Društvo / Intervju
U vatrogascima nema razlike između žena i muškaraca
Predstojeći praznici doneće nam nekoliko dana preko potrebnog odmora, druženje se bliskim ljudima, prepunu trpezu i slavlje u najluđoj noći. I pored sve lepote tog praznika, vreme oko Nove godine nosi i dosta izazova i trebalo bi da budemo veoma oprezni. Ukrašavanje lampicama sumnjivog kvaliteta, korišćenje eksplozivnih sredstava, čak i najobičnija prskalica mogu da izazovu neželjene posledice koje mogu biti nesagledive, ponekad i tragične.
Kada već bude kasno, dežurna vatrogasna ekipa brzo izalazi na teren i spšava što se spasiti može. Upravo zato, ljudi poput naše sugrađanke Željke Vukelje koja je aktivna u dobrovoljnom vatrogasnom društvu već dugi niz godina, pomažu ne samo profesionalnoj vatrogasnoj brigadi na gašenju požara, nego rade i na edukaciji, prevenciji i pomoći da do požara ne dođe. Ova hrabra žena, osim što je majka troje dece, pobednica je više takmičenja u poznavanju protivpožarnih aparata i načina gašenja požara, aktivno učestvuje u edukaciji mladih naraštaja, budućih protivpožaraca kojih bi trebalo da bude mnogo, mnogo više.
"Da bi se sprečio požar, moramo prvo da budemo svesni sebe i svoje okoline, da razmišljamo široko i daleko u budućnost. Mogućnosti da se desi nešto nepredviđeno su jako velike. Na primer, česti su požari zbog čađi koja se nataloži dugogodišnjim loženjem na odžacima koji se slabo čiste, a onda se takav požar brzo proširi i vrlo ga je teško gasiti. Zato je prevencija najvažnija i ona svakako ide uz edukaciju“ ispričala nam je Željka na početku razgovora u okviru emisije "Dnevna soba" Oradija.
Koliko su dobrovoljna vatrogasna društva važna prilikom gašenja nekog požara?
Prvo na teren ide naša profesionalna brigada, dok mi iz DVD-a idemo kao njihovi pomoćnici i u zavisnosti od staža i nivoa spremnosti člana, učestvujemo podjednako u raznim akcijama. Nisu samo požari, mi izlazimo na teren i kada su poplave ili neke druge vanredne situacije. Kako se bliži Nova godina, volim da kažem da smo mi, dobrovoljni vatrogasci, kao pomagači Deda Mrazu. Svako od nas kao pojedinac moža da doprinese da se smanji broj neželjenih situacija. Bukvano, kao zrno po zrno. Ako svaki pojedinac da svoj doprinos možemo dobiti mnogo bezbednije društvo.
Kako si počela da se zanimaš za taj posao i kako si došla u DVD?
Mogu da se našalim i kažem da sam ja to jedno zrno. Imala sam želju da se bavim ovim i jednostavno mi se tako i namestilo u životu. Preko poznanika sam došla u kontakt sa dobrovoljnim vatrogasnim društvom i shvatila da želim da budem vatrogasac. Naravno, odmah na početku sam želela da gasim vatru, ali do toga se dolazi polako, učenjem i praksom, iskustvom, tako da do mometna kada iazđete na intervenciju prođe oko tri godine.
Šta je sve potrebno da bi se pristupilo vatrogasnom društvu?
Za sve u životu prvo vam je potrebna volja. Naravno, morate biti punoletni da biste postali član društva, odnosno da imate između 18 i 55 godina kako biste mogli da se priključite ekipi. Morate biti zdravi, spretni, sposobni i da imate mogućnost da iznesete zadatak koji je pred vama. Svakako, mi vodimo računa i o podmatku, pa tako i moja deca redovno učestvuju u pripremi za buduće članove DVD-a.
Kako konkretno izgleda obuka za nove članove?
Ja sam prvi put u društvo došla u pratnji svoje dece, jer u društvu imamo i deo koji se bavi obukom dece kroz igru i takmičenja. gde oni uče i pripremaju se za sledeći korak. Prolazi se obuka za vatrogasca koja nam kasnije omogućava licencu i znanje da možemo da obavljamo poslove vatrogasca. DVD ima svoju jedninicu koja pripomaže profesionalnoj brigadi.
Kako funkcioniše jedno dobroboljno vatrogasno društvo? Pretpostavljam da pored ovog formalnog dela, ima i neformalnog druženja i okupljanje članova?
Svako društvo ima svoje dužnosti i obaveze i tu postoje ljudi koji su za to zaduženi. Tako funkcioniše većina sličnih društava, a onaj neformalni deo je sličan nekom, na primer, kulturno-umetničkom društvu. Svako od nas ima neki svoj zadatak, ovaj prinosi, ovaj odnosi i svako je uključen na neki svoj način. Organizujemo humaniterne akcije, druženje, novogodišnje predstave. Takođe, vršimo obuku građana iz oblasti požara, rukovanja vatrogasnom opremom i pripremamo ih za razne vanredne situacije.
Kolika je svest ljudi o celoj uoj temi?
Biti dobrovoljac je nešto što ne plaća račune, ali čini da osetimo sreću iznutra. Sreća nema cenu, ja sam svoju sreću pretplatila unutar sebe. Moj interes za ovim nije materijalne prirode, već ono što dobijam iznutra. Ako mogu nekom da dam savet, da bezbedno uključi jelku za ove novogodišnje praznike, da izbaci žar i pepeo na pravi način, bezbedno, da barata plniskom bocom i da zna šta treba da uradi ako se bilo šta desi, onda je to moja sreća. Nas ima malo i mislim da ljudi nisu svesni koliko je sve to potrebno. Moraju da se osveste kako zbog sebe samih, onda i zbog svojih ukućana. I naravno, zbog sredine i okoline u kojoj žive.
OBRATI PAŽNJU
Često imamo prilike da vidimo da se u poslovnim zgradama jako vodi računa o protivpožarnoj zaštiti, dok mi se čini da u privatnim kućama to uopšte nije slučaj. Zašto je to tako i šta sve u domaćnistvu može da se desi?
Uh, svašta može da se desi i na žalost, verovatno će se i desiti. Pomenuli smo novogodišnje lampice, ali tu su i druga svetleća tela sumnjivog kvaliteta. Može da se desi i najobičnija stvar kao zaboravljena šerpa ili ispala žeravica, ako se neko greje na črvsta goriva. Nekad je to samo sekunda, koja to malo nepažnje pretvori u mnogo veći problem. Trebalo bi mnogo više raditi na edukaciji ljudi i to početi od malih nogu, a sve to može da se radi i unutar porodice, ali i okviru vrtića i škola. Ono što radi DVD su redovna takmičenja sa decom na temu vatrogasaca i obuke gde se uvek provlači i taj edukatvini deo. Bilo bi dobro da svako domaćnistvo ima aparat za gašenje požara, ali i da zna njime da rukuje.
Kako se u ženskom rodu kaže "žena vatrogasac" i kako je uopšte biti žena u toj ulozi?
Žena je vatrogasac, a tek kad skine kacigu vidite da je žensko (smeh). Meni ništa ne pada teško, možda sam i takav tip osobe. Moje prirodno stanje je moj lider i valjda sam celog života koračala za svojom intuicijom. Želja mi je bila da samu sebe poslušam i da se priključim vatrogascima. Uslovi svakako nisu uvek takvi da možete biti rasterećeni, ali sve se izdrži. Tu su naravno i moje koleginice, mislim da ih ima toliko da bih morala da iskoristim prste obe ruke da ih prebrojim. Sigurno ne bismo bile tu da postoji nešto što ne možemo da uradimo. Tako su nas i kolege muškarci prihvatili i zajedno radimo vrslo uspešno.
Koliko je opasno biti vatrogasac?
Jeste opasno, zato što nikad ne znate šta vas čeka na terenu, kako će situacija da se odvija i kako će sve to da se završi. Dešava se da mislite da ćete nešto rešiti na brzinu, od toga može da ispadne veliki problem. To se nikad ne zna. Svakoj situaciji treba pristupiti vrlo ozbiljno, odgovorno, ići u paru, koristiti izolaciona odela, zaštitnu opremu i ne srljati. Ljudski život nema cenu.
Kako tvoja okolina gleda na tebe i tvoj posao?
Kada ste uniformisani svakako skrećete pažnju na sebe i ljudi vas, normalno, primećuju. Prija to i imponuje, ali najveća satisfakcija, zadovoljstvo je da znate u čemu je svrha vatrogastva, a to je da ukoliko izbije neki požar ili neka situacija u kojoj možete da pomognete. To je, barem meni, najveća sreća i zadovoljstvo. Poseban je osećaj kada zazvoni alarm i kada se kreće u neku akciju. To je sad, odmah, krećeš i ne razmišljaš. Pratim i pratiću taj svoj osećaj.
Željkino gostovanje u emisiji Dnevna soba možete poslušati ovde:
Jovan Vanja Marjanović
foto: privatna kolekcija