...
TRENUTNO13:00 - 14:00Pop up

Društvo / Obrazovanje

Siromaštvo je pitanje dostojanstva, isključenosti i sistemske brige

04.10.2023.

Dostojanstven i pristojan život u Srbiji nije opcija za mnoge građane i građanke. Prema podacima Eurostata, skoro trideset odsto ljudi je u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti u našoj zemlji. Za mlade, ova situacija je još gora. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (2021. godina) oni uzrasta od 18 do 24 godine, u najvećoj meri su bili izloženi riziku od siromaštva.

.

Stefan (26) kaže da je teško odrediti šta je to dostojanstven život.

"Ako pitate mene da li kao mlad imam pristojan i dostojanstven život, ja ću biti skorman i reći da imam, ali na osnovu poređenja sa mojim vršnjacima iz nekih evropskih zemalja, moj život se nikako ne bi mogao nazvati ni pristojnim ni dostojanstvenim", kaže Stefan.

On dodaje i da razmišljanje o sopstvenom položaju, zavisi i od toga sa kime se upoređujemo.

"Možemo da gledamo nekoga ko živi na rubu siromaštva i da kažemo da je bilo kakav život koji imamo, a koji je bolji od toga, dostojanstven i pristojan. Sa druge strane, kada vidimo neke bogataše, ljude na pozicijama, sa mnogo novca, možemo reći da ne živimo pristojno i da nemamo te privilegije u životu", zaključuje Stefan.

Na žalost, rizik od siromaštva i socijalne isključenosti nije samo problem Srbije. Istraživanja Eurostata pokazuju i da je svaki peti stanovnik EU u 2022. godini bio u takvoj situaciji. To se odnosi na pojedince koji žive u domaćinstvima koja su suočena sa najmanje jednom od tri rizika siromaštva ili isključenosti: siromaštvo u prihodima, teška materijalna i socijalna uskraćenost i/ili život u domaćinstvu sa veoma niskim intenzitetom rada.

dsotojanstvocanvacom

Dobrila Marković iz organizacije "Sloboda nema cenu" kaže da su svi mladi rizična kategorija kada govorimo o siromaštvu. 

"Mladi su najčešće zaposleni na ugovorima o privremeno povremenim poslovima ili čak i na crno. Ako posmatramo samo tu kategoriju, možemo da kažemo da je većina mladih u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti. Te kategorije nisu samo strogo vezane za materijalno stanje i za zapošljavanje. One obuhvataju i druge aspekte života mladih. A tu su i mladi koji su generalno ugrožene kategorije: mlad iz romske populacije, oni koji nisu u sistemu obrazovanja, mladi kojima je ugroženo mentalno zdravlje, mlade devojke i žene", kaže Dobrila.

Ona objašnjava da obrazovanje igra ključnu ulogu u prevenciji. Osnovno obrazovanje je obavezno i ono bi trebalo da garantuje ulazak u dalje školovanje, što povlači druge aspekte života.

"Obrazovanje je to koje bilo koju kategoriju, pa tako i mlade, drži van nekih rizičnih situacija, a otvara mogućnost da oni dalje napreduju u svom životu. Obrazovanje je nešto što bi trebalo da se smatra prvim i osnovnim korakom kada govorimo o tome da želimo da zaštitimo mlade", kaže Dobrila.

Prema poslednjem Izveštaju o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji, Krovne organizacije mladih Srbije, mladi vide obrazovanje kao najveći problem u Srbiji, ali uz to i nezaposlenost. Glavni razlog za odlazak iz Srbije je potraga za višim standardom života. Zbog toga bi otišao i student Aleksa.

"Trenutno mislim da nemam dovoljno uslova za dostojanstven život u Srbiji. Ovde fali dosta prava i sloboda kako bi jedna osoba mogla da živi dostojanstveno, jer finasnije nisu jedina stvar za dostojanstvo. Nisam trenutno zadovoljan standardom svog života i mislim da taj standard koji ja očekujem neću ovde pronaći, moraću da odem preko", ispričao nam je Aleksa.

siromaštvo1canvacom

Stefan se priseća i situacija iz osnovne i srednje škole u kojima su bili njegovi vršnjaci. 

"Kada pogledam moje školovanje, mogu da zaključim da je veliki broj dece oko mene tada bio u siromaštvu, iako smo mi tada mislil da oni ne žele da idu u školu ili da nisu disciplinovani. Ispostavilo se da su oni već tada morali da rade i pomažu roditeljima. Neke stvari nisu mogli da priušte, kao što su pribor, udžbenici ili ekskurzije. To su morali da isključe iz svog školskog iskustva", kaže Stefan. 

Pitanje siromaštva i socijalne isključenosti je pitanje svih prava mladih. Ivana Jovanović iz Inicijative mladih za ljudska prava kaže da je teško izaći iz kruga siromaštva bez podrške države. 

"Naravno da su siromaštvo i socijalna isključenost duboko povezane. Kada mladi non stop razmišljaju o tome kako da prežive sledeći dan, nedelju ili mesec, oni nemaju vremena ni da se dodatno obrazuju, niti da razmišljaju o mentalnom zdravlju. Ono je tada na udaru, a napomenula bih da socijalna isključenost utiče i na osećaj usamljenosti i izolovanosti iz društva", objašnjava Ivana. 

Izveštaj KOMS-a pokazuje da mladi siromaštvo povezuju i sa drugim negativnim pojavama. Tako siromaštvo vide i kao uzrok nasilja. Na skali od 1 do 5, prosečna ocena za nasilje je 3, 83. I diskriminacija i konzumiranje alkohola i droga su ispod. Dobrila Marković iz organiazcije "Sloboda nema cenu" deo rešenja vidi u empatiji i razumevanju.

"Kada govrimo o siromaštvu često smo skloni, kao društvo, da osuđujemo osobu koja se nalazi u situaciji siromaštva. Ne posmatramo širu sliku, ne trudimo se da razumemo da je to često van okvira mogućnosti određene osobe. Zato se često govori o osnaživanju osoba koje žive u siromaštvu i koje su u riziku od siromaštva - da govore o svom isksutvu, a na nama je da slušamo. Mi možemo da smislimo programe podrške, ali ako nismo pitali osobe koje žive u siromaštvu šta je to što im stvarno treba da izađu iz te situacije i mi smo onda ti koji doprinose toj situaciji", kaže Dobrila. 

Za siromaštvo nije kriva osoba koja se nalazi u toj situaciji, ističe Dobrila. To je samo momenat u kome društvo treba da se okrene ka tim osobama, pruži im podršku, pronađe njihove snage i pomogne im da izađe iz te situacije.

Na ljudskom, ličnom nivou, ovo bi moglo pomoći. 

Na institucionalnom to bi mogao biti program koji se zove Garancije za mlade, a koji se sprovodi u državama članicama EU. Njime država garantuje da neće proći duže od četiri meseca dok se mlada osoba ne vrati u sitem obrazovanja ili na tržište rada. Strategijom o zapošljavanju, Srbija se obavezala da će sprovoditi ovakav program, a mladi su i inicirali izradu Zakona o radnim praksama, kojim će novčana naknda biti zagarantovana.

Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" poslušajte u plejeru:

J. Božić

Foto: Canva.com

Tagovi

Možda te još zanima:

.

Raspisan konkurs za nagradu "Refleksija"

Evropska mreža protiv siromaštva – Srbija raspisala je konkurs za Nacionalnu nagradu za dostojno izveštavanje o siromaštvu i socijalnoj isključenosti…

.

Menstrualni proizvodi - neophodnost, a ne luksuz

Dok cene menstrualnih proizvoda rastu, u Srbiji i dalje nemamo podatke o rasprostranjenosti problema menstrualnog siromaštva.

.

Nahraniti čoveka: Priča o Kuhinji solidarnosti

Ovo je priča o tome kako nahraniti čoveka. 

.

Korupcija, siromaštvo i propaganda: najveći problemi u Srbiji

Na kraju godine 2022. tražili smo odgovor na pitanje kakva zemlja je po meri mladih? Pitali smo vas šta volite…

.

"Refleksija" pokazala da su mladi novinari više okrenuti društveno odgovornim temama

Pre nekoliko dana u Omladinskom centru OPENS dodeljene su ovogodišnje nagrade "REFLEKSIJA" za dostojno izveštavanje o siromaštvu i socijalnoj isključenosti.…

.

Konkurs za dostojno izveštavanje o siromaštvu

Evropska mreža protiv siromaštva – Srbija raspisala je poziv za prijavu novinarskih radova ili medijskih priloga na konkurs za Nacionalnu…

  • 11:00 Radio Gruvanje
  • 12:00 U kakvoj zemlji želim da živim
  • 13:00 Pop up
  • 14:00 Dnevna soba
  • 15:00 Superoperater

Anketa

U kojoj formi najčešće pratite Oradio?

Oradio logo