Društvo / Intervju
Biznis mladih i nove ideje imaju budućnost
Ostanak mladih u Srbiji, ili čak povratak onih koji su krenuli u potragu za boljim životom van granica naše zemlje, često se vezuje za samo nekoliko pitanja i rešavanja problema. Jedan od njih je svakako mogućnost mladih da dobiju posao, stalna i solidna primanja i sigurnost u radu. Iako se o tome gotovo svakodnevno priča, situacija za mlade ljude na početku svog radnog veka uglavnom je prepuštena slučaju, pojedincu koji se sam bori za svoje Ustavom zagarantovano pravo, a to je pravo na rad. U pripremi mladih za buduće poslove i trasiranju njihovih profesionalnih karijera izdvaja se Centar za omladinski rad (CZOR) koji raznim projektima okuplja mlade, obučava ih i pomaže da se snađu u svojim prvim koracima "odraslog", poslovnog sveta.
Nedavno je priveden kraju projekat "Moja karijera na putu do heroja" (From zero to hero ili O2HERO) ovog centra koji je realizovan uz pomoć Evropske unije, a implementaciju projekta podržali su Vlada Švajcarske, u okviru projekta "Znanjem do posla - E2E", koji ispred Vlade Srbije sprovodi Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva (SIPRU), Grad Novi Sad i Omladisnka prestonica Evrope (OPENS), uz Ministarstvo javne uprave Crne Gore. Gošće "Dnevne sobe" Oradija bile su Nikolina Lazendić, koordinatorka za obrazovanje ovog centra i Mirjana Jakšić polaznica kursa koja je uz sa koleginicom Lanom Trkljom smislila, prema mišljenju stručnog žirija, najbolju ideju i osvojila prvu nagradu u projektu 02HERO.
"'Moja karijera na putu do heroja' je regionalni projekat koji se, pored Srbije, paralelno sprovodi i u drugim zemljama regiona i to u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Albaniji i na *Kosovu. U pitanju je projekat za mlade od 15 do 30 godina starosti, a pravo da se prijavi na kurs ima svako ko ispunjava ovu starosnu granicu. Prvenstveno je projekat zamišljen za NEET populaciju, odnosno, za mlade koji nisu u procesu obrazovanja i nisu zaposleni, ali ako se takve populacije ne prijavi dovoljno onda popunjavamo kurseve zainteresovanim mladim ljudima. U okviru projekta 02HERO imali smo tri kursa, kurs digitalnog marketinga, kurs programiranja i kurs preduzetništva", ispričala nam je Nikolina na početku našeg razogovora u okviru emisije "Dnevna soba" Oradija.
Upravo je završen kurs iz preduzetništva, kakve sve ideje su dolazile u obzir i bile razmatrane od strane stručnog žirija?
Nikolina: Projekat je trebalo da bude najviše vezan za IT, pa je kurs prvobitno zamišljen za preduzetništvo u IT industriji. Ali, kako su nam pristizali predlozi mladih, videli smo da su ideje iz raznih oblasti, pa smo dali šansu i onima koji nisu iz IT sektora. Tako smo imali ideje iz IT-a, reciklaže, ekologije, turizma...
Šta je bilo presudno da pobedi Mirjanina i Lanina ideja?
Nikolina: Stručna komisija je donela odluku, a prednost nad ostalim idejama je bila ta što je ovaj plan bio najinovativniji. Mirjana i Lana su radile projekat u paru, koji u Novom Sadu pa i Srbiji nije viđena, to je reciklaža tekstila.
Šta je tačno predviđeno projektom i kako ćete vas dve pokrenuti biznis, makar u ideji i na papiru?
Mirjana: Kroz ceo kurs bio je zadatak da se napravi neka biznis ideja, plan, koji je trebalo da razrađujemo. Na kursu sam upoznala Lanu i dogovorile smo se da radimo u paru. Cela ideja se tokom kursa razvijala, jer je trebalo da naravimo neki proizvod, a za to je bilo potrebno da dosta istražimo u domenu ekologije i reciklaže. Našli smo devojku koja se bavi reciklažom tekstila i od toga pravi cigle, pa smo rešile da pokušamo to da napravimo. Nije bilo lako, s obzirom na to da ja studiram sociologiju, a Lana je na psihologiji i nemamo gotovo nikakvih dodirnih tačaka sa tim tehnološkim procesom. Ipak, obe smo bile strastvene oko ove ideje i za sada smo izgurale prvi deo zadatka.
Mirjana Jakšić
Kakav tekstil bi mogao da se koristi za pravljenje cigli? Da li je to najrazličitiji tekstil široke potrošnje ili neka vrsta poluporizivoda i restlova određene vrste tekstila?
Mirjana: Istraživanje je pokazalo da jedna cigla može da se napravi od minimum dve majice. Mogli bi da uđu u obzir razni tekstilni materijali, ali smo se mi fokusirale na onaj tekstil koji više nije za upotrebu, niti može na bilo koji drugi način da se upotrebi. Ideja je da pozovemo kompanije koje bi taj tekstil inače bacile na deponiju, pa bismo na taj način rešile dva problema - odlaganje otpada i pravljenje, od tog otpada, proizvoda koji bi bio za upotrebu. Postoji način i da se sirovina, tekstil, dobija od kompanija ili od fizičkih lica, ali u prvom koraku ideja je da se sirovina nabavlja od kompanija. Time smo rešile pitanje kvatiteta sirovine, ali i količine koje bismo mogle da preuzmemo i preradimo za određeni vremenski period.
Kada je građevinski materijal u pitanju, ljudima je potrebno iskustvo i poverenje da taj materijal upotrebe. Koliko je taj materijal siguran i kakva je mogućnost njegove upotrebe?
Mirjana: Nas dve smo želele da prođemo kroz nekoliko obuka iz ovog sektora i da tačno vidimo kolika je upotreba toga. Želeli smo da cigla bude izolaciona i da ima određena termička svojstva. Ima tu još dosta posla, ali ideja je u startu bila da želimo da se bavimo reciklažom i da to bude tekstil. Znale smo da ćemo se snaći, da će iz toga nešto dobro da izađe.
OBRATI PAŽNJU
Koji je plan za dalji život te ideje?
Mirjana: Pozvane smo na još jedan kurs koji će biti "ozbiljniji", ali na koji moramo da se prijavimo kao preduzeće. Za sledeći korak potreban nam je tehnolog, kako bismo uradile sve analize i potencijalne probleme, da prođemo tehnološku izvodljivost i da onda stavimo sve na papir. Svakako je savet svima koji imaju neku ideju da treba da veruju u sebe i u svoju ideju i da rade na tome. Koliko god da sve u jednom momentu deluje neostvarivo, ipak na kraju nešto izađe. Možda ćeš nakon svega raditi nešto drugo, ali ćeš svakako mnogo toga naučiti. Sve i da ništa ne bude od te ideje, imam već sada veliko iskustvo, iako i ni sama nisam verovala da će nas žiri podržati.
Kakve sve projekte ima Centar za omladinski rad?
Nikolina: To je valjda najteže pitanje, jer, posebno kada se približi Nova godina, vratimo film unazad i shvatimo koliki je broj projekata iza nas. Fokus je svakako omadinski rad, mi verujemo u ideju da svaka mlada osoba zaslužuje omladinskog radnika ili radnicu. Čitava priča oko omladinskog rada još uvek nije na dnevnom redu i mi se trudimo da kroz sve te projekte proguramo celu ideju. Sam rad sa mladima lično mi je doneo mnogo, evo punih šest meseci je trajao ovaj kurs gde smo se mi sa mladima zbližili, postali smo njihovi i psiholozi i drugari, nekad i mame (smeh), mada nisam mnogo starija od njih. CZOR ima svoj omladinski klub, što bi se najjednostavnije moglo obajsniti kao odlazak na teren i uspostavljanje kontakta sa mladim ljudima iz ugroženih, odnosno, marginalizovanih grupa. Izazovno je pronaći te mlade ljude, a naše koleginice iz tog sektora idu direktno na teren, u udaljena mesta, razgovaraju sa mladima i pružaju ima različite vrste pomoći. Od saveta za dalje školovanje, preko pomoći oko biznis ideja, mladima je potrebna različita vrsta pomoći u zavisnosti od uzrasta.
Nikolina Lazendić i Mirjana Jakšić
Realizovali smo i jedan zanimljiv projekat koji se zove "Forum teatar", a radili smo ga u saradnji sa OPENS-om i glumicom Sonjom Leštar. To je društveno odgovorna predstava, a tema je štetnost alkohola na mlade ljude. Forma samog Forum teatra je da nakon izvođenja predstave, naš džoker, Sonja, uvodi nekoga iz publike ko preuzima ulogu u predstavi, odnosno, preuzimaju lik za koji smatraju da može da promeni tok i ishod same predstave. Takođe, CZOR je umrežen sa mnogim ogranizacijama, poput KOMS-a, NAPOR-a, a sam projekat 02HERO je rađen po principu one stop shop metodologije, odnosno, sve na jednom mestu. Mi smo pokušavali da mladima, pored digitalnih veština, prenesemo i niz preduzetničkih veština, kao i neke tzv. prenosive veštine. Kada se jedna mlada osoba priprema za izlazak na tržište rada potrebno je da zna mnogo stvari, ne samo usko stručno ono čime će se baviti. Da znaju da napišu CV, oslobode se, izađu iz svoje zone komfora i slično.
Mirjana, kako si uopšte saznala za ovaj projekat i za Centar? I kako si rešila da se prijaviš?
Mirjana: Za CZOR sam znala i ranije, a imam jednog druga koji mi šalje razne slične projekte, kurseve, seminare i gura me u optimističe vode (smeh). Njega sam upoznala tako što sam bila aktivista i volonter i kada jednom uđeš u tu priču, povežeš se sa mnogo ljudi. Nas tridesetak čak ima i viber grupu gde šaljemo jedni drugima razne projekte, što u našoj zemlji, što po inostranstvu i dogovaramo se ko će gde da se prijavi. Mi smo sebi napravili jednu malu omladinsku mrežu.
OBRATI PAŽNJU
Ako ova biznis ideja uspe, da li ćeš se posvetiti tehnologiji, materijalima, građevinarstvu ili će ovo biti samo jedno lepo iskustvo?
Mirjana: Nisam sigurna da bih nešto od toga upisvala, mislim da ću kroz sam projekat i ideju dosta naučiti. Kroz kurseve stičem i formalno i neformalno znanje. Iako sam i na fakutetu imala dosta predmeta koji su vezni za preduzetništvo, nije isto kada kroz praksu sve to i doživiš.
Šta CZOR planira za sledeću godinu?
Nikolina: Ono što smo uspeli u ovoj godini je da dobijemo licencu za obuku drugih organizacija kako bi oni mogli da rade dosezanje do teže zapošljivih mladih ljudi. To je veliki korak za CZOR i mnogo se radilo na tome, a tako se radi već punih 20 godina koliko centar i postoji. Nadam se da ćemo nastviti sa kursevima, jer minimum jedno pitanje na nedeljnom nivou dobijemo na tu temu, preko naših društvenih mreža. Mi bismo voleli da nastavimo da radimo i na tu temu, ali to zavisi i od donatora. Forum teatar nastavljamo u sledećoj godini, sigurno sam nešto izostavila, ali sve informacije su na našem sajtu i društvenim mrežama.
Gostovanje Nikoline i Mrijane u emisiji Dnevna soba možete poslušati ovde:
0
Jovan Vanja Marjanović
foto: Oradio