Kultura / Film
Simbol epske fantastike i posle dve decenije
Filmska trilogija "Gospodar prstenova" u decembru je obeležila 20 godina od izlaska prvog dela "Družina prstena". Serijal je rađen po uspešnim knjigama Dž. R. R. Tolkina koje su izašle sredinom pedesetih godina prošlog veka. Skoro pola veka kasnije došlo je do prve ekranizacije, nakon čega je "Gospodar prstenova" postao jedan od najvećih simbola epske fantastike.
Priča je smeštena u "Srednjoj zemlji" (Middle-earth) gde mračni gospodar Sauron želi nazad prsten koji sadrži deo njegove duše, kako bi povratio moć. Uloga glavnog protagoniste pripala je mladom hobitu Frodu Baginsu, koji prsten mora da odnese u Mordor kako bi ga uništio, samim tim porazio Saurona i spasio svet.
Iako se "Gospodar prstenova" nastavlja na Tolkinovu knjigu "Hobit", filmska industrija je odlučila da prvo ekranizuje trilogiju. Jelena Marić postala je veliki fan ovih izdanja još kao devojčica kada je, na preporuku tate, pročitala "Hobita".
"Trilogiju Pitera Džeksona sam pogledala nešto kasnije i sećam se da mi je prvi utisak bio kako su to strašni filmovi, koji nisu za decu. U tome je i osnovna razlika između knjiga i filmova, jer Tolkin nije bio toliko mračan. Bez obzira na to, ova franšiza je, po mom, a i po mišljenju mnogih, nešto najbolje što se dogodilo filmskoj kinematografiji. 'Gospodar prstenova' nisu samo Mordor i Sauron, kao što nije ni samo akcija i blatnjavi orci. To je dobar primer odanosti i toga kako pravo prijateljstvo treba da izgleda. Ja sam jedna od onih ljudi koji mora da pogleda Gospodara bar dva puta godišnje i to u kompletu. I posle toliko godina još uvek imam osećaj neizvesnoti i straha kada se Sem, Frodo i Golum približavaju Mordoru. Još uvek me prođu trnci kada se drevni narod Enti budi i kreću u borbu", kaže Jelena.
Filmska trilogija "Gospodar prstenova" zaradila je skoro tri milijarde dolara. Prvi deo, koji je izašao pre 20 godina, nominovan je za čak 12 Oskara, od čega je osvojio četiri – najbolji vizuelni efekti, najbolja muzika, najbolja kamera i najbolja šminka. Reditelj Vladislav Velkovski kaže da je "Gospodar prstenova" jedna od najboljih epskih fantastika ikad snimljenih, kao i jedna od najznačajnih tačaka u novijoj istoriji filma.
"Prošlo je već 20 godina od prvog dela, mi i dalje sa istrom strašću gledamo taj film. I dalje imamo osećaj kao da je snimljen juče, a ne pre 20 godina, što je jedan veliki vremenski period za snimanje filmova. Čini mi se da ne postoji aspekt tog filma za koji možemo da kažemo da je loš. Od glumačke postave, preko režije, do tehničkih uslova. U korist trilogiji ide i to što je osvojila 17 Oskara. Od tih 17, treći deo Povratak kralja je osvojio 11, što je najveći broj osvojenih Oskara ikada. Jedino su Titanik, Ben Hur i treći deo Gospodara prstenova osvojili po 11 Oskara. To je jedan neslućen i neverovatan uspeh. Za sad nema izgleda da bi neko mogao da ponovi tako nešto, sa tom vrstom filma", naglašava Vladislav.
OBRATI PAŽNJU
On dodaje i da ne postoji formula koja može reći šta je tačno ključ uspeha tog filma, ali je činjenica da on jeste uspešan i da je napravljen fantastično.
"Nikada pre se nije dogodio takav film, sa takvim nabojem strasti, emocija, sa takvom napetošću, promenama, raznobojnim likovima... Jedan potpuno bajkoviti svet, na jednom ozbiljnom, zrelom nivou, gde se možemo lako povezati sa likovima, gde se možemo emotivno stopiti sa filmom. I dan danas citiramo replike iz Gospodara prstenova. Nema osobe koja ne zna bar jednu scenu, bar jednog lika. Film je emotivan i nema osobe koja se nije raznežila bar u nekoj sceni. Ako ništa drugo, onda bar u trećem delu, kada se čitavo kraljevstvo klanja hobitima. Kada Aragorn izgovara onu čuvenu repliku Moji prijatelji, vi se nećete klanjati nikome i tada se kralj i čitavo kraljevstvo pokloni njima kao hobitima, malim čovečuljcima koji su spasili svet. I to je ta još jedna interesantna nit. Pozitivna, optimistična poruka gde ja, kao mali čovek, mogu promeniti ovaj svet, kao što su to mali hobiti uradili. To je zaista jedna neverovatna i prelepa poruka koju sama priča nosi", ističe Vladislav.
Kao i svaki uspešan film i "Gospodar prstenova" prate razne zanimljivosti. Jedna od njih je ta da je glumac Kristofer Li, koji tumači ulogu Sarumana, jedini lično poznavao Tolkina. Pored toga, on je želeo da glumi Gandalfa, ali je na kraju izabran za zlog čarobnjaka. To se ispostavilo kao pun pogodak, jer teško da bismo još nekog mogli da zamislimo u toj ulozi. Sociološkinja Isidora Pejakov smatra da serijal, zahvaljujući knjizi, ima veliku popularnost i nakon toliko godina.
"Sam Tolkin je na neki način revolucionarni pisac, zato što je on u taj fantasy svet zapravo uspeo da integriše gomilu mitoloških motiva, bajki i svih tih bića. Dao im je celinu, neku priču koja je veoma slična ljudskoj istoriji. Imamo različite rase, klase, ratove, teritorije, neki viši cilj, borbu protiv zla i tako dalje... Zato je njegovo delo toliko revolucionarno. On je prvi uspeo da napravi takvu celinu. Nakon te knjige, sve današnje igre, priče i fantasy serije koje gledamo, nekako su inspirisane Tolkinom i samo recikliraju ono što je on uspeo", napominje Isidora.
Kada je u pitanju film, naša sagovornica smatra da je on danas možda i relevantniji nego što je bio kad je izašao i da zato taj fenomen toliko traje.
"Ljudi čak i više imaju tendenciju da beže iz realnosti u neki virtuelni i fantasy svet i zato je taj film i danas relevantan. Još jedan od faktora je to što je taj film, kao i Star Wars i Hari Poter, obeležio popularnu kulturu. To su neke stvari za koje se vezujemo dok odrastamo, ono što nam uvek ostaje kao nešto što je legendarno, super i čemu ostajemo toliko privrženi", kaže Isidora.
OBRATI PAŽNJU
Činjenica je da je "Gospodar prstenova" filmski serijal koji je ostavio duboki trag u kinematografiji i da je zbog toga svevremen. Popularnost je nastavila da se širi ekranizacijom "Hobita" 2012. godine, a sigurno je da će trajati još izvesno vreme. U prilog tome ide i nova TV serija "Gospodar prstenova" koja premijerno treba da bude prikazana 2. septembra ove godine.
Priču o serijalu "Gospodar prstenova" poslušajte u novom izdanju emisije Pop up:
S. Rudakijević
Foto: printskrin
