...
TRENUTNO06:00 - 10:00Music mix by Anja

Društvo

U 2021. godini reagovali smo na vakcine, zagađenje i kulturu otkazivanja

30.12.2021.

U protekloj godini, od tema kojima smo se bavili u emisiji "Za i protiv", tri su se izdvojile po vašim reakcijama. Neke priče dotiču nas više nego druge, a u 2021. godini najviše su vas pomerile priče o obaveznoj vakcinaciji, kulturi otkazivanja i merenju zagađenja.

.

Zdravstvena, sociološka i ekološka tema, pokazale su se kao teme koje direktno utiču na naše živote, brinu nas, plašimo ih se, a neke od njih i podržavamo.

Obavezna vakcinacija

vakcina2 png

Obavezna vakcinacija protiv virusa Kovid-19 mera je koja se sve češće pominje u Evropi. U Srbiji o tome još uvek nema reči u državnim organima koji o tome odlučuju. Zbog izbora koji se bliže i brige za rejting, takva mera će do daljnjeg ostati ispod tepiha, iako se primeri uvođenja obaveze vakcinisanja sve češće pojavljuju. Austrija je uvela zaključavanje za nevakcinisane, objavila lokdaun i najavila obaveznu vakcinaciju od 1. februara 2022. godine. Nemačka je počela sa isključivanjem nevakcinisanih iz javnog života, a nova savezna vlada najavljuje i mogućnost obavezne vakcinacije, takođe od februara.

Lekar opšte prakse Zoran Milić za Oradio kaže da je zdravstveni sistem već dugo prenapregnut, da se posledice toga jako odražavaju čak i na osnovnu medicinsku pomoć koja se pruža u ambulantama, te da jedino masovna vakcinacija može pomoći da se sistem ne raspadne.

"Govorim i o spasavanju života koji ne moraju da stanu zbog zaražavanja koronavirusom. Mi to možemo sprečiti, makar najveći deo, a ja ne znam ni u teoriji ni u praksi efikasniju meru od masovne vakcinacije. Druga stvar je to što je vakcinacija, na žalost, politički, a ne medicinski problem, trenutno", objašnjava Milić.

Doktor Mirsad Đerlek iz Kriznog štaba Vlade Srbije rekao je da se o obaveznoj vakcinaciji razgovara u Kriznom štabu, ali da nije realno očekivati da će se ta mera sprovesti.

"Očekuju nas brojni epidemiološki rizici u narednom periodu, dva Božića i Nova godina, veliki broj naših državljana doći će iz inostranstva za praznike. Moramo da se pomirimo sa činjenicom da ćemo sa koronom morati da živimo. I dalje smo na procentu od 58 do 59 odsto vakcinisanog punoletnog stanovništva", rekao je Đerlek.

Emisiju koja govori o obaveznoj vakcinaciji poslušajte ovde.

 

Kultura otkazivanja

cancel jpg

Kada se grupa ljudi na društvenim mrežama okupi u osudi nečijeg nepočinstva, kritikujući ga i napadajući sve dok ta osoba ne odstupi sa mreže ili posla kojim se bavi, to se danas naziva kulturom otkazivanja (cancel culture). To ponašanje postalo je uobičajen način komunikacije i reagovanja na stavove i događaje sa kojima se ne slažemo.

Može se taj manir nazvati i "kampanjom sramoćenja". Zamislite Srednji vek i čoveka na sred sela okruženog sugrađanima koji mu uzvikuju pogrdne poruke, prete mu, gađaju ga kamenjem. Ovo se ne razlikuje bitno, osim što se odvija u virtuelnom svetu, ali posledice su vrlo slične. Osoba koja prođe kroz otkazivanje najčešće biva izopštena iz virtuelnih društvenih krugova, neretko gubi posao, položaj, stipendiju…

Zvuči surovo, ali ovakav vid protesta do sada se često pokazao kao adekvatna reakcija ljudi na neprihvatljivo ponašanje. Tokom kampanje #metoo, mnoštvo predatora i nasilnika isplivalo je na površinu, oni su dobili tretman o kakvom nisu nikada ni sanjali, a posle otkazivanja, koje ih je izvrglo ruglu i osudi, tek ih čekaju suđenja.

No, ne možemo očekivati da se cancel culture nalazi samo na pravednom kraju štapa.

"Kultura otkazivanja je digitalni čin bojkota ljudi ili proizvoda ili prosto, upiranje prstom u ono što se percipira da je izvan poželjnog društvenog ponašanja. Ono nema samo otkazivanje pažnje kao posledicu, već i poništavanje izvan digitalnog sveta, gubitak posla ili slično", objašnjava profesorica sa Odseka za Žurnalistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Jelena Kleut.

Studentkinja Sofija Ivanović tvrdi da je kultura otkazivanja nešto što bismo morali da izbacimo iz upotrebe, jer nanosi nepopravljivu štetu ljudima koji su krivi samo za to što su došli na udar grupe onih koji smatraju da njegov stav ne sme da postoji.

"Kultura otkazivanja je otišla predaleko i moguće je da svako ko ima drugačiji stav bude 'otkazan'. Kultura otkazivanja zapravo najviše šteti slobodi govora, jer pojedinci, kompanije i drugi više ne iznose bilo kakve stavove, plašeći se otkazivanja. Nemaju više tu slobodu da kažu šta misle. Postoji opasnost od kolektivnog jednoumlja, koje ne ostavlja prostor za debatu. Ako ovaj fenomen nastavi da se kreće u pravcu kojim sada ide, postaćemo svi isti, sa istim mišljenjem, baš iz straha da nas ne otkažu", tvrdi Sofija.

Emisiju posvećenu temi kulture otkazivanja poslušajte ovde.

 

Merenje zagađenja

zagadjenje jpeg

Rekreativci na novosadskom Keju uobičajena su pojava, bez obzira na vremenske uslove. Džogiranje pored Dunava iskustvo je koje je godinama privlačilo Novosađane svih uzrasta, ali njihov broj poslednjih godina lagano počinje da opada.

Darija trči polumaratone skoro čitavu deceniju i jedna je od najredovnijih rekreativki na Keju. Ipak, kako nam je objasnila, njeni treninzi su se značajno proredili iz jednog velikog razloga - zagađenje vazduha je toliko da sve češće odustaje od treninga, ne želeći da ugrozi sopstveno zdravlje.

Zagađenje vazduha je, kako kaže, poslednjih godina postalo značajno vidljivije, a taj njen strah potvrđuje i istraživanje koje je sproveo Oradio u oktobru.

Ekološki problemi su među najvažnijim temama za mlade u Srbiji. Prema obrađenim rezultatima, za ekonomsku sigurnost zainteresovano je skoro 80 odsto ispitanika, dok je njih 76 odsto reklo da ih veoma pogađaju ekološki problemi, pre svega zagađenje vazduha.

Nina Ciganović iz novosadskog ogranka organizacije Eko straža, za Oradio je rekla da je Novi Sad postao vrlo zagađen grad. Prema njenim rečima, prave razmere okuženog vazduha se i ne znaju, jer podaci sa mernih stanica ne obuhvataju ceo grad, povremeno iskaču iz sistema ili mere samo određene parametre. Ona napominje da čak i tako dobijeni podaci govore da smo "u problemu".

"Imamo vazduh koji se kreće od lošeg do opasnog i Novi Sad je tu konstantno. U Futogu smo radili presek od 19 dana i to naselje je imalo samo jedan čist dan. Grejna sezona je donela povećanje PM čestica", navodi Nina.

Pomoćnica direktora Agencije za zaštitu životne sredine Tamara Perunović izjavila je da je u Novom Sadu zabeleženo poboljšanje kvaliteta vazduha i da je on prve kategorije.

"U poslednjih pet godina Novi Sad je bio prekomerno zagađen samo 2019. godine", rekla je Perunović na sednici Odbora Skupštine Srbije za zaštitu životne sredine.

Emisiju posvećenu merenju zagađenja poslušajte ovde.

P.K.

Tagovi

Možda te još zanima:

.

Uspomene na "Lockdown"

Po mnogo čemu jedinstvena knjiga "Novosadski dnevnik izolacije" pojavila se u prodaji, a promocija je održana prošlog vikenda u knjižari…

.

Vredi pročitati: Dnevnik 2020.

Godina 2020. je, hteli to sebi da priznamo ili ne, ostavila traga u našim životima. Kako je te dane videlo…

.

Omladinski rad nakon korone: Projekata sve više, učesnika sve manje

Dve godine nakon početka pandemije omladinski sektor suočava se sa redovnim problemima u vanrednim okolnostima. Sa popuštanjem restriktivnih mera stari…

.

Pandemija postaje izgovor za sve naše promašaje i muke

Pandemija koronavirusa poremetila je sve. Pune dve godine određuje bezmalo sve naše poteze, planove, preslikava se u svakoj našoj težnji,…

.

Epidemiološke mere ograničavaju studentske razmene

Zbog pandemije koronavirusa, prema podacima na veb stranici Evropskog parlamenta, 25 odsto studentskih razmena je otkazano, dok polovina studenata sluša…

.

Google prikazuje detaljne informacije o kvalitetu vazduha u SAD

Google nam već pomaže da "udahnemo lako", tako što organizuje našu e-poštu ili prati naše sastanke, ali nedavno je ova…

  • 02:00 Music Mix by Bea
  • 06:00 Music mix by Anja
  • 10:00 Pre podne na O radiju
  • 10:10 Pesma dana

Anketa

Kako te rade praznici ?

Oradio logo