Zadovoljavamo formu, ali do suštine nismo stigli

Teatar dobrih vibracija, koji je samo jedan od programa udruženja građana Vera ljubav nada prvenstveno je bio zamišljen kao sekcija za učenike škole Milan Petrović. Postepeno, ovaj teatar se razvio u mesto koje je otvoreno za učenike iz ostalih srednjih škola i postaje dobar primer inkluzivne prakse. On danas otvara svoja vrata mladim osobama koje zanima gluma, bez obzira na to da li su osobe sa invaliditetom ili osobe sa smetanjama u razvoju. Bitno je druženje, kreativnost, zajednički rad i podrška koju jedni drugima mogu da daju. 

Foto: Privatna arhiva

Prema rečima Dušice Cvejanović, PR teatra, ostvarili su značajne uspehe i to ne samo u oblasti pozorišta.

"Na takmičenju srednjih škola u drami, od velikog broja škola ušli smo u šest najboljih i osvojili četri prve nagrade. U teatru svi zajedno učimo kako da, stvarajući sopstveni kreativni izraz prevaziđemo lična ograničenja, a sa svakim aplauzom pada još jedan predrasuda o osobama sa invaliditetom. Trenutno spremamo predstavu 'Sedam Snežana i patuljak' i s ponosom pričam o tome da sam deo ove priče", ističe Dušica.

Ona dodaje da su probe teatra otvorene i da može da dođe ko god poželi, ako ništa drugo, bar da se smeje sa njima.

"Dovoljno je da budete tu, da se družite s nama, da nas podržite u aktivnsotima. Značaj teatra je upravo u tome da se smejete sa nama, glumite sa nama, da budete tu, uz nas", kaže Dušica.

U razgovoru o podršci osobama sa smetanjama u razvoju ili osobama sa invaliditetom, redukator psihomotorike i osnivač Centra za podsticajnu negu Jasenka Lazić, koja je inače i uključena u aktivnosti udruženja "Vera ljubav, nada", naglašava da razvoj mlade osobe ne prestaje u adolescenciji, niti u bilo kom životnom dobu.

"Rastemo i razvijamo se dok smo živi. Ali isto tako je činjenica i da se u prvoj četvrtini života, u tom dečijem uzrastu, dešavaju najveće promene čije rezultate kasnije vidimo. I sve socijalne i adaptivne veštine koje nas čine ljudima tada se stvaraju, učvršćuju. Ako ne pričamo o akademskim veštinama koje stičemo kroz školu, već o socijalnim sposobnostima deteta, kasnije mlade osobe, da bude deo društva, takođe i želja i potreba za interakcijom sa drugim ljudima i svojom okolinom je priorodna i zato je veoma važno raditi na tim veštinama", kaže Jasenka.

Ona naglašava da je nadoknađivanje propuštenog moguće, ali da su ishodi promenljivi i da nikada ne možemo znati koliko možemo da nadokandimo.

Foto: Privatna arhiva

U okviru udruženja postoji i konjički klup Filipus koji se nalazi u Šajkašu, ali i socijalno preduzeće Sodara koje će zaposliti osobe sa invaliditetom, a oni upravo tu razvijaju svoje veštine i znanja, kako kaže Dušica.

“Tamo imamo svoje konje, tamo radimo, čistimo, uživamo u slobodnom vremenu, družimo se. Osnovali smo i preduzeće sodara Filipus, koji će zaposliti mlade sa invaliditetom. Mi tu punimo sodu, sokove, vode, destilovanu vodu koja ide na tržište i koja se dobro plaća. Našim trudom smo pokazali da umemo nešto da uradimo i zaradimo za naš život", kaže Dušica.

Prema Jasenkinim rečima, postoje stvari na koje treba da obratimo pažnju kada pričamo o osobama sa smetnjama u razvoju. To je stvaranje neosouđujućeg društva, pre svega u fizičkom smislu, a onda i u socijalnom.

"Svaka osoba ima pravo na izbor i slobodu izbora i ima pravo na kontrolu nad svojim događajima u životu. Ako to prepustimo svakoj osobi, svoje kretanje, svoj način života, onda pričamo o svim osobama jednako, bez obzira na to da li su to osobe sa smetnjama ili ne. U praksi, na ulici, u društvu, to znači da, ako se nađemo pored osobe koja je u kolicima, pre nego što bilo šta uradimo ne treba da gledamo na nju kao na osobu u kolicima, nego na osobu i da je pitamo da li joj treba pomoć i na koji način", kaže Jasenka.

Prema njenim rečima, nije greška ukoliko ne znamo kako možemo nekome da pomognemo, ali da uvek možemo da pitamo.

Dušica takođe poručuje da svi mogu da se priključe i mešovito-inkluzivnom horu ISON, koji je takođe deo udružeja i teatru za koji će biti audicije u septembru. Oni imaju jedan cilj, a to je da društvo bude uz njih i da zajedno stvaraju.

Foto: Privatna arhiva

Jasenka napominje da, kako u poslu, tako i u medijima i društvu, treba da postoji ravnopravnost za sve osobe, bez obzira na njihove karaktere, ličnosti i razvoj.

"Imamo dosta primera kroz istoriju gde se osobe sa smetnjama u razvoju navode u negativnom kontekstu, pa čak i kod najvećeg od najvećih, a to je Ivo Andrić, koji navodi 'ludog Švabu'. To su osobe koje su ismevane jer ne znaju da govore dobro, 'mucavci' ili ostali pežorativni izrazi. Danas u svetu političke korektnosti ne koristimo te izraze, ali mediji nisu pomerili svoj fokus sa forme na suštinu. Ima izuzetaka, naravno. Sada zadovoljavamo formu, u smislu korišćenja izraza, a do suštine nismo stigli. Oni su u usko specijalizovanim emisijma, gde se prikazuju kao neka marginalizovana grupa ovog društva, a ne bi to trebalo da je tako. To nije pažnja koja je njima potreba, niti bilo kome od nas. Bez obzira na to da li su to osobe sa smetnjama ili ne, njih treba prihvatiti po radu. Znači, kao što je Dušica rekla, ako si dovoljno dobar glumac, ti možeš da nastupaš sa njima i to je jedino važno", zaključuje Jasenka.

Udruženje "Vera Ljubav Nada" postoji od marta 2010. godine, iako se ideja za njegovo osnivanje začela još s prvim nastupom Teatra Dobrih Vibracija i hora "Ison". Ove dve sekcije su začetak udruženja koje danas ima više od 180 članova, brojne sekcije i aktivnosti - od glume, pevanja, plesa, sporta do ribolova, aktivnosti sa konjima, orjentiringa...

J.Božić