Društvo / Obrazovanje
Siromaštvo je pitanje dostojanstva, isključenosti i sistemske brige
Dostojanstven i pristojan život u Srbiji nije opcija za mnoge građane i građanke. Prema podacima Eurostata, skoro trideset odsto ljudi je u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti u našoj zemlji. Za mlade, ova situacija je još gora. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (2021. godina) oni uzrasta od 18 do 24 godine, u najvećoj meri su bili izloženi riziku od siromaštva.
Stefan (26) kaže da je teško odrediti šta je to dostojanstven život.
"Ako pitate mene da li kao mlad imam pristojan i dostojanstven život, ja ću biti skorman i reći da imam, ali na osnovu poređenja sa mojim vršnjacima iz nekih evropskih zemalja, moj život se nikako ne bi mogao nazvati ni pristojnim ni dostojanstvenim", kaže Stefan.
On dodaje i da razmišljanje o sopstvenom položaju, zavisi i od toga sa kime se upoređujemo.
"Možemo da gledamo nekoga ko živi na rubu siromaštva i da kažemo da je bilo kakav život koji imamo, a koji je bolji od toga, dostojanstven i pristojan. Sa druge strane, kada vidimo neke bogataše, ljude na pozicijama, sa mnogo novca, možemo reći da ne živimo pristojno i da nemamo te privilegije u životu", zaključuje Stefan.
Na žalost, rizik od siromaštva i socijalne isključenosti nije samo problem Srbije. Istraživanja Eurostata pokazuju i da je svaki peti stanovnik EU u 2022. godini bio u takvoj situaciji. To se odnosi na pojedince koji žive u domaćinstvima koja su suočena sa najmanje jednom od tri rizika siromaštva ili isključenosti: siromaštvo u prihodima, teška materijalna i socijalna uskraćenost i/ili život u domaćinstvu sa veoma niskim intenzitetom rada.
Dobrila Marković iz organizacije "Sloboda nema cenu" kaže da su svi mladi rizična kategorija kada govorimo o siromaštvu.
"Mladi su najčešće zaposleni na ugovorima o privremeno povremenim poslovima ili čak i na crno. Ako posmatramo samo tu kategoriju, možemo da kažemo da je većina mladih u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti. Te kategorije nisu samo strogo vezane za materijalno stanje i za zapošljavanje. One obuhvataju i druge aspekte života mladih. A tu su i mladi koji su generalno ugrožene kategorije: mlad iz romske populacije, oni koji nisu u sistemu obrazovanja, mladi kojima je ugroženo mentalno zdravlje, mlade devojke i žene", kaže Dobrila.
Ona objašnjava da obrazovanje igra ključnu ulogu u prevenciji. Osnovno obrazovanje je obavezno i ono bi trebalo da garantuje ulazak u dalje školovanje, što povlači druge aspekte života.
"Obrazovanje je to koje bilo koju kategoriju, pa tako i mlade, drži van nekih rizičnih situacija, a otvara mogućnost da oni dalje napreduju u svom životu. Obrazovanje je nešto što bi trebalo da se smatra prvim i osnovnim korakom kada govorimo o tome da želimo da zaštitimo mlade", kaže Dobrila.
Prema poslednjem Izveštaju o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji, Krovne organizacije mladih Srbije, mladi vide obrazovanje kao najveći problem u Srbiji, ali uz to i nezaposlenost. Glavni razlog za odlazak iz Srbije je potraga za višim standardom života. Zbog toga bi otišao i student Aleksa.
"Trenutno mislim da nemam dovoljno uslova za dostojanstven život u Srbiji. Ovde fali dosta prava i sloboda kako bi jedna osoba mogla da živi dostojanstveno, jer finasnije nisu jedina stvar za dostojanstvo. Nisam trenutno zadovoljan standardom svog života i mislim da taj standard koji ja očekujem neću ovde pronaći, moraću da odem preko", ispričao nam je Aleksa.
Stefan se priseća i situacija iz osnovne i srednje škole u kojima su bili njegovi vršnjaci.
"Kada pogledam moje školovanje, mogu da zaključim da je veliki broj dece oko mene tada bio u siromaštvu, iako smo mi tada mislil da oni ne žele da idu u školu ili da nisu disciplinovani. Ispostavilo se da su oni već tada morali da rade i pomažu roditeljima. Neke stvari nisu mogli da priušte, kao što su pribor, udžbenici ili ekskurzije. To su morali da isključe iz svog školskog iskustva", kaže Stefan.
Pitanje siromaštva i socijalne isključenosti je pitanje svih prava mladih. Ivana Jovanović iz Inicijative mladih za ljudska prava kaže da je teško izaći iz kruga siromaštva bez podrške države.
"Naravno da su siromaštvo i socijalna isključenost duboko povezane. Kada mladi non stop razmišljaju o tome kako da prežive sledeći dan, nedelju ili mesec, oni nemaju vremena ni da se dodatno obrazuju, niti da razmišljaju o mentalnom zdravlju. Ono je tada na udaru, a napomenula bih da socijalna isključenost utiče i na osećaj usamljenosti i izolovanosti iz društva", objašnjava Ivana.
OBRATI PAŽNJU
Izveštaj KOMS-a pokazuje da mladi siromaštvo povezuju i sa drugim negativnim pojavama. Tako siromaštvo vide i kao uzrok nasilja. Na skali od 1 do 5, prosečna ocena za nasilje je 3, 83. I diskriminacija i konzumiranje alkohola i droga su ispod. Dobrila Marković iz organiazcije "Sloboda nema cenu" deo rešenja vidi u empatiji i razumevanju.
"Kada govrimo o siromaštvu često smo skloni, kao društvo, da osuđujemo osobu koja se nalazi u situaciji siromaštva. Ne posmatramo širu sliku, ne trudimo se da razumemo da je to često van okvira mogućnosti određene osobe. Zato se često govori o osnaživanju osoba koje žive u siromaštvu i koje su u riziku od siromaštva - da govore o svom isksutvu, a na nama je da slušamo. Mi možemo da smislimo programe podrške, ali ako nismo pitali osobe koje žive u siromaštvu šta je to što im stvarno treba da izađu iz te situacije i mi smo onda ti koji doprinose toj situaciji", kaže Dobrila.
Za siromaštvo nije kriva osoba koja se nalazi u toj situaciji, ističe Dobrila. To je samo momenat u kome društvo treba da se okrene ka tim osobama, pruži im podršku, pronađe njihove snage i pomogne im da izađe iz te situacije.
Na ljudskom, ličnom nivou, ovo bi moglo pomoći.
Na institucionalnom to bi mogao biti program koji se zove Garancije za mlade, a koji se sprovodi u državama članicama EU. Njime država garantuje da neće proći duže od četiri meseca dok se mlada osoba ne vrati u sitem obrazovanja ili na tržište rada. Strategijom o zapošljavanju, Srbija se obavezala da će sprovoditi ovakav program, a mladi su i inicirali izradu Zakona o radnim praksama, kojim će novčana naknda biti zagarantovana.
Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" poslušajte u plejeru:
J. Božić
Foto: Canva.com
