...
TRENUTNO00:00 - 06:00Music mix by Anja

Društvo

Društvo kaže ne možeš i ne treba - mi kažemo možeš i treba!

02.11.2022.

Zagrlite se, nasmejte se, pustite glas i pokret. Volite sebe i druge oko vas, osetite muziku, scenu i dodir. Zažmurite. Udahnite. Izdahnite. Aplauz. Vidimo se na sledećoj probi. 

Ovim rečima završavaju probe oni koji se bave inkluzivnom umetnošću. Oni koji rade sa decom i mladima sa smetnjama u razvoju, osobama sa invaliditetom, koje slabije čuju ili vide, oni koji rade u različitim državama, ali šalju istu poruku: svako, bez izuzetka može da stvara, bude kreativan i uključen u društveni život. 

.

Foto: Oradio i Radio MOF

Koliko je ova poruka tačna svaki dan dokazuju Nacionalni inkluzivni hor ISON iz Novog Sada i Kolektiv Veternica iz Skoplja koji se bavi performativnom umetnošću. Ono što im je zajedničko su inkluzivnost i vrednosti zbog kojih su sve ovo nekada davno počeli.

Biljana Dimitrova iz kolektiva Veternica ispričala nam je da su 2017. godine dobili poziv za saradnju od Udruženja za podršku osobama sa Daunovim sindromom "Trisomija 21" i to baš u vreme kada su počeli da rade sa decom sa autizmom. Umetnost dozvoljava slobodu drugačijeg gledišta, a  izražavanje različitih veština, pokazuje da svi možemo da doprinesemo društvu, bez obzira ko smo, kakvi smo i šta smo, smatra Biljana. 

"S jedne strane, atipična deca nemaju stida, kada im date zadatak oni ga odmah prihvate i urade ga profesionalno najbolje što mogu. Tipična deca, kako odrastaju imaju blokade i ograničenja oko toga da li će biti prihvaćena, da li je dovoljno dobro, da li će im se smejati. Oni uče jedni od drugih, da budu slobodniji, da se izraze, da vide da nema ništa loše u tome da rade onako kako misle", ispričala je Biljana za Oradio. 

veternica png

Inkluzivni hor ISON  je prešao dug put od želje i ljubavi pojedinaca, do Nacionalnog Inkluzivnog hora u Srbiji. Miodrag Miša Blizanac koji vodi hor kaže da su ta deca na početku bila ona koja su odbačena iz drugih horskih organizacija.

"Mi smo onda napravili nešto jako vredno od onoga što se zove 'opiljak'. E taj 'opiljak' je postao Nacionalni hor Srbije. Ja živim ovo, to je deo mog bića i deo svih ovih ljudi. Tu ima ljudi koji su došli svesno da njima bude bolje, da ukradu tu energiju jer im fali. To je mnogo dobra stvar, jer je ovo više od terapije i hora. Prati se taj hormon sreće koji ljudima treba, jer su sami. Na našim koncertima ljudi osećaju potrebu da pripadaju, mogu da ukradu nešto što ne mogu nigde da nađu. Mislim da smo u tome jako važni", ističe Miodrag. 

Ovakve organizacije, horovi, mladima daju osećaj zajedništva. Biljana kaže da oni pre svega stvaraju okruženje u kome će se svi osećati prihvaćeno. 

"Mi pravimo izazove za koje verujemo da možemo zajedno da ih prevaziđemo zajedno. Društvo nam kaže ne možeš ovo i ne treba, mi kažemo možeš ovo i treba", navodi ona.

Korak po korak, ta deca i mladi postaju i vidljivi. Miodrag objašnjava kako ih ljudi više zovu, sada su željeni, očekivani i traženi. Njih sada prepoznaju i dočekuju otvorenih ruku, oni su sada imena. 

"Više nisu nazivani pogrdnim i stereotipnim imenima. Borimo se da budemo život, a ne inkluzija. Mislim da je inkluzija kroz ovakvu priču prevaziđena. Oni su deo života sa svima nama. Prvenstveno mi treba da budemo ljubav koja je neizmerna i otvorena. Ta ljubav je nekada neprepoznatljiva, jer smo prepuni negativne energije, stereotipa i zatvorenih ušiju. Njih samo treba oslušnuti. Kada uđeš u taj svet prosto i tebi bude bolje", priča Miodrag.

ison1 png

Kako nam naši sagovornici kažu, izbor muzike je proces koji traje i koji se pažljivo osmišljava. Biljana ističe da su pesme alati koji pomažu pri izražavanju osećanja i razumevanju. 

"Trudim se da im prenesem različite generacijske vrednosti. Ne samo ono što su doživeli, već i ono što su generacije prenele na nas. Biram pesme gde imamo duge vokale koji mogu da se izvode ili su brži, Trudimo se i melodijski i kompozicijski da budemo izazovni", ističe Biljana. 

Važno je kakva se poruka prenese i koje informacije se ostave. Miodrag kaže da bi u tom segmentu mnogi mogli da se zapitaju kakav posao rade.

"Treba da prestanemo da gledamo iz svog, sebičnog ugla. To su ljudi kao i mi, naše komšije, drugari. Svi smo jednaki. Mi nalazimo repertoar koji je njima blizak. Ove godine smo izabrali, na insistiranje dece iz hora, zabavanjačku priču i ja se sa tim slažem, apsolutno", navodi Miodrag.

Udruženje "Trisomija 21" iz Skoplja je osnovalo nekoliko roditelja dece sa Daunovim sindromom. Jedna od njih je i predsednica tog udruženja Jambolka Dimitrova. Ona kaže da je konačno došlo do menjanja pogleda i stigmi prema ovim ljudima - te su rešili da decu izvedu napolje. 

"To su naša deca, postoje na ovom svetu. Mi smo uz njih, podržavamo ih, ne krijemo ih. Možda imaju intelektualnu ometenost, ali nisu beznadežni, imaju potencijal koji treba iskoristiti i naći način da im se pomogne, kako u školi, tako i nakon škole. Veoma su srećni kada imamo radionice, kada su međusobno povezani. Razumeju se, smejaće se jedni drugima s razlogom ili bez razloga, ali su srećni", ispričala nam je Jambolka.

trisomija png

Ta sreća je upravo ono što pokreće i Trisomiju 21 i ISON i Kolektiv Veternica. Izazova je mnogo - nedovoljno finansijske podrške, nerazumevanje i neprihvatanja, ali priča koju ovi mladi ljudi pričaju kroz umetnost, muziku i performans je vrednija i jača od bilo kog izazova. 

"To ima duboku socijalnu priču i presek o jednoj brizi o svim tim ljudima. Zamislite kada bi svako poklonio sat ili dva svoga vremena nekome od tih grupa. Mislim da bi se svi aposlutno bolje osećali", smatra Miodrag, a Biljana dodaje da joj ovakve priče daju osećaj pripadnosti. 

"Ne radim ovo iz hobija. Osećam to kao dužnost svoje generacije. Nešto moramo da uradimo, počnimo od sebe", ističe Biljana.

Ove organizacije svoj deci i mladima ostavljaju poruku da su centar sveta i da njihov osmeh sve nas čini boljim ljudima.

ISON 21. novembra slavi 18 godina postojanja. Dan ranije rođendan će proslaviti u Sinagogi u Novom Sadu. Ako ne sada, možda već na sledećem rođendanu moći ćete da čujete hor i vidite performans koji izvode ISON i Veternica zajedno. Tu ćete videti stotine dece i mladih koji se smeju, igraju, plešu i pevaju uživajući i prihvatajući svoje različitosti.

Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" poslušajte u plejeru:


Jelena Božić, Oradio

Bojan Šaševski, Radio MOF (Skopje)

Tagovi

Možda te još zanima:

.

Ciljevi održivog razvoja nisu spektakl nego zdrav razum

Nedavno je Beogradski centar za ljudska prava objavio Izveštaj o ljudskim pravima mladih u Srbiji u 2021. Kao jedna od…

.

Zadovoljavamo formu, ali do suštine nismo stigli

Teatar dobrih vibracija, koji je samo jedan od programa udruženja građana Vera ljubav nada prvenstveno je bio zamišljen kao sekcija za…

.

Da li smo zaboravili vrednosti i konvencije o ljudskim pravima

Jedna od najvećih svetskih kriza trenutno je migrantska kriza, a 18. decembar je dan koji se obeležava kao Međunarodni dan…

.

Konkurs za autorske grafike "Zajedno možemo više"

"Zajedno možemo više" je konkurs umetničke autorske grafike, otvoren za sve građane Srbije koji žele da predstave svoju originalnu umetničku…

.

Per.Art - Umetnost i inkluzija

   Per.Art je sinoć predstavom "Prazan glas" počeo obeležavanje 15 godina rada na projektu "Umetnost i inkluzija".

.

Veštačka inteligencija u umetnosti kao lisac u kokošinjcu

Nik Kejv, jedan od najvećih rok poeta današnjice, veoma je oštro reagovao na pesmu koju je, u "njegovom stilu", sastavio…

  • 00:00 Music mix by Anja
  • 06:00 Music Mix by Bea
  • 11:00 Y2K

Anketa

Zašto je tebi januar najduži mesec ?

Oradio logo