Kultura / Knjiga
Uspomene na "Lockdown"
Po mnogo čemu jedinstvena knjiga "Novosadski dnevnik izolacije" pojavila se u prodaji, a promocija je održana prošlog vikenda u knjižari "Bulevar books" u Novom Sadu.To je zbornik tekstova, intimnih , dnevničkih svedočanstava nastalih za vreme tzv. lockdowna u prvom talasu korone, a autori su nasumice i spontano okupljeni na Fejsbuku.
U tom periodu haosa, beznađa i kolektivne depresije, novinar i odgovorni urednik Multiradija Dragan Gmizić u razgovoru sa saradnicima došao je na ideju da pozove ljude da zapisuju šta im se dešava tokom tromesečne izolacije. Prvi tekst nastao je 19. marta 2020. a zaraza pisanja proširila se brzo, pa je do 4. maja, dva dana pred ukidanje vanrednog stanja, 66 ljudi uključeno u ovaj zanimljiv umetničko-sociološki eksperiment.
"Bio sam oduševljen i malo i ljubomoran na to kako ljudi dobro pišu. Bio sam apsolutno oduševljen. Toliko je neverovatno da svi imamo istu emociju, istu strepnju, istu nelagodu, ali smo onda u pristupu toj 'konstanti', da se tako izrazim, toliko različiti!", kaže Gmizić.
Autori su različitih godina i zanimanja, kao i njihovi motivi za pisanje. Mnogi su poznati novinari , muzičari, ali tu su i penzioneri, studenti... Nekima je to bila razonoda, razbibriga tokom izolacije, drugima egzistencijalna potreba i terapija, odnosno, komunikacija sa spoljnjim svetom. Nataša Gvozdenović, novinarka i pozorišna kritičarka bila je, kako kaže, inspirisana ostalim tekstovima i ljudima koji su pisali a čije mišljenje ceni. To je podstaklo da napiše dva teksta.
"Zapravo sam se trudila da to u nekom smislu zaista bude dnevnički zapis, u toj meri u kojoj čovek može da bude ličan pred svetom. To mi je bio i dobar vid komunikacije. Naša prijateljica, novinarka, Kristina Šarić me je zvala posle prvog teksta i rekla – to je to! I to mi je bio signal",kaže Nataša.
Prvobitno nije bilo zamišljeno da tekstovi budu objavljeni u formi knjige, ali je tu inicijativu pokrenuo novinar Boris Varga, direktor Ruskog slova, koje je izdavač.
"Mislim da je važno da se zatvori to sećanje na koronu, na to kako smo je proživeli i kako smo se osećali i ponašali. To će jednog dana biti traženje 'nulte tačke' društvenih promena, jer smo sada svedoci stalne promene agende krize, koja je počela sa koronom a nastavlja se sa ratom u Ukrajini i nekim drugim krizama", priča Varga za Oradio.
"Najveće vrednost ove knjige je to da je ona antropološka građa za to kako je pojedinca i društvo u celini promenila korona, pandemija. I uopšte, kako je promenila način društvenog delovanja, taj 'lockdown', samoizolacija i prisilna izolacija... Sa druge strane, to je kultura sećanja. Obično pod tim mislimo na sećanje na ratove, ali tu su zapravo sve velike stihije koje društvo izbaci iz koloseka i svakodnevnog života i koje ostavljaju trajne posledice", dodaje Varga.
OBRATI PAŽNJU
"Šta je po mom mišljenju najvažnije* Ovo je bila korona, kao globalni događaj. Svejedno da li je kuga, treći svetski rat, ili šta već. Sve te stvari, kada se ogole, ostane čovek, onakav kakav jeste, sam sa sobom, sa svojom porodicom. I tu smo svi isti. To je neka vrednost i poruka", zaključuje Dragan Gmizić.
"Novosadski dnevnik izolacije" možete da čitate kao dokumentarni zapis ili kao distopijski roman. Knjiga, za sada, može da se kupi u Bulevar booksu ali će je uskoro biti u svim velikim knjižarama.
M. Jakovljev
Fotografije: Oradio