Društvo / Obrazovanje
Neformalno obrazovanje postaje standard
Koliko puta ste do sada čuli mantru o tome kako je važno da tokom života steknete što više poslovnih veština? Upravo onih veština o kojima nije bilo reči tokom vašeg školovanja. Od osnovne, preko srednje škole pa do fakulteta, znanje kojem težimo sistematizovano je onoliko efikasno koliko je efikasna država koja se za obrazovanje brine. Znanje je parcelisano na predmete, predmeti počivaju na planovima predavanja i tako zakucan sistem menja se nikako ili veoma teško.
Tu u igru ulazi neformalno obrazovanje, koje poslednjih decenija postaje standard u Evropskoj uniji. Kako se menja društvena struktura, kako tehnologije menjaju poslovno okruženje, tako se i potreba za specifičnim znanjima pojačava.
Savet Evrope već dve decenije ponavlja da formalno obrazovanje više nije u stanju da odgovori na ove izazove koristeći isključivo sopstvene snage i vrednosti, već mu je potrebno ojačanje u vidu neformalne obrazovne prakse.
Tako je nastao moderni koncept celoživotnog učenja. Imajući u vidu koliko vremena, truda i novca ulažemo u školovanje, postavlja se pitanje da li je moguće implementirati makar neke od veština u školski sistem.
Razlika između formalnog i neformalnog učenja postoji. Bojana Stanković iz organizacije EDEPA objašnjava i u čemu se ta razlika karakteriše.
“Živimo u eri digitalne tehnologije gde nam se plasira more informacija koje možak ne može sve ni da primeni. Neformalno obrazovanje je stoga neophodno da bismo pronašli željeni posao, a potrebno je da bismo napredovali u tom poslu. Formalno obrazovanje je proces koji traje do kraja fakulteta. Za razliku od opšteg znanja koje tu stičemo, u neformalnom učimo u realnim situacijama kroz praktični rad, nije vremenski ograničeno i akcenat je na usvajanju primenjivih veština i znanja”, kaže Bojana.
Sandra Savanović iz organizacije Xclass Srbija objašnjava na primeru sopstvenog školovanja koliko su joj obe obrazovne forme doprinele razvoju
"Jedino je izvesno je da se svet menja. Mora da se uči, vi nećete zaostati, odumrećete bez novih veština. Moje formalno obrazovanje je bilo malo drugačije. Internet je postao dostupan tek na studijama. Bila su neka druga vremena, rat, kriza, razmene studenata. I u takvim okolnostima formalno obrazovanje mi je bilo jako važno jer mi je dalo širinu i radne navike. Neformalno obrazovanje mi je donelo sve drugo, zato se i sama danas bavim neformalnim obrazovanjem”, kaže Sandra.
OBRATI PAŽNJU
O ovoj temi razgovarali smo i sa Snežanom Bačlijom Knoh edukatorkom u omladinskim programima na evropskom nivou. Ona kaže da će potreba za neformalnim obrazovanjem rasti, ali da nije neophodno insistirati da sve te veštine uđu u sistem obrazovanja.
“Kod mene je neformalno obrazovanje imalo ključan uticaj. Izgradilo mi je samopouzdanje, proširilo vidike. Škola i fakultet su mi mnogo pružili, ali nisu mogli ono što sam kasnije naučila jer su zatvoreniji, prate kurikulume, moraju da ispune razne forme, a u neformalnom obrazovanju toga nema", kaže Snežana.
A, zbog čega te veštine nikako ne postaju deo obrazovnog sistema?
"Mislim da ne bi ni trebalo da postanu deo školskog sistema jer moraju da ostanu fleksibilne, da se prirodno razvijaju i evoluiraju, a ne da postaju deo rigidnog sistema koji im ne bi dao da rastu i menjaju se. Ono što bi trebalo raditi jeste da se neformalno obrazovanje prizna. Da se prizna da postoji, da ima neku vrednost, procedure i primenu”; objašnjava Snežana.
U EU je neformalno obrazovanje velika tema i već su se pojavile težnje da ono na nekli način postane deo školskih sistema. Ova dilema je vrlo česta tema debata koje se vode u značajnim evropskim institucijama.
Protivnici takve ideje kažu da bi snaga i značaj neformalnog obrazovanja, a vrlo brzo i praktična primenjivost brzo nestali u tom slučaju. Ukoliko neformalnom obrazovanju odredimo jasne, obuhvatne kriterijume kvaliteta i time ga akreditujemo, priznamo kao važan deo modernog obrazovanja, postoji opasnost da ono, na taj način, postane toliko slično formalnom, da bi time izgubilo svoje specifičnosti i paradoksalno, izgubilo svoju vrednost.
Ovom temom bavili smo se u novom izdanju emisije Za i protiv:
P. K.
