Tragačev podkast: Dobre vesti

"U Italiji možete kupiti kuću za samo 120 dinara! Da, dobro ste čuli i ovo nije nikakav skem, u Italiji možete kupiti kuću za jedan evro. I ovde pričamo u prelepim destinacijama u Italiji kao što je Sicilija, a ne o nekim zabačinama za koje nikada niste čuli i koje, na kraju krajeva, niko ne želi ni da poseti.“ Ovako je jedan pevač i influenser objasnio da je u Italiji moguće dobiti krov nad glavom po ceni samo jedne čokolade.

Ilustracija: Freepik

Iako ovaj program zaista postoji, ponuda je daleko manje privlačna nego što deluje. Najpre treba uplatiti garanciju, koja iznosi do 10.000 evra. Renoviranje ne može biti samo kozmetičko, jer su sve te kuće u zaista lošem stanju. Dakle, minimum je 20.000 evra, a realno bi trebalo izdvojiti i do pedeset. Ni tu nije kraj, jer samo pravni troškovi iznose 3.000 evra. Ukupno: 60.000. evra. Zbog toga i ne čudi što većina ovih kuća ostaje neprodata. U novoj epizodi Tragačevog podkasta bavimo se vestima koje su jednostavno previše dobre da bi bile istinite.

Jezda i Dafina

Zamislite da imate hiljadu evra na svom računu. Zamislite i da vam taj novac trenutno nije neophodan. Hoćete, na primer, da oročite štednju u nekoj banci. I tu se pojavljuje bankarski anđeo s neba: ako u lokalnoj filijali oročite taj novac na pola godine, dobićete čistih 2.313 evra. Zvuči sjajno, zar ne? Isto to su devedesetih pomislile i hiljade građana naše zemlje, kada su im Dafiment i Jugoskandik banka obećavale pravi Eldorado.

Ilustracija: FakeNews Tragač

Gotovo sva devizna sredstva koja je Jugoskandik prikupljao završavala su u trezoru Narodne banke Srbije. Prema udžbeniku kriminologije Mila Boškovića i Miloša Markovića, preovlađujući izvor finansiranja visokih deviznih kamata za Jugoskandik bila je trgovina monopolskim proizvodima – naftnim derivatima i cigaretama. Drugi izvor zapravo je bilo samofinansiranje: novi ulagači su svojim novcem praktično finansirali obaveze prema prethodnim ulagačima. Međutim, takav sistem je osuđen na propast, i to na ekspresno brzu. Građani su bili nasamareni, a država je od leta 2000. do leta 2009. za staru deviznu štednju morala da isplati ukupno 1,8 milijardi evra.

Istorijski uspesi

Osim za finansijsku dobit, vesti "previše dobre da bi bile istinite" koriste se i za sticanje političkih poena. Vesna Radojević, urednica Raskrikavanja, neretko se bavi demaskiranjem narativa o izuzetnim, istorijskim uspesima.

"Tokom godina sam zaista često proveravala različite najveće uspehe, što ovog režima, što nekih pojedinačnih političara. I kada se pojavi tvrdnja da je nešto najveće u istoriji ili najveće u regionu, prvo pitanje mi je uvek bilo šta li je ovde caka, šta se krije iza ove tvrdnje. U najvećem broju slučajeva ispostavi se ili da su potpuno frizirani parametri po kojima se nešto tvrdi, ili se izostavi šira slika – u pitanju bude neka manipulacija činjenicama", kaže Vesna.

Jedna od manipulativnih strategija odnosi se na selektivni izbor "konkurencije" koju prikazujete, pa ponekad biva nejasno s kim se tačno poredite kada tvrdite da ste "najbolji".

"Naravno da ta kreativna geografija ostavlja mnogo prostora za manipulaciju i neistinite tvrdnje. Kad god se poredi Srbija sa regionom, granice tog regiona su uvek drugačije. Uvek su te granice rastegljive. Nekad su to samo zemlje bivše Jugoslavije, nekad ceo Balkan, nekad Zapadni Balkan, dakle kako kome odgovara u datom trenutku“, priča Vesna Radojević.

Zaduženje i nauka

O zavodljivim hiperbolama razgovarali smo i sa Teodorom Koledin, novinarkom FakeNews Tragača. Ona je nedavno analizirala vest da je "Srbija najmanje zadužena država u Evropi". Iako je stanovništvo Srbije zaista ispod evropskog proseka prema navedenom kriterijumu, pogrešno je reći da je i "najmanje zaduženo“ ili pak da je Srbija "zemlja koja je najmanje zadužena u Evropi".

"Mi smo na ovu informaciju naišli na Telegram kanalu Istočna budućnost, i vrlo brzo shvatili da se ona temelji isključivo na jednom kriterijumu, a to je zaduženost građana Srbije kod banaka, koje u Srbiji iznosi nekih 19 odsto, a u Evropi okvirno 46 procenata. Međutim, rečenica je formulisana tako da nas manipulativno asocira da se radi o ukupnom javnom dugu naše države, a ne zaduženosti građana kod banaka“, kaže Teodora i dodaje: "Mi smo to proverili i shvatili da ni u jednom ni u drugom slučaju nismo najniži: niti je naš javni dug najmanji u odnosu na ostale evropske zemlje, niti su naši građani najmanje zaduženi kod banaka".

Ilustracija: FakeNews Tragač

Tragač je proveravao i vest da je Srbija u vrhu zemalja sveta po izdvajanju za nauku. Srbija je 2018. godine prema Uneskovom izveštaju bila 15. država sveta u pogledu procentualnog uvećanja udela za istraživanje u BDP-u, što jeste dobra vest, ali ne nužno toliko senzacionalna kako na prvu loptu može zazvučati.

"Izdvajanja za nauku su sa 0,7 odst porasla na 0,9 odsto našeg bruto domaćeg proizvoda, što jeste pomak, ali su ulaganja svakako mnogo manja u odnosu na neke druge zemlje, koje ulažu recimo dva, tri ili čak više procenata BDP-a", kaže Teodora. Drugim rečima, ako vam je baza niska, imate i mnogo veći prostor za napredak od onih koji su najuspešniji.

U 12. epizodi Tragačevog podkasta otkrivamo i da li su Srbi među najinteligentnijim nacijama na svetu, da li se u Srbiji nalazi najveći lavirint, ali i kako prepoznati plaćene promo-tekstove u inostranoj štampi.

Projekat finasira Evropska unija kroz program „Innovation.Media.Minds.: EU Podrška javnom
medijskom novinarstvu na Zapadnom Balkanu“ kojeg realizuje Gete-Institut u ime Evropske komisije
u saradnji sa implementacionim partnerom DW Akademijom.

Za ove sadržaje isključivo je odgovorna Novosadska novinarska škola, a izneti stavovi ne izražavaju
nužno stavove Evropske unije.