Mentalno zdravlje u vreme nepravde i nasilja

Poslednjih meseci naša svakodnevica postali su nepravda i nasilje, gotovo na svakom koraku. O tome kako stalna prisutnost nepravde i nasilja u društvu može uticati na mentalno zdravlje mlade osobe, razgovarali smo sa psihoterapeutom i sociologom Nemanjom Rajakom.

foto: arhiva Oradija

"Čini mi se da ovaj režim funkcioniše kao strahovlada, što bi značilo vladavina strahom, koja pored ostalih manipulacija, uključuje emocionalnu manipulaciju. Život pod strahovladom je po nekom pravilu haotičan, pa su samim tim i emocije koje osećamo takve - osećaj besa, anksioznosti, bespomoći, tuge. S druge strane, postoji i neka vrsta pritiska na studente da ispune akademske obaveze i polože ispite, što može dovesti do osećaja iscrpljenosti i izgaranja", kaže Nemanja.

Prema njegovim rečima, potiskivanje emocija samo kratkoročno može da deluje kao rešenje. Što duže potiskujemo emocije, posledice u nama sve više rastu.

"To može izazvati glavobolje, nesanicu, pad imuniteta, kožne bolesti, ili zbog nagomilavanja besa može doći do iznenadnog izliva besa. Kada posmatramo mehanizam potiskivanja kao psihološki fenomen, shvatamo da ga režim i podstiče jer stalno daje jasan signal - ćuti, trpi, ne talasaj, ne mešaj se", kaže naš sagovornik. 

Nemanja ističe da bi trebalo uraditi upravo suprotno - umesto potiskivanja treba da imenujemo ono što osećamo i da osvestimo zbog čega se osećamo tako. Samo imenovanje onoga što osećamo - tuge, besa ili straha može da pomogne da u tom trenutku neutrališemo emotivni naboj koji može da nas preplavi.

"Onda polako možemo da racionalizujemo zašto se osećamo tako. Ako za primer uzmemo bes - sasvim je normalno da osećamo bes dok gledamo sve ovo nasilje oko nas. Ali bes ne mora nužno da bude destruktivan, može da bude i povod - kao što vidimo da se ljudi udružuju, samoorganizuju i povezuju. Ista stvar je i sa strahom, on ne mora nužno da parališe ljude, već može dovesti do osećaja zajedništva, tačnije da se zajedno udružimo protiv nečega što nas plaši. Tuga umesto osećaja apatije i beznađa vrlo lako može probuditi osećaj empatije i brige za drugog. Racionalizacija u tom smislu znači i prepoznavanje emocija, a onda kasnije i njihovog usmeravanja", ističe sagovornik Oradija.

Nemanja ističe i da je za fokus važno da postoji struktura kako provoditi vreme. Potrebno je odrediti vreme koje posvećujemo primanju novih informacija sa interneta i društvenih mreža, ali i odrediti vreme za učenje i vreme za razonodu i opuštanje.

"Što se tiče učenja, mislim da je jako dobro postavljati mikro-ciljeve - da svaki dan zadamo sebi neki mikro-cilj koji možemo da ispunimo. Takodje učenje zajedno sa kolegama i koleginicama može biti korisno jer stičemo osećaj zajedništva, kako akademskog, tako i aktivističkog delovanja - svi smo tu zajedno i zajedno delimo sudbinu. Mislim da je u ovim vremenima važno da znamo da nismo sami jer je baš to ono što je propaganda vladajuće agende - da se osećamo napušteno i usamljeno kako bismo na kraju odustali. Zato su po mom mišljenu zajednička delovanja važna", kaže Nemanja Rajak.

Borba koja se mesecima dešava na ulicama je kolektivna i zato je važno da naučimo kako da u njoj istrajemo, ističe naš sagovornik.

"Potrebno da je osvestimo da ne zavisi sve od nas kao pojedinaca, već da je to kolektivna borba čiji smo mi deo i koja nije sprint nego maraton. Imamo prava na pauzu i ona ne znači da smo izdali borbu ili sebe. Treba da imamo razumevanja za sebe i na neki način budemo blagi prema sebi, ali isto tako i prema drugima." objašnjava Nemanja. 

Kada emocije postanu preplavljujuće, postoje određene tehnike koje pomažu da se sa njima izborimo. 

"Prvo što mi pada na pamet je tehnika uzemljenja, kada nas emocije preplave. To znači da se vratimo u ovde i sad. To funkcioniše tako što pogledamo oko sebe, imenujemo stvari koje vidimo, koje možemo da dodirnemo i koje možemo da čujemo i osetimo. Na taj način umirujemo uzburkane emocije. Naravno dobro je i razgovarati sa osobom od poverenja, važna je fizička aktivnost ili bar 15 minuta šetnje, čisto da izađemo iz tog osećaja i da se osvrnemo i na naše telo. Takođe, vođenje dnevnika je značajno za osvešćivanje toga šta se dešava i formiranje misli u smislene rečenice. Naravno, uvek se možemo javiti za besplatnu psihološku pomoć, koju nude razna psihološka udruženja." zaključuje naš sagovornik.

Ceo razgovor sa Nemanjom poslušajte ovde:

Minja Knežević

Fotografije: Pixabay