Omladinski rad nakon korone: Projekata sve više, učesnika sve manje

Dve godine nakon početka pandemije omladinski sektor suočava se sa redovnim problemima u vanrednim okolnostima. Sa popuštanjem restriktivnih mera stari projekti se dovršavaju dok se pokreću novi, a među mladima je sve teže pronaći učesnike.

foto: Pokret gorana Vojvodine

Omladinski rad, koji se uglavnom sprovodi uživo, bio je tokom pandemije sveden na minimum ili prebačen na digitalne platforme. Nedeljka Borojević, programska koordinatorka Nacionalne asocijacije praktičara i praktičarki omladinskog rada, takvu situaciju ocenjuje kao izazovnu.

"Većina aktivnosti je odložena za neki period kad se situacija sa koronom malo stabilizuje pa onda to sad prosto ljudi pokušavaju da nadomeste", primećuje Nedeljka.

Sličnu situaciju zapaža i Vladimir Budalić, koordinator omladinskog programa u Pokretu gorana Vojvodine.

"Ako govorimo o lokalnim projektima, sada imamo i previše projekata", komentariše Vladimir. "Neki projekti koji nisu mogli da se digitalizuju ostavljeni su za neku post-kovid eru i sada imamo previše aktivnosti. Možda se malo promašuje suština aktivnosti projekata, pokušavaju da se nađu ljudi da bi nešto uradili kako bi se to sve završilo".

foto: Pokret gorana Vojvodine

Dok se s jedne strane privode kraju nezavršeni projekti, s druge strane je sve teže zadržati mlade na dugoročnim aktivnostima. Takvo je iskustvo Alekse Savića, izvršnog direktora Grupe Izađi.

"Nekako su dinamičnije okolnosti u kojima mladi žive. Kao da tokom kovida to nije bilo baš tako, već da sada, kada se sve otvorilo, se brže gube i pronalaze neki poslovi na kojima se kraće zadržavaju, skuplji su troškovi života", primećuje Aleksa. "Ima mnogo prilika, to je tačno, ali kao da koriste sve kratkoročne prilike i da je jako teško imati mladu osobu koja učestvuje u programu dugo".

OBRATI PAŽNJU

Obrazovanje

Osećaj odsutnosti kao posledica onlajn nastave

Zdravlje

Pandemija nas je otuđila od drugih, vreme je za povratak

Dinamičniji život otežava pronalazak mladih za dugoročne procese. Oni koji su ranije učestvovali u aktivnostima sada se okreću drugim ponudama, kako unutar sektora tako i izvan njega. Nedeljka u takvom izazovu vidi nove mogućnosti.

"Mislim da je to sjajna prilika da pokušamo malo i da promenimo perspektivnu. Da ne praktikujemo tzv. salonski omladinski rad, gde očekujemo da mlada osoba dođe u našu organizaciju, nego da mi kao omladinski radnici izađemo na mesta gde su mladi", zaključuje Nedeljka.

Mladi koje smo anketirali, s druge strane, jedva su dočekali aktivnosti uživo.

"Nedostajalo mi je da radionice budu uživo, što je meni konkretno baš značilo, jer sam ja odustala od tih organizacija koje su bile onlajn. Imala sam osećaj da ništa ne radim", komentariše jedna od učesnica programa Centra za omladinski rad.

foto: Saplinq

Prema Nedeljkinim rečima u omladinskom sektoru je sada period zatišja. Organizacije pišu projekte jer se konkursi završavaju. Kako će omladinski rad izgledati narednih meseci zavisiće od toga kako odluče da dopru do mladih i koga uspeju da zainteresuju svojim programima.

I. Č.