Društvo / Obrazovanje
Ciljevi održivog razvoja nisu spektakl nego zdrav razum
Nedavno je Beogradski centar za ljudska prava objavio Izveštaj o ljudskim pravima mladih u Srbiji u 2021. Kao jedna od važnih tema u istraživanju ističe se, između ostalog, i ostvarenost ciljeva održivog razvoja ili Agende 2030. Reč je o univerzalnoj strategiji koja se bavi održivim razvojem na globalnom nivou. Ujedinjene nacije su je usvojile 2015. godine, a ostvarenje ciljeva se očekuje do 2030. Agenda uključuje tri dimenzije održivog razvoja: ekonomski rast, socijalnu inkluziju i zaštitu životne sredine i ima 17 osnovnih ciljeva.
Izveštaj o ljudskim pravima mladih uključuje različita istraživanja, ispitivanja stavova i publikacije. Prema istraživanju Mladi i ciljevi održivog razvoja koje je realizovao Timočki omladinski centar sa Centrom za visoke ekonomske studije CEVES preko 80 odsto mladih u istraživanju odgovorilo je da uopšte nije upoznato sa Agendom 2030 za održivi razvoj.
Nina Cvetanović iz Beogradske otvorene škola smatra da mnogo ljudi generalno, ne samo mladih, nije čulo za agendu, što je uopšte ne čudi. Kako ona kaže i ako su čuli možda ne shvataju na koji način se ona tiče njihovih života
"Kada je u pitanju Agenda 2030, rekla bih da je odgovornost za to što 80 odsto mladih nije informisano dovoljno, na neki način dvosmerna. Sa jedne strane odgovornost je i na nama mladima da se informišemo o nekim procesima koji su za nas važni i koji se tiču naših života. Isto tako mislim da je odgovornost države i njenih institucija, jer bi trebalo da rade na tome da tako važan dokument približi mladima. Važno je da mladi mogu da razumeju šta je taj dokument, kakve veze ima sa Srbijom ili nekim gradom, opštinom i na koji način sprovođenje ove agende i njenih ciljeva može da utiče na kvalitet života mladih i u kojim oblastima", ističe Nina i dodaje da je i lokalizacija ove Agende veoma važna.
Prema Nininim rečima preko 60 odsto ciljeva iz Agende nije moguće postići osim ako nisu na lokalnom nivou.
"Da bismo stigli do lokalnog nivoa mislim da je neophodno da kažemo kako se agenda i njeni ciljevi sa tog globalnog nivoa spuštaju na nivo naše države. Agenda je dokument koji su Ujedinjene nacije usvojile i on se odnosi na sve države i sve ljude na planeti. Međutim, kako u okviru agende imamo 17 ciljeva i oni treba da budu ispunjeni do 2030. godine oni predstavljaju neku vrstu globalne vizije. Svaka zemlja je specifična i okolnosti se značajno razlikuju. U oblasti zaštite životne sredine, recimo, za Srbiju su važni ciljevi koji se odnose na vodu, zaštitu prirode, klimatske promene i tako dalje, a na primer manje je važan cilj koji se odnosi na okeane i mora. Isto tako, proces lokalizacije znači da odredimo koji su to prioriteti od svih tih ciljeva za našu lokalnu zajednicu važni i da njih uvrstimo u lokalni plan razvoja", zaključuje Nina.
Studenti sa kojima smo mi razgovarali različito razmišljaju o tome šta je njima trenutno prioritet. Neki smatraju da je to zaštita životne sredine, nekima je ekonomski rast ili pak socijalna inkluzija, ali svi dele mišljenje da su sve tri oblasti izuzetno važne.
OBRATI PAŽNJU
Nikola Blagojević iz Pokreta Gorana Vojvodine kaže da se životna sredina konačno popela malo više u Agendi, postala je važan segment o čemu god da se razgovara.
"Od 17 ciljeva u Agendi, nekih pet ciljeva se može direktno povezati sa životnom sredinom. To govori i o značaju životne sredine kada se priča o održivom razvoju u svetu. Razumno je reći da bez čistog vazduha, bez vode za piće, bez elementarnih uslova koje jedino zaštićena i čista životna sredina može da nam pruži nema ni života na zemlji. Sve opštine su dužne da do kraja ove godine naprave planove razvoja. Ovo je idealni trenutak da mi te čuvene ciljeve održivog razvoj o kojima se priča sedam godina sada stavimo u kontekst i da ih prevedemo na naše uslove. Kada neko ko nije u temi čita same ciljeve i mere koju su navedene nije to baš lako razumeti. Kada se to prevede na jedan lokalni kontekst on vrlo lako i vrlo jasno dobija svoju vezu", objašnjava Nikola.
Nikola je za Oradio ispričao i kako u praksi izgleda kada se mladi bave Agendom 2030.
"Mi smo baš prošlog meseca sa mladima uradili jedan praktičan primer lokalizacije ciljeva održivog razvoja, znači spuštanje na lokalni nivo. Mladi su sami pronašli jednu površinu koja nije uređena, a koja se nalazi pored karlovačkog Doma zdravlja. Podneli su inicijativu da je ozelene, da se to što je zemlja i kamenje pretvori u neku mikrobašticu u koju će posaditi plodonosno i začinsko bilje. One biljke koje privlače insekte i pčele. Samim tim daju podršku očuvanju biosfere. Mi tako doprinosimo ciljevima održivog razvoja, ne moramo da radimo nešto na globalnom nivou, ali je dovoljno da nešto radimo u našoj lokalnoj zajednici", ističe Nikola.
Nina Cvetanović naglašava da je vrlo važno da svi razmišljamo o ovim temama i da se svi uključimo.
"Jedan od glavnih principa ovog dokumenta se zove ne izostaviti nikoga iz razvoja. To znači da bi o svim ovim pitanjima trebalo konsultovati baš sve zainteresovane strane i sve ljude kojih se ove javne politike tiču, a posebno one koji su u riziku od diskriminacije."
Nikola kaže i da su mladi često mnogo odgovorniji upravo u sprovođenju ciljeva održivog razvoja, bez obzira da li znaju da su oni deo agende ili ne.
"Mnogi od njih već rade na tome, samo nisu svesni da je to to. Mladi mngo lakše i brže usvajaju neke pozitivne norme ponašanja. Trenutno postoji mnogo nerazumevanja, do te mere da ciljevi održivog razvoja predviđaju, banalizovano, da do 2030. godine svi imamo čistu i dostupnu pijaću vodu. Mi imamo naselja koja to nemaju. Drugi cilj je da otpadne vode i kanalizacija moraju biti uređeni tako da ne zagađuju vodu i prirodna područja. Kod nas ni jedan jedini grad ni opština na Dunavu nemaju prečišćivač za otpadne vode, već se sve to izliva u Dunav. To nije ništa spektakularno, to su ciljevi održivog razvoja, to je zdrav razum. To treba da bude naš fokus, da naš život postavimo na jedan dostojanstven i zdrav nivo, pa onda ostalom da se posvećujemo", kaže Nikola za Oradio.
U pisanju i usvajanju Agende 2030 učestvovala je i Srbija, a od svih država potpisnica se očekuje da mobilišu sve resurse kako bi ostvarili ciljeve u narednih još 15 godina. Na sajtu ciljeviodrživograzvoja.net možete pronaći više informacija o svim ciljevima ove Agende.
J. Božić
