Tragačev podkast: Magistra vitae

Sreda je dan za Tragačev podkast. Ova sreda je 1306. u 21. veku, odnosno 105.651. u novoj
eri. A kada je bila prva sreda? Kada je neko prvi put izgovorio reč "sreda" i šta je ljudima tog
doba uopšte značila podela sedmice na dane? Zar nije svaki dan bio skoro isti? Odgovorima
na ovakva pitanja bavi se Greg Džener, koji sebe naziva "javnim istoričarem".

U knjizi "Pitajte istoričara" sakupio je odgovore na neka od najinteresantnijih pitanja svoje publike. Na primer: Kada je bio prvi ponedeljak? Koji su najznačajniji izgubljeni tekstovi u istoriji, za čije postojanje znamo, ali nisu sačuvani? Zašto grčki kipovi imaju mali penis? Kada su izmišljena ogledala i jesu li ljudi pre toga znali kako izgledaju? Ko je bio najbogatiji čovek u istoriji čovečanstva?

Ilustracija: AI

Iako je tokom godina dobio sijaset nesvakidašnjih pitanja, Greg se i dalje često oduševi, pogotovo onim što deci padne na pamet. Jedna devojčica mu je, na primer, postavila pitanje "Da li je Isus Hrist znao za dinosauruse i je li bio tužan što su svi mrtvi?" Greg је zastao, pa se ozario: dete je postavilo teološku nedoumicu koja bi zbunila i papu. "Ne sećam se šta sam joj odgovorio", kaže on, "ali prilično sam siguran da se nisam ovenčao slavom. Verovatno sam pribegao nekom priznanju da Biblija ne govori sasvim jasno o božanskoj žalosti za dinosaurusima". S jedne strane mogli bismo konstatovati da su dinosaurusi otkriveni osamnaest vekova nakon Hristove smrti. Ali s druge strane, ako je Isus sveznajući, morao je znati i za ta divna izumrla bića, nepomenuta u Bibliji.

Budi human kao što je Srbija bila

I u Srbiji postoji nekolicina ljudi koji pokušavaju da – poput Dženera – odgovore na zanimljiva, komplikovana pitanja o prošlosti. Jedna od njih je i Danka Mihajlović, koja je za Tragač istraživala da li je Orijent ekspres kasnio samo jednom u svojoj istoriji, i to zbog Milunke Savić, da li se u ulazu zgrade UN nalazi slika Stjepana Filipovića, ali i da li u holu Crvenog krsta u Ženevi stoji tabla s natpisom "Budi human kao što je Srbija bila".

Ilustracija: AI / FakeNews Tragač

Priča ide ovako: nakon izbijanja rata u Bugarskoj, bilo je potrebno dopremiti pomoć koju je za nju prikupio Međunarodni Crveni krst. Međutim, jedini put do Bugarske vodio preko Srbije. Nasuprot svim očekivanjima, desilo se čudo: tadašnja vojna komanda naše zemlje prekinula je rat na jedan dan, otvorila liniju fronta i propustila medicinski transport preko svoje teritorije. Navodi se i da je Srbija ovom transportu dodala lekove, ćebad i krevete iz svojih zaliha i bugarskim vojnicima predala sve što je neophodno za otvaranje jedne bolnice, kao i da je zbog toga u hol Crvenog krsta u Ženevi postavljena tabla s natpisom "Budi human kao što je Srbija bila".

A da li je zaista tako? Za početak, da li je jedini mogući put išao preko Srbije? Pogledamo li mape, videćemo da put kroz našu zemlju nije bio jedina moguća opcija za dostavljanje pomoći, ali je bio najpovoljniji i najkraći, makar u geografskom pogledu. Primirje koje je baš tih dana potpisano između Srbije i Bugarske nije nastupilo iz humanitarnih, već iz vojnih i diplomatskih razloga i trajalo je mnogo više od jednog dana. Po tekstu Primirja, ono je trebalo da traje sve do početka marta ’86. Tada je potpisan Bukureški mir i rat je definitivno okončan.

Ilustracija: Freepik / FakeNews Tragač

Sledeće na redu je pitanje – da li je Srbija dodala lekove, ćebad i krevete iz svojih zaliha? Ovo treba uzeti s rezervom. U Beogradu su tada postojale prodavnica i magacin Crvenog krsta, te je deo pošiljke za Sofiju bio ispunjen stvarima iz Beograda, ali te stvari po svemu sudeći nisu pripadale državi Srbiji. Dobro, a može li se reći da je Srbija pomogla državi sa kojom je trenutno bila u ratnom stanju? Apsolutno može. Izveštaji Međunarodnog Crvenog krsta u Ženevi, ali i austrijske i britanske organizacije, bez ikakve dvojbe navode da je ovakav potez Srbije presedan i da joj je na čast. Na kraju, odgovor na pitanje u vezi sa samom tablom u Ženevi možete čuti u podkastu.

Kada učiteljica pogrešno zapiše

Za istoriju kažu da je "učiteljica života". Međutim, šta se desi kada učiteljica na tabli zapiše neki pogrešan podatak? Treba li đaci da iz poštovanja prećute grešku koju su uočili, ili da podignu dva prsta? Iako je zadatak istoriografije da činjenice odvoji od mišljenja i izmišljanja, izmišljene elemente veoma je teško locirati i demantovati. To pokazuju i tri primera kojima se mesecima bavila naša koleginica Danka Mihajlović.

"Ne mislim da se posebno razlikuju tehnike provere istorijskih tvrdnji u odnosu na neke druge. Istorijske teme jesu specifične, jer se tiču nečega što se nije desilo nedavno, pa ne postoje živi svedoci. Umesto toga, konsultuju se istorijske arhive. Nešto od toga je digitalizovano, postoje različite foto-dokumentacije, dnevnički zapisi, memoari, pa i ratnički dnevnici u nekim slučajevima. Štampa iz tog perioda je veoma korisna. Zahvaljujući Narodnoj biblioteci u Beogradu, dosta toga je digitalizovano, zavisi od perioda“, kaže Danka, koja u podkastu odgovara i na pitanje da li je teže utvrditi da se nešto desilo ili da se nešto nije desilo.

U pretposlednjoj epizodi Tragačevog podkasta videćemo kako se arhivska građa koristi za razrešavanje manipulacija o prošlosti, ali i koji su limiti te potrage.

Projekat finansira Evropska unija kroz program "Innovation.Media.Minds.: EU Podrška javnom medijskom novinarstvu na Zapadnom Balkanu" kojeg realizuje Gete-Institut u ime Evropske komisije
u saradnji sa implementacionim partnerom DW Akademijom.

Za ove sadržaje isključivo je odgovorna Novosadska novinarska škola, a izneti stavovi ne izražavaju
nužno stavove Evropske unije.