Lifestyle
Skejt scena u Srbiji: samonikla, autentična i tvrdoglavo svoja
Skejtbording u Srbiji postoji još od osamdesetih godina, a scena je, nekako i prirodno, počela prvo da se formira u Beogradu i Novom Sadu. I kod nas je za razvoj scene ključan bio taj uradi sam momenat zbog čega skejt scenu u Srbiji najbolje opisuju tri reči - samonikla, autentična i tvrdoglavo svoja.
Foto: Pixabay
Dugo nije bilo moguće nabaviti opremu, nije bilo parkova – sve se svodilo na entuzijazam i improvizaciju. Verovali ili ne, u Novom Sadu postoje skejteri koji su aktivni skoro četiri decenije, što je i obeleženo na ovogodišnjem “NS skejt openu” održanom u junu u Limanskom parku, priča Zoran Mihajlović.
"Mi kao najstarija generacija skejtera koji još uvek vozi, Luka Morača, Mikica i ja, punimo ove godine 40 godina i mi smo kao najstarija ekipa koja i dalje vozi skate svakodnevno. Sa nama je tu i Predrag Marcekić Marci, koji puni 40 godina kako vozi skate. Tako da, on je počeo da vozi skejt kad smo se mi rodili!", navodi on.
Cela priča kao da je eksplodirala u prvoj deceniji 21. veka i to van Beograda i Novog Sada. Sve to je možda i najbolje prikazano u filmu "Tilva Roš" reditelja Nikole Ležaića, čiji su glavni akteri upravo članovi skejterske ekipe "Kolos" iz Bora. Živu scenu su tih godina imali i Leskovac, Požarevac, Niš, Kraljevo... Kako je to izgledalo u Čačku, priseća se Milorad Obradović, sada arhitekta koji se, između ostalog, bavi i projektovanjem skejt parkova.
"Sam skejbording bio je privlačan sport za nas na Moravi. Bilo je dosta starijih ljudi od kojih smo mogli da učimo neke trikove i tada se znanje delilo. Jedino što je bio problem je da su nedostajali prostori gde bi mogli da učimo. To se pretvorilo i u neverending story u kom tražimo prostor za nas. Gledali smo filmove, upijali tu kalifornijsku kulturu", priča naš sagovornik.
OBRATI PAŽNJU
Kao i svaku supkulturu i ovu prate usponi i padovi. Mnogi nekadašnji skejt centri su se u međuvremenu ugasili, što dobro ilustruje i priča iz Valjeva. Deset godina u ovom gradu se održavao festival "Grind on mind", koji je spajao rep muziku, skejt i druge ekstremne sportove i bio jedan od prvih te vrste u Srbiji. Danas je skejt park u ovom gradu skoro prazan, a jedan od retkih koji ga redovno posećuje, ali na BMX-u je Rastko Gavrilović.
"Bilo je recimo 4-5 vozača skejta, 3-4 vozača rolera i još par njih na BMX-u. To se rasulo tako što je ta generacija odrasla, a nažalost nisu se našli naslednici. Sad je malo tužno kad dođeš u skejt park. Za taj skejt park su se generacije žrtvovale dosta, oni su ga napravili. . Kako god mogu pokušavam da oživim malo tu kulturu, jer sad i kod mene radi ta nostalgija, kad se svetim koliko nas je bilo", priseća se on.
DUK festival započeo je 2015. godine u novom čačnskom skejt parku
Jedan od gradova koji može da se pohvali pravim skejt parkom je Kruševac. Scena je u tom gradu prilično živa, stalno se pojavljuju nova lica. Ekipa This Pear, koja okuplja skejtere, već par godina u novom parku organizuje i festival koji rado posećuju i gosti iz regiona, priča Miljan Makragić.
"Skejt u Srbiji ide od pikova do nekih minimuma, gde ljudi prestanu pa se vrate da voze, ali nikad u Kruševcu skejt nije prestajao. Polako dolazi i sve više klinaca, ali ne toliko koliko smo očekivali nakon izgradnje novog parka. Već 12 godina za Prvi maj većina skejtera iz Srbije dolaze kod nas uvek, ali i iz Makedonije i Slovenije", kaže on.
Koliko je skejt kultura u Srbiji možda i razvijenija u, uslovno rečeno, manjim sredinama možda i najbolje ilustruje podatak da su centralni skejt festival u našoj zemlji, "Samit nesvrstanih", pokrenuli upravo skejteri iz provincije koji žive, rade i studiraju u Beogradu okupljeni u ekipu Provins. Kako legenda kaže, sve je krenulo iz inata jer po dolasku u glavni grad nisu naišli na dobar prijem kod lokalnih skejtera.
Kompletnu epizodu emisije Pop up o ovoj temi poslušajte u plejeru:
M. L.
