...
TRENUTNO00:00 - 05:00Music Mix by Bea

Društvo / Obrazovanje

Da li smo zaboravili vrednosti i konvencije o ljudskim pravima

18.12.2019.

Jedna od najvećih svetskih kriza trenutno je migrantska kriza, a 18. decembar je dan koji se obeležava kao Međunarodni dan migranata. Na svetu danas ima preko 250 miliona migranata, a u Srbiji taj broj iznosi oko 3.500 i konstantno varira. Neka od njihovih ljudskih prava se svakodnevno narušavaju. Iako su to ljudi koji žive sa nama, oni su naše komšije i sugrađani koji su u medjima uglavnom predstavljeni kao nasilnici, vandali ili nešto gore, usled stereotipa i predrasuda o njima. 

.

Fotografije: Pixabay.com

Jedan od filtera pomoću kojih se migranti integrišu i uz pomoć kojih se razbijaju te barijere koje upravo predrasudi i sterotipi stvaraju, jeste kultura. Glumac Uroš Mladenović neretko radi sa njima u okviru programa koje sprovodi Asocijacija Kulturanova, reč je o predstavi koja se bavi temom migracija u okviru projekta Port of Dreamers.

"Tema predstave je sve ono što se događa na ovim prostorima na temu migracija. Toliko toga se događa da ja ne znam šta će do kraja procesa sve ući u predstavu. Trenutno umetnički tim obrađuje teme od nastanka migracije pa sve do današnjih aktuelnih događaja. Predstavu radimo sa pozorištem iz Maribora, sa Dubrovačkim letnjim igrama i ovde sa Novosadskim pozorištem", kaže Uroš pričajući o inkluziji migranata.

On podseća da je kultura jedan od kanala koji se pokazao kao dobar način koji donosi rezultate. Kako on kaže, Kulturanova je radila i na filmskim radionicama sa migrantima i stanovnicima iz Šida, što se pokazalo kao dobar način za razvoj komunikacije među njima.

"Postoji više problema, jedan je taj što se migranti ne uključuju tako lako u život zajednice, a drugi je evropski problem, gde se mnogo više novca daje na obezbeđivanje granica, nego na njihovu inkluziju", naglašava Uroš. 

migranti2 jpg

Prema našem Zakonu o upravljanju migracijama, pod migracijom se smatra dobrovoljno ili prinudno napuštanje države porekla ili boravka, radi privremenog ili stalnog nastanjenja u našoj zemlji. U Srbiji je veliki problem taj što još uvek vlada strah od migranata, ali ima izuzetaka. Polaznica univerzitetskog kursa za omladinski rad koji sprovodi Centar za omladinski rad Sonja Barać kaže da su njena iskustva raznolika, jer je radila i u nevladinom sektoru i sa neformalnim grupama.

"Položaj migranata u Srbiji nije sjajan, ali je mnogo manje dehumanizujući, ako posmatramo druge balkanske zemlje, pa i neke evropske. Ono što ja čujem od mojih prijatelja je da srpska policija nije bila toliko nasilna u odnosu na policiju nekih drugih balkanskih zemalja i to me ohrabruje, jer onda nismo potpuno zastranili i skliznuli u totalnu dehumanizaciju. Sa druge strane, definitivno može biti bolje, proces za azil je strašno dug i vrlo retko ljudi dobiju azil u Srbiji", kaže Sonja.

Takođe, ona smatra da u ovom trenutku najviše pažnje treba posvetiti humanizaciji i integraciji, jer kako nam Sonja priča, čini se da su ljudi zaboravili vrednosti i konvencije o ljudskim pravima. Prema migrantima se ponašaju "kao da su oni konzerve koje treba premeštati iz jednog mesta u drugo".

"Mi u Srbiji treba da prestanemo da mislimo da je ona tranzitna zemlja i da izbacimo tranzitni mentalitet iz glave, jer će ti ljudi prosto ostati ovde i biti naše komšije, a različita iskustva nas samo mogu obogatiti", ističe Sonja.

migranti1 jpg

Socijalna pedagoškinja Frančeska Fornari za Oradio priča o razlozima slabe društvene uključenosti migranata u Srbiji.

"Mislim da su migranti malo uključeni. Jedan od faktora su i mesta gde se nalaze prihvatni centri, oni su uglavnom udaljeni od gradova gde lokalno stanovništvo živi. Mislim da je to tako namerno napravljeno, kako ljudi ne bi osećali neki pritisak ili pretnju. To nije dobra strategija za napredak na polju njihovog uključivanja. Treba da radimo jako, jako puno na unapređenju njihovog položaja", ističe Frančeska.

Ona dodaje da to nije nešto što se radi samo zbog migranata već i društva u celini jer, kako ona kaže, kada budemo naučili da upoznamo te osobe, shvatićemo koliko toga oni imaju nama da ponude i koliko mogu učiniti naše društvo bogatijim.  

Međunarodni dan migranata treba da nas podseti na probleme koje oni imaju: neadekvatna zdravstvena nega, uskraćeno pravo na školovanje, vraćanje u zemlju u kojoj će možda biti mučeni ili na rubu egzistencije, a ljudska prava su neotuđivo pravo svakog čoveka, bez obzira iz koje zemlje je on došao i gde živi.

J.Božić

Možda te još zanima:

.

Kad ti se san pretvori u migrantski kamp

Jedan dan prosečne mlade osobe u Srbiji i Bosni i Hercegovini teško je opisati, jer je obično vrlo dinamičan -…

.

Pobuna je danas mejnstrim

Premijera predstave "Pod istim krovom" održana je 19. februara u Novosadskom pozorištu, u koprodukciji tog teatra i Kulturanove, a rađena…

.

Bezimena kuhinja za ljude iz Džungle

Te zime je ledio Dunav, a ja sam sa migrantima hodao po Beogradu i njihovom kampu. Na mestu današnjeg "Beograda…

.

Kampanje protiv migranata opasno jačaju

Video u kojem se vidi kako organizovane grupe, samozvane "narodne patrole" proganjaju migrante po Beogradu, prete im i pokušavaju da…

.

Vredi pročitati: "Pod istim krovom"

Foto: Clio.rs Аutоri knjige Pod istim krovom Hеning Zusеbаh i Аmir Bаitаr nаizmеničnо pišu о svojim stаvоvimа i iskustvimа u…

.

Ciljevi održivog razvoja nisu spektakl nego zdrav razum

Nedavno je Beogradski centar za ljudska prava objavio Izveštaj o ljudskim pravima mladih u Srbiji u 2021. Kao jedna od…

  • 00:00 Music Mix by Bea
  • 05:00 Music mix by Anja
  • 10:00 Pre podne na O radiju

Anketa

Da li ste vratili život na podešavanja pre korone?

Oradio logo