost u konfliktu, inkluzivnost i nenasilje. Ovo deluje kao nešto što smo svi često čuli na gomili skupova, ali čini nam se i da često izostaje promišljanje o značenju ovih pojmova u konkretnom radu. Taj konkretni rad se odnosi i na svakodnevno funkcionisanje, organizacije grupa, ali i na personalne odnose. Još jedan princip koji je važan je ono što se naziva feministicizacija, odnosno, neka vrsta svakodnevnog, aktivnog osporavanja rodnih, ali i drugih hijerarhija u okviru neke organizacije ili zajednice. Tek sa promišljanjem o tim stvarima mi zapravo možemo da otvorimo prostor da gradimo nekakvu strategiju ili viziju nekakvog pravednijeg društva, koje nije današnje društvo", zaključuje Marijana.
OBRATI PAŽNJU
Rezultati istraživanja o promociji rodne ravnopravnosti i sprečavanju i suzbijanju nasilja nad ženama u porodici i partnerstvima, koje je sprovelo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, pokazuje da je više od 40 odsto ispitanika doživelo psihičko nasilje. Preko 35 odsto ispitanih smatra da su žene najčešće suočene sa diskriminacijom u svojim porodicama. Jedna od osnivačica Autonomnog ženskog festivala (AFŽ) Tamara Srijemac kaže da se promena u društvu vidi, ali i da ima još dosta posla.
"Ova tema je zaista prisutnija. Nekako, imam utisak da je većini žena sada lagodnije u toj feminističkoj poziciji. Identifikuju se sa tom pričom, javno govore o tome, javno se požale i mediji prepoznaju to kao temu. Sa druge strane, mi i dalje imamo u centrima odlučivanja, u centrima moći, puno tih patrijarhalnih pozicija i puno retrogradnih struja. Vidimo šta se dešava u celom svetu kada je u pitanju zabrana abortusa. To je najslikovitiji primer. Nikako nisu još sva prava osvojena i tu još ne treba da se opuštamo. Treba stalno da se podsećamo na prava koja su naše prethodnice izborile i da ih čuvamo i nadograđujemo", kaže Tamara.
Foto: Marija Erdelji (Tamara je u sredini)
Tamara napominje i da je bitno da se uključimo svi, kako bi se približili nenasilnim zajednicama i društvima, jer to jestu univerzalni problemi
"Ako mi feminističkim pitanjima pristupimo kao problemima i pitanjima koja se tiču svih ljudi i ljudskih prava i kada to shvatimo, onda će nam nekako svima biti bolje. Znači da ne bude da se određene privilegovane bele žene bore za svoje pozicije, nego da mislimo o svima i svim ženama ali i muškarcima u sistemu. Što je širi spektar tih prava i što više percipiramo da je bitno boriti se za svakoga na ovom svetu, možemo očekivati neko idealnije društvo", zaključuje Tamara.
Studenti sa kojima smo razgovarali skreću pažnju na važnost umeća rešavanja konflikta i obrazovanja u zajednici, kao ključnih faktora pri izgradnji nenasilnih zajednica. Omladinska radnica Jelena Mitrović kaže da je neophodno da sa mladima razgovaramo upravo o konfliktima i njihovom nenasilnom rešavanju.
"Ono što nismo učeni je da izrazimo svoje mišljenje, potrebe, emocije i da saslušamo jedni druge, što su, po mom mišljenju, četiri bitna elementa za rešavanje problema i konflikata među mladima i decom. Danas postoji mnogo alata za rešavanje konflikta. Ono što vidim da bi se dobilo je to da bi neko naučio da izražava svoje mišljenje i emocije i znao bi bolje da adresira u čemu je problem, ali i da sasluša drugu stranu. To može da bude dugoročno rešenje, kao dugoročni obrazac ponašanja koji se kasnije prenosi", tvrdi Jelena.
Imamo još mnogo koraka do stvaranja nenasilnih zajednica. Ipak, svaki dan možemo nešto da uradimo da naše mikrozajednice ne uključuju nasilje. Možemo da reagujemo, ne ćutimo i prijavimo nasilje.
SOS linija za žrtve nasilja – 0800 222 003
Jedinstveni SOS telefon za Vojvodinu – 0800 101010
Takođe, svaki oblik nasilja se može prijaviti i policiji na broj 192
Celu emisiju U kakvoj zemlji želim da živim? poslušajte u plejeru:
