Društvo / Zdravlje
Pandemija postaje izgovor za sve naše promašaje i muke
Pandemija koronavirusa poremetila je sve. Pune dve godine određuje bezmalo sve naše poteze, planove, preslikava se u svakoj našoj težnji, želji... Moramo je računati kada planiramo letovanje ili zimovanje, proslavu rođendana, odlazak na svirku ili u bioskop. Pandemija je, dakle, postala uzrok brojnih nevolja i izgovor za dobar deo naših neuspeha.
Imamo li više razloga za probleme u pandemiji ili za izgovore?
"I kod mene i kod mojih kolega pandemija je postala čest izgovor za sve nenapisane seminarske radove i nespremnljene ispite. Možda to nije isto za sve, ali osećam da sam se ulenjila, da se od mene ne traži onoliko koliko je to bilo pre dve godine, a da se ni ja ne cimam u tolikoj meri danas", rekla je za Oradio studentkinja Mila Golić.
Predavanja su mahom online, socijalni život je zbog toga redukovan, pa ni studentski stil život više ne izgleda kao nekada.
"Čini mi se da smo se malo otuđili jedni od drugih. Korona nije izgovor za to, već ozbiljan razlog“, kaže Mila.
Na globalnom nivou, kao najopasnija nuspojava ove bolesti pojavile su se autokratske tendencije i umanjivanje ljudskih prava.
Kada je pandemija počela, jedan od najvažnijih problema postalo je dezinformisanje, širenje neistine ili iskrivljavanje činjenica za vreme vanrednog stanja. Sa druge strane, brojne vlade u svetu iskoristile su pandemiju kao izgovor za uvođenje nesrazmernih ograničenja slobode štampe.
Izazovi u vreme pandemije postali su preveliki. U poslovnom smislu, stres zbog svakodnevnih zadataka se poduplao. Kako kaže psiholog Vladimir Borovnica, stresovi pandemije nisu zamenili one stare, nego su ih načinili većim.
"Velika je bila promena. Svi mi imamo izvore stresa koji su prisutni uvek. I pre pandemije, a u ovim okolnostima se povećavaju. Zamisli da si krenuo da renoviraš kupatilo i zatekla te pandemija. Zamisli da si pred kupovinom stana, a krene situacija u kojoj nemaš pojma šta će biti sutra. Hiljade takvih kombinacija postoje i sve naše probleme pandemija je samo pojačala“, kaže Borovnica.
Sve to utiče na psihu, a pandemija je stvorila veliki pritisak na ustanove koje se bave mentalnim zdravljem. Klinika „Dr Laza Lazarević“ u Beogradu preopterećena je pozivima i apelima za pomoć, kaže dr Ivana Karličić Stašević.
"Pandemija koronavirusa dovela do pandemije stresa i psihičkih poremećaja, a mnogo ljudi nema kome da se obrati kad se ne oseća dobro“, kaže ona.
Negde između izgovora i razloga našla se i privreda. Ekonomija je vidno oštećena, ukidaju se radna mesta, propadaju firme. Međutim, stiče se utisak da je korona u poslednje dve godine bila i najčešći izgovor za svaki neuspeh.
"Na samom početku pandemije u Evropi, mnoge kompanije su već u martu i aprilu iskoristile priliku za rezanje troškova, naravno, na štetu zaposlenih. Moglo se čuti kako su zarade smanjene od 10 do 20 odsto, iako je obim posla i prihoda isti. Nije retkost da veliko kompanije pandemiju koriste kao izgovor za smanjenje troškova, plata ili davanje otkaza”, kaže ekonomista Vladimir Vukčević.
Ustanovljen je i rad od kuće koji je nekima odgovarao, dok su se drugi žalili kako su izgubili pravo na radno vreme.
"Tokom pandemije, ljudi se žale da se pojedini poslodavci ponašaju kao da je kod rada od kuće radno vreme ukinuto. Zaposleni treba da su uvek dostupni i onlajn, jer to je znak da mogu u svako doba dana da obavljaju nove zadatke. To su nove okolnosti koje ćemo tek morati da regulišemo”, kaže sociolog Goran Jovanović.
Na koje sve oblasti života je pandemija uticala, da li nam je više izgovor ili razlog, poslušajte u emisiji "Za i protiv" na našem podkastu.
P. K.
