Društvo / Intervju
"You are an Ironman" ostane za čitav život
Da biste postali "Ironman" potrebno je da isplivate 3,8 kilometara, vozite bickl 180km i istrčite veliki maraton u njegovoj standardnoj dužini od 42.195 m, jedno za drugim, bez pauze! Novosadska triatlonka Vesela Mačkić, na takmičenju u Mađarskoj, uspela je ove godine da savlada sve ove prepreke i za nešto više od 13 sati, stigne do cilja i time se uvrsti u red najizdržljivijih i najcenjenijih sportista na planeti.
"Generalno sam u triatlon ušla sasvim slučajno, jer sam se trčanjem bavila samo rekreativno, bez kluba i trenera, praktično sam trčala za svoju dušu. Septembra 2017. godine sam poželela da naučim da plivam onako kako to rade plivači, takmičari, jer se to jako razlikuje od onog kako naučimo kada smo deca. Iste godine upoznajem jednog triatlonca koji mi je rekao da sam super što sam istrčala 21 kilometar, ali da on to uradi nakon 1,9 km pivanja i 90 kilometara vožnje bicikla, što je trka u dužini poznata kao half ironman. Poželela sam da i to pokušam, pronašla sam trenera Ognjena Stojanovića koji me trenira već četiri sezone, a koji je inače naš najbolji triatlonac i već 2018. godine sam uradila svoje prve triatlon trke", ispričala nam je Vesela na početku razgovora u okviru emisije "Dnevna soba" Oradija.
BEZ SISTEMSKIH PROMENA RAVNOPRAVNOST ŽENA JE SAMO ŠMINKA
AUTENTIČNOST STARIJIH KOMADA GARDEROBE NE MOŽE SE KOPIRATI
Profesionalno, Vesela je profesor razredne nastave, a za svoj izuzetan rad 2019. godine ponela je titulu jednog od najboljih edukatora naše zemlje. Ta nagrada joj je omogućila da ove godine učestvuje na takmičenju "Global teacher prize" koje okuplja najbolje nastavnike sveta.
Pretpostavljam da ne treniraš sve discipline odjednom, kako izgledaju triatlonski treninzi?
Uglavnom je tako. Trenira se svaki dan, jedan dan plivam, pa trčim, pa vozim bicikl. Vikendom uglavnom postoje treninzi spajanja, takozvani "brick" treninzi u triatlonu, kada se rade dve discipline, npr. trčanje nakon vožnje bicikla kako biste osetili ono što vas čeka na trci. To je specifičan osećaj, jer noge u početku ne osećate baš najbolje, iako ste zagrejani tempo može da vas prevari pa treba u tom trenutku biti pametan i čuvati snagu jer vaš čeka dosta kilometara.
U pitanju se velike dužine u sve tri discipline, koliko traju sami treninzi?
Jeste, sve je to jako specifično pa i treninzi i njihova dužina traju različito. Plivanje, na primer, traje najmanje sat vremena, ali se uglavnom meri kilometraža koja za jedan trening treba da se ispliva. Za bicikl i trčanje treninzi su koncipirani vremenski, dakle nije važno koliko ću kilometara preći biciklom, važno je da trening traje minimum dva ili dva ipo sata. Pitanje je i da li ću voziti brda ili po ravnom, a Novi Sad je inače sjajan što se tiče biciklističkih treninga, ali i trkačkih zbog blizine Fruške gore i naravno predela koji su ravni. Trčanje je takođe na vreme, preko radne nedelje dužina treninga je sat vremena, dok vikendom imam malo veće dužine pa bude sat ipo ili dva. Zimi je, naravno, akcenat malo više na trčanju i plivanju, a manje na biciklizmu, tako da sve to zavisi i od perioda kada se trenira.
Proizvođači sportke opreme nude širok izbor kvaliteta, ali i cena. Koliko novca mora da se uloži u ozbiljno bavljenje triatlonom?
Triatlon je sport koji doživljava najveću ekspanziju, ali u Srbiji još uvek ima malo žena koje se bave ovim sportom. Izbor specifične opreme je takođe veoma slab. Sam triatlon je veoma skup, samo ako znate činjenicu da su startnine za iroman od 600 evra pa na više i to je samo da biste učestvovali u trci, dok je za distancu u pola kraću cena startnine od 200 evra pa na više. Samo ta stavka je za većinu nas dosta velika, a oprema je dolaskom nekih drugih sportskih radnji malo povoljnija. Na primer, triko za biciklizam može da se nabavi za 60 evra, ali ako želite i možete da platite više to vas može koštati i 500 ili 600 evra. Takođe, za plivanje je potrebno neoprensko odelo, jer se 80 procenata trka pliva u tom odelu, zbog zakona, koji važi i kod nas, ako je temperatura vode ispod 24 stepena odelo je najčešće obavezno. Takvo odelo može da košta 80 evra, ali cena ide i do 1.000 evra.
DOBRO KRAFT PIVO TRAŽI MAŠTU, KVALITET I ZNANJE
TIK TOK RASTE ALI SU FB I INSTAGRAM I DALJE UTICAJNI
Bicikl je priča za sebe. Današnji moderni bicikli koštaju u rangu jednog boljeg auta i sve naravno zavisi koliko profesionalno želite da se bavite ovim sportom, i kolike su vam mogućnosti. Ja sam u sve to ušla rekreativno, nisam želela da u to jako puno ulažem i mislim da je to sasvim dovoljno. Sa tim, da kažem prosečnim ulaganjem, ipak sam dostigla dobre rezultate. U kategoriji žena mog godišta, bila sam vice-šampion Srbije u halfironman distanci,. Ako želite da uđete u triatlon ne treba da vas neki iznosi i izdaci u tome spreče. Bicikl može povoljno da se nabavi, obavezna je kaciga, sprinterice za vožnju na početku mogu, ali i ne moraju, možete voziti i u patikama. Za plivanje takođe, a za trčanje je najmanje ulaganje. Često gledam recenzije patika, ima zaista raznih, ali dobre patike vas neće učiniti dobrim trkačem. Patike jesu jako važne, jer mogu da čuvaju vaše telo, utiču na tetive, kolena i kompletnu muskulaturu, ali na sve to utiče i tehnika trčanja.
Kako je izgledao odlazak na "Ironman"?
Više su ljudi oko mene imali tremu nego je sama. Bila sam prilično uzbuđena i srećna što konačno nakon četiri godine aktivnog bavljenja triatlonom stižem do ranga da radim trku ironman. Po meni je to neko optimalno vreme kada uđete u triatlon priču, prođete manje distance, sprint triatlon, olimpijski, pa half ironman da biste na kraju stigli do ironman trke. To je, što se tiče pravila, prilično strog sport, a ako ta pravila ne poštujete bićete momentalno diskvalifikovani. Kroz manje trke nauči se tranzicija između disciplina, određena pravila opšteg ponašanja, pravila vožnje bicikla gde je zabranjena vožnja po principu jedan iza drugog, već morate biti na udaljenosti od najmanje 12 metara i još dosta toga. Meni je sam odlazak tamo bio ispunjenje sna i veliki cilj koji se ostvaruje. Osećala sam da sam spremna, jer kad odradite sve treninge koje ste imali ta trka vam je tačka na kraju rečenice. To što treba preživeti su treninzi. Sama trka je ništa kada se pošteno odrade svi treninzi, realno sam sve to odradila više puta u toku nedelje, ali je ostalo samo da sve to spojim.
Trka je bila u Mađarskoj i to je pravi festival, tako ga ljudi tamo doživljavaju. Uvek se najviše plašim starta plivanja, jer veliki broj ljudi u isto vreme ulazi u vodu. I dalje nisam sjajan plivač, ali sam bila zadovoljna kako sam isplivala. Što se bicikla tiče 180 kilometara je zaista jako velika dužina, to je ukupno preko šest sati na biciklu. Staza je bila prilično teška, nova je i bilo je više uspona nego što sam očekivala. Vreme je uz sve to bilo pakleno, oko 40 stepeni. Sve je to uticalo da vozim malo sporije nego što sam planirala, mada se nisam opterećivala vremenom, samo sam imala u glavi da želim da završim tu distancu. Nakon 150 kilometara mi je bilo svega dosta, jedva sam čekala da siđem sa bicikla, a onda me je čekao još samo maraton (smeh). Imala sam podršku svoje prijateljice Ildiko Fabo i nekih drugara iz Srbije koji su takođe radili tu trku. Može vas se desiti da dođete na trku, spremni i da imate gaf na biciklu i da morate da odustanete. Nije probelm da zameniš gumu, ali ako ti se desi neki veći gaf onda odustaješ, jer na triatlon trkama, za razliku od biciklističkih drumskih, nemate pravo na pomoć. Kada sam nakon bicikla krenula da trčim i prešla prvih 10 kilometara, već sam u glavi imala da sam trku završila. Trčanje sam počela dok je još bilo toplo, a onda je pao mrak pa mi je bilo lakše. Osećala sam se dobro i na cilju, a sam prolazak kroz cilj je nešto spektakularno. Kada čujete svoje ime i kada spiker kaže čuvenu rečenicu "You are an ironman" to je nešto što pamtite ceo život.
NIJE REŠENJE DA SE SVI PRESELIMO U VELIKE GRADOVE
Da li postoji i koliko je opasna granica maksimalno dozvoljenog vremena za ironman?
Moje vreme je 13 sati i 22 minuta, krenete ranom zorom i stignete negde uveče. Maksimalno vreme zavisi od grada i od staze, startuje se uglavnom negde oko šest ujutro, a kraj trke uglavnom bude negde oko ponoći, dok je na half ironmenima limit negde oko sedam sati ukupnog trajanja trke što mislim da je dovoljno za jednog rekreativca koji se ozbiljno spremi. Ja sam prvu trku u životu, na halfu uspela da odradim za šest sati i 22 minuta, dok mi je najbolje vreme pet sati i 40 minuta.
Koja ti je disciplina ipak omiljena?
Lomim se, ali plivanje ipak ne. Obično kažem samo da se završi plivanje pa da počne trka. Ne volim plivanje u vodama gde ne vidim dno, a to je najčešće slučaj. Nema gde nisam plivala, u raznorazim barama i kanalima gde mi trava bude oko ruke i noge i zaista žmurim dok plivam. Kada dođem na trku kažem sebi da ću isplivati i to je to. Bicikl ima svoju draž, naravno, sami ste sa svojim mislima, može da bude teško, ali ipak ne mora da bude toliko teško. Trčanje je, što se triatlona tiče najagresivniji deo, ali ste su nekako svoj na svome, osećam se sigurno, stabilno, noge su tu i znam da sam trku praktično završila kada dođe trčanje na red. To samo od mene zavisi, dok na biciklu ima ta doza straha da se nešto ne desi.
Postoji li neka podrška saveza ili nekih institucija za triatlonce?
Podrška saveza je više usmerena na profi triatlonce, nego na rekreativne sportiste. Ja imam veliku podršku od ljudi koji su u sportu i bave se sportom. Od opreme do saveta, zaista može da se dobije pomoć od ljudi. Desio nam se taj problem oko plivanja i Spensa za vreme pandemije kada je radila samo Klisa i kada su samo plivački i vatepolo klubovi dobijali termine. Ali zato se pojave ljudi koji vam pomognu, koji vam izađu u susret i daju deo svog termina, pa sam pregrmela i taj period.
Kakva ti je ishrana?
Uh (smeh). Jedm sve, nemam neki poseban režim ishrane. Hranim se relativno zdravo, a gledam da i u tom pogledu budem uzor svojim đacima. Imamo projekat zdrava užina, gajimo voće i povrće i onda to i jedemo. Sama ishrana na trci je posebna priča, to je veoma važno i kaže se da je to četvrta disciplina. Morate dobro, dobro isplanirati prehranu na trci. Lično pretežno uzimam gelove, tečniju hranu, mada i uslovi diktiraju. Sada, na ovom ironmenu sam spremila kombinaciju hrane, jedan deo u tečnom stanju i jedan deo gelova, međutim, kako je bilo 40 stepeni, ono što je bilo tečno je bilo katastrofa nakon sat vremena. Videla sam da mi stomak jako loše reaguje na to i prešla sam na gelove. Generalno gledam da unosim što više vitamina, konsultovala sam se i sa nutricionistima i shvatila da je važno ono što će mi dati energiju tokom treninga i tačno to i osetim. Treba o tome voditi računa, ali naravno ne treba biti striktan, treba nekad pojesti i nešto slatko (smeh).
Ogroman uspeh je preći ironman trku, ali se nameće pitanje šta dalje?
Ironman stvarno doživljava ekspanziju, pa postoji extreme ironman, dvostruki ironman, ali nisam baš u tom raspoloženju. Ono najbliže što imam je polumaraton u Ljubljani, 24. oktobra, a za sledeću godinu želim da malo spustim loptu. Ipak sam zadnje četiri godine bila u punom treningu i treba mi malo opušteniji ritam, jer kada pratite sve te treninge to znači da na svaki odmor ili putovanje nosite bicikl, kompletnu opremu i sve prilagođavate treninzima. Sledeće godine ću raditi neki half ironman, a gledaću da trke prilagodim nekim evropskim zemljama u kojima nisam bila pa da spojim lepo i korisno, pogotovo sa nekim ženama sa kojima zajedno treniram, da spojimo druženje, putovanje i trke. Možda Luksemburg ili Španija, oni imaju lepe trke.
Veselino gostovanje u emisiji "Dnevna soba" Oradija možete poslušati ovde:
Jovan Vanja Marjanović
foto: privatna kolekcija