Društvo
Rastu cene, rastu i studentske muke
Pandemija koronavirusa i rat u Ukrajini ozbiljno su uticali na porast cena u svetu, ali i u Srbiji. Poskupeli su stanovi, kirija, gorivo, hrana, a od 1. novembra najavljeno je novo poskupljenje struje i gasa. Retko ko u našoj zemlji nije pogođen inflacijom, pa smo se pozabavili time koliko i na koji način to utiče na mlade ljude.
Anica Stamenković studira pravo u Beogradu. Dolazi iz Ćićevca - kako ona kaže, mesta gde su plate prosečne ili ispod proseka. Po dolasku u Beograd morala je da se zaposli, jer finansije roditelja nisu bile dovoljne za život u glavnom gradu. Tu živi dve godine i kako kaže, cene su za taj vremenski period znatno skočile.
"Primećujem da su osnovne namirnice dosta skuplje, počevši od hleba koji ne može da se nađe ispod 100 dinara. Neke osnovne stvari su baš poskupele, čak je i menza neisplativa opcija za studente na samofinansiranju. Najviše primećujem da cene rastu kroz dezodoranse ili uloške, koji su mi kao ženskoj osobi potrebni, a svaki put kad uđem u radnju su skuplji i skuplji - da li za pet ili deset dinara, ali svaki put sve više koštaju", priča Anica.
Kako bi uštedela nešto novca, meso i druge prehrambene proizvode često kupuje u Ćićevcu, jer je tamo jeftinije nego u Beogradu.
"Onda to prenosim, pa zamrznem ili odmah iskoristim. Na taj način želim da uštedim neki dinar. Da li je to dinar da sednem jednom da popijem kafu ili za nešto drugo što mi je potrebno, uglavom će biti da je za nešto drugo, jer ni sada kao studentkinja nekad stvarno nemam ni za tu jednu kafu da popijem s nekim u kafiću", kaže naša sagovornica.
OBRATI PAŽNJU
Anica iznajmljuje stan u Beogradu. Za kiriju i račune mora da odvoji celu platu, a da bi imala novca za život radi poslove sa strane. Kako kaže, imala je sreću što joj gazdarica nije podigla kiriju kada je krenula inflacija.
"Stan od 35 kvadrata kod Vukovog spomenika plaćam 350 evra. Zgrada ima osam spratova i sve je novo, tako da je cena i više nego povoljna u odnosu na stanove u blizini. Skoro sam videla oglas za stan na Đeramu. Ista kvadratura se izdaje za 600 evra. Dosta su skočile kirije, negde čak i duplo. To je problematično, jer je dosta mojih drugara moralo da traži novi stan ili cimere kako bi mogli da ostanu tu ili su ih gazde izbacivale iz stanova zato što su našli klijente koji bi plaćali više", ističe Anica.
Prema njenim rečima, studentski život se trenutno svodi na balansiranje, konstantno razmišljanje o cenama i pravljenje izbora koji će doneti najveću uštedu.
"Najteže mi dođe kad nestane šampon i onda moram da gledam, tražim šampon u zavisnosti od svojih finansija. Ukoliko imam, uzeću šampon koji odgovara mojoj kosi, ukoliko ne, onda gledam najjeftiniju opciju. Kad je sve poskupelo i kad zarađuješ jedva dovoljno novca, svaki prihod unapred moraš da isplaniraš gde ćeš potrošiti. Mnogo je komplikovano jer uvek dođe neki neplanirani trošak. To je veliki pritisak za mene, a i za dosta mojih drugara. Prvo što znaš da ćeš dva, tri dana na kraju meseca ili dok ti ne stigne sledeći prihod ostati na nuli ili ćeš imati nešto minimalno. Onda razmišljam o tome šta ako se razbolim i ako mi treba za lek", priča naša sagovornica.
Kada su u pitanju izlasci, Anica kaže da rast cena mnogo utiče na to, jer zarađuje taman dovoljno za život.
"Nekad sednem, izađem sa društvom, ali to su uglavnom popodnevne varijante. Što se tiče noćnog izlaska, dva puta sam izašla za dve godine aktivnog življenja u Beogradu. Shvatila sam koliko je sve preskupo i koliko zapravo moram da štedim novac da bih mogla da izađem, kako bih taj deo svog socijalnog života ispunila", kaže Anica.
Mladi iz Novog Sada i okoline saglasni su u jednom, a to je da je zbog finansijske situacije teško biti mlada osoba u Srbiji. Svi sa kojima smo razgovarali su na neki način radno angažovani, a istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije pokazuje da to nezadovoljstvo dolazi zbog niskih plata, koje mladi najčešće imaju. Prema tom istraživanju, većina smatra da je prosečna plata nedovoljna za pristojan i dostojanstven život.
OBRATI PAŽNJU
Ekonomista Ivan Nikolić objašnjava da je rast cena uzročno-posledično vezan za pandemiju koronavirusa i rat u Ukrajini. Prema njegovim rečima, poskupljenje stanova i struje proširilo se i na druge sfere.
"Neizostavan je i mentalitet naših poslovnih ljudi da se iskoristi trenutak, nekada legitimno, a nekada po veliku štetu potrošača, da se pod izgovorom tih većih troškova podignu cene. Onda smo imali jedan rast preko hrane, što je neobično, pogotovo za Srbiju koja je zemlja sa većim udelom proizvodnje hrane i poljoprivredno orijentisana. Ali, to se ne vidi u ceni potrošačkih proizvoda. U energetskom sektoru se tek vidi problem sa proizvodnjom električne energije, gde je potrebno ulagati više. Ulaganje je moguće samo ako se podignu prihodi EPS-u. To je moguće sa višom cenom električne energije. Jedno za drugim, dođemo do situacije da su cene ovake kakve su", objašnjava Nikolić.
Struja će od 1. novembra poskupeti za više od devet, dok će gas biti skuplji za deset odsto. Kada je u pitanju akcizna roba, cene su u konstantnom rastu. Poslednje poskupljenje bilo je početkom ovog meseca kada su porasle cene goriva, kafe, alkohola, duvanskih proizvoda i naftnih derivata. Nikolić naglašava da se očekuje pad inflacije, ali će nivo cena u prodavnicama verovatno ostati isti.
"Približavamo se prošlogodišnjem proseku inflacije koji je bio narušen prethodnih meseci, pogotovo početkom leta. Taj pad realnog standarda je bio znatni dublji. Najavljeno je i povećanje plata, ali opet postoji ta klackalica između plata i cena. Iskazano u proseku, plate jesu više u odnosu na prošlu godinu, ali za neke kategorije to nije tako. Naravno, posebno su pogođeni oni sa ispodprosečnim primanjima jer oni su izloženiji poskupljenjima namirnica koje dominiraju u njihovoj potrošnji. To su pre svega hrana i električna energija, ali verujem da će biti bolje", zaključuje Nikolić.
Retko ko u Srbiji trenutno nije pogođen višemesečnim rastom cena. Mladi kao osetljiva društvena grupa posebno su ugroženi. Dostojanstven život, između ostalog, podrazumeva ekonomsku i socijalnu sigurnost, a većina mladih ljudi trenutno balansira između cena stanova, računa, osnovnih životnih namirnica i troškova uživanja u slobodnom vremenu.
Trendom rasta cena i koliko to utiče na mlade bavili smo se u prvoj epizodi emisije "Šta se kuva?":
S. Rudakijević
