Kako nas društvo stavlja u kalupe – i kako iz njih izaći

"Kada ste se poslednji put zapitali - a jel to mora baš tako?". Tim pitanjem započinje nova, peta sezona podkasta Umologija, koja otvara razgovor o granicama koje ne vidimo, ali ih svakodnevno živimo. Inspirisani viralnim videom o mravu koji ne prelazi kvadrat od krede, istražujemo kako i ljudi, često nesvesno, ostaju zarobljeni u svojim nevidljivim okvirima. Mnogi ljudi takođe tako žive. Dodeljene su nam uloge, načini na koje moramo da se ponašamo, i vrlo često mi… tako… idemo kroz život.

foto: Umologija, AI generated

Prvi kalupi: detinjstvo i škola

Priču o tome kako društveni obrasci nastaju još u ranom detinjstvu donosi novinarka Milana Vojnović.
U njenom prilogu, dvoje dece zamišlja svet bez ograničenja: devojčica vozi kamion pun konjića, dečak kuva kafu u plastičnoj šoljici.

Taj svet, međutim, ubrzo se sužava poznatim rečenicama: "Dođi da ti napravim frizuru, ti si devojčica", ili "Ostavi šolju, uzmi loptu".

U tom trenutku, kaže Vojnović, počinje put iz slobode u kalup.

U školskim klupama granice postaju još čvršće. Milica uči da bude tiša nego što jeste, Marko da ne plače jer "dečaci ne plaču". Kasnije, Ana čuje da elektrotehnika "nije za devojke", a Jovan, koji voli stripove, odustaje od crtanja i završava menadžment.

"Samo im se čini da moraju – baš kao mrav u onom kvadratu od krede", zaključuje Vojnović.

Kada škola nagrađuje poslušnost, a ne radoznalost

U novom prilogu novinarke Marije Marčete, učenica govori o iskustvu koje mnogi prepoznaju: "Imala sam zadatak da napravim prezentaciju o filozofu. Uradila sam po svom, ali profesorici se nije dopalo."

Marčeta objašnjava da je u obrazovnom sistemu radoznalost često potisnuta pred zadatim šablonom.
Profesor književnosti Svetozar Marčeta upozorava da škola previše često podstiče poslušnost umesto kreativnosti.

Svetozar Marčeta

"U matematici postoje formule, ali u književnosti kalupi ne smeju da postoje. Umetnost ne trpi šablon", kaže on.

Kako bi učenicima pokazao da je dozvoljeno misliti drugačije, daje im zadatak da napišu deset različitih uvoda za sastav.

"Deseti je uvek najbolji – to je trenutak kada su izašli iz šablona", objašnjava Marčeta.

Društvo poslušnih

Priče iz škola otkrivaju širu sliku – društvo koje nagrađuje poslušnost, a ne inicijativu. Od "nemoj da talasaš" u učionici do "nemoj da pitaš" na poslu, ljudi se navikavaju da ćute.

"Ako smo godinama učeni da ne pitamo, zašto bismo sutra postavili pitanje političarima?" pita Marčeta.

Tako nastaje "tiha većina" – oni koji se uklapaju, trpe i retko progovaraju, iako duboko znaju da nešto nije u redu.

Pitanje koje sve menja

Epizoda se završava jednostavnim pitanjem:

"Šta bi ti zaista želeo? Šta bi ti zaista želela?"

Jer kalupi ne sputavaju samo pojedince. Oni ograničavaju čitavo društvo – njegovu maštu, kreativnost i sposobnost da se menja.

Ovu epizodu su kreirale: novinarke Marija Marčeta i Milana Vojnović

Podkast producentkinja: Aleksandra Bučko

Dizajn zvuka: Aleksander Sivč 

Uvodna numera: Science Documentary Music by Aleksey Chistilinsa  Pixabay

Dodantna muzika: Documentary_Tidal Music by Yurii Semchyshyn, My Life (Main) Music by Zakhar Valahasa  Pixabay

Efekti: Toy Car Sound Effect, Pastic jug Sound Effect, Classroom Sound Effect, Switching pages on a notebook Sound Effect by freesound_community, Children Playing Sound Effect by castmate, Writing with Pencil Sound Effect by LoLa Joy, sa Pixabay

Produkcija: Fabrika kreativnosti

Fabrika kreativnosti u svom radu koristi veštačku inteligenciju (VI): generički jezički model poput ChatGPT-ja, kao i programe za transkripciju. Svi alati VI koriste se isključivo uz nadzor novinarki, podkast producenata i potpadaju pod uredničku nadležnost kako bi se potvrdila istinitost podataka.

Finansiran od strane Evropske unije, program Innovation. Media. Minds.: EU podrška javnom novinarstvu na Zapadnom Balkanu, sprovodi Goethe-Institut u ime Evropske komisije, u saradnji sa DW Akademijom.Sadržaj ovog teksta isključiva je odgovornost Fabrike kreativnosti i O radija, Javne medijske ustanove Radio-televizije Vojvodine i ne odražava nužno stavove Evropske unije.