Društvo
Govorite li inkluzivno?
Da li ste već čuli za termin “inkluzivni jezik”? Čak i da niste, gotovo sigurno ste ga nekada već nesvesno koristili u svakodnevnom govoru. Inkluzivni jezik podrazumeva korišćenje reči, fraza i izraza kojima se uvažava različitost ljudi. Njegovom upotrebom doprinosi se vidljivosti različitih društvenih grupa, ističe se raznolikost zajednice i doprinosi i vidljivosti osoba sa invaliditetom.
Foto: Canva
Marijana Ramić Vulin iz Kreativno-afirmativne organizacije Parnas ističe da upotreba jezika zapravo reflektuje odnos zajednice prema invaliditetu. Istovremeno, jezik ima moć da menja postojeće odnose. Marijana nam je ispričala i gde najčešće pravimo greške, odnosno koje izraze bi bilo najpogodnije koristiti kada govorimo o osobama sa invaliditetom.
"Pogrešna upotreba termina najčešće se javlja u samom poimanju toga kako treba nazvati osobe sa invaliditetom. Tako često vidimo oznake poput 'invalid', 'invalidno lice', 'osoba sa hendikepom'... To su termini koji nisu prihvatljivi zato što imaju negativnu konotaciju. Na primer, kada kažete 'invalid', vi stavljate akcenat na invaliditet, a ne na osobu. Zbog toga izraz 'invalid' ima negativnu konotaciju i sugeriše nemoć osobe o kojoj se govori", objašnjava Marijana.
Marijana Ramić, foto: Maja Tomić
Ipak, inkluzivna terminologija kod nas još uvek nije standardizovana. Ono što postoji su preporuke koje najčešće kreiraju organizacije civilnog društva, a najprihvaćeniji i najzastupljeniji termin jeste - osoba sa invaliditetom.
"Takođe, mi preferiramo da kažemo 'slepe osobe' ili 'gluve osobe'. Termin 'osobe sa oštećenjem vida' je takođe nešto što izbegavamo, jer se onda fokus stavlja na oštećenje, na kontekst da neko ima neki problem sa sobom. Nasuprot tome, mi želimo jezikom da pokažemo da problemi osoba sa invaliditetom u stvari leže u nepristupačnosti društva", kaže Marijana Ramić.
Izvršni direktor udruženja Art 365 i organizator kotorskog festivala “Uhvati film” Branimir Žugić ističe da je veoma važno da inkluzivni jezik bude prisutan u medijima i umetnosti, s obzirom da su to sadržaji koji dolaze do najvećeg broja građana i građanki.
“Inkluzivni jezik doprinosi stvaranju bezbedne i otvorene sredine u kojoj se ljudi ne osuđuju i ne obezvređuju. On omogućava da svi članovi društva, bez obzira na fizičke, mentalne ili socijalne razlike budu jednako prepoznati i vrednovani. U umetnosti i u medijima on igra ključnu ulogu, jer stvara slike i narative koji utiču na percepciju publike. Neadekvatan jezik može da pojača stereotipe, dok inkluzivni jezik gradi razumevanje i poštovanje. U Crnoj Gori, iako je primetno da umetnici i novinari postaju svesniji značaja inkluzivnog jezika, mislim da se on ne koristi dovoljno ili dovoljno dosledno. Rekao bih da se kultura inkluzivnosti u stvari tek razvija u umetničkim krugovima i u medijima kod nas”, smatra Branimir Žugić.
Branimir Žugić, foto: lična arhiva
Marijana Ramić ističe da korišćenje pogrešne terminologije onda kada govorimo o osobama sa invaliditetom najčešće dolazi iz neznanja.
"Kada krenete nešto konkretno da pišete ili pričate, vrlo lako možete upasti u zamku nekorišćenja inkluzivnog jezika. Neke stvari su prosto toliko ušle u naš um da ih je teško izbegavati. Na primer, tako često možemo čuti formulacije poput: 'On je bolestan od autizma'. To je takođe diskriminacija, jer autizam nije bolest. Takođe, ako kažete: 'Uprkos invaliditetu, završila je fakultet', to je takođe jedan oblik diskriminacije, zato što nije invaliditet ono što sprečava nekoga da završi fakultet, već određene sistemske poteškoće i izazovi koje osobe sa invaliditetom imaju u društvu”, objašnjava Marijana Ramić.
Branimir Žugić kaže da nedostatak edukacije dovodi i do pogrešnog korišćenja terminologije i u medijima.
"Kolege novinari nisu dovoljno obučeni da koriste ispravnu terminologiju i često iz dobre namere potenciraju invaliditet osobe, umesto da akcentuju njene lične kvalitete i sposobnosti. To može da dovede i do takozvanog herojskog narativa, gde prikazujemo herojsku figuru lica sa invaliditetom, što može da deluje pozitivno, a zapravo doprinosi stereotipizaciji”, objašnjava Žugić.
OBRATI PAŽNJU
Organizacija Art 365 je inače ove godine peti put u Kotoru organizovala festival “Uhvati film” posvećen promociji inkluzije kroz filmsku umetnost. Kako kaže naš sagovornik, ovakvi festivali su jedan od načina da se građani i građanke bolje upoznaju sa temom invaliditeta, gde je značajan deo programa posvećen mladima i njihovoj edukaciji na ovu temu.
"Mladi se kroz filmove i panel diskusije susreću sa temama koje često nisu dovoljno zastupljene u mejnstrim medijima. Oni tako dobijaju priliku da iz prve ruke slušaju priče o prevazilaženju prepreka, čime se ne samo širi svest, već i razvijaju empatija i solidarnost. Time se inkluzivnost ne posmatra samo kao pravna ili društvena obaveza, već kao vrednost koja doprinosi bogatstvu celokupne zajednice”, zaključuje Branimir Žugić.
Uhvati film Kotor 2024, foto: Jelena Milutin
Međunarodni filmski festival “Uhvati film” održaće se ove godine i u Novom Sadu, po 22. put. Festival će obuhvatiti projekcije filmova i govorni program, gde će jedna od važnih tema biti upotreba inkluzivnog jezika, ali i položaj žena sa invaliditetom.
“Ove godine biće prikazano premijerno 25 filmova iz 15 zemalja sveta. U pitanju su kratkometražni filmovi koji govore o invalidnosti, ali i o svakodnevnim brigama i problemima. Govore o podršci, ljubavi, prijateljstvu... Govore i o raznim izazovima i surovoj realnosti koja postoji, ali takođe govore i o rešenjima. Nakon projekcija, mi razgovaramo sa publikom o filmovima, ali i o nekim specifičnim temama, sa željom da zajedno tražimo rešenja, promišljamo i menjamo perspektive”, ističe Marijana Ramić iz KAO Parnas.
Podsetimo, novosadsko izdanje festivala “Uhvati film” biće održano od 9. do 13. oktobra u Kulturnom centru Novog Sada. Ulaz na celokupan festivalski program je besplatan.
Ceo prilog o važnosti inkluzivnog jezika možeš poslušati u plejeru:
Irena Čučković
