Gospodar prstenova nije dovoljan za reformu lektire

Agata Kristi neće ući u lektiru za prvi razred gimnazije, jer je taj predlog stručne komisije povučen zbog negativnih komentara u javnosti i primedbi brojnih profesora književnosti, a umesto britanske autorke gimnazijalci će čitati "Doroteja" Dobrila Nenadića, najavila je Dejana Milijić Subić, rukovodilac Centra za razvoj programa i udžbenika u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

Od septembra se neke izmene uvode za prvi i peti razred osnovne škole i za prvi razred gimnazije, a namera Stručne komisije bila je da osavremeni program za prvi razred gimnazije koji nije menjan od 1992. godine.

Najviše negodovanja u javnosti izazvao je predlog da se u izbornu lektiru uvrste detektivski romani Agate Kristi, dok su članovi komisije smatrali da njena dela treba da budu deo nastavnog programa, pre svega, zbog povezanosti sa drugim vidovima umetnosti, kao što je film.

"Međutim, pratili smo razne forume da vidimo kako javnost reaguje i primetili smo da je taj predlog izazvao najviše negativnih komentara. Bilo je profesora koji su čak komentarisali da je Agata Kristi morbidna, što svakako ne stoji, jer bi to onda moglo da se kaže i za Šekspira, Dostojevskog, Mana...", rekla je Dejana Miljić Subić za Tanjug.

Umesto Agate Kristi, kako kaže, predložen je Nenadićev "Dorotej", a od savremenih dela 20. veka prva knjiga Tolkinove trilogije "Gospodar prstenova".

Kako je istakla, suština izmena u lektiri i za osnovnu školu i za gimnaziju odnosi se na drugačiji pristup čitanju i proučavanju književnih dela.

Kao primer navodi "Antigonu" i "Ilijadu", koju će gimnazijalci od septembra čitati u odlomcima i izučavati pre svega kulturološki i fenomenološki, povezujući je sa grčkom mitologijom.

"Naslovi za gimnaziju su uglavnom ostali, ali je cilj da se uvežu sa drugim predmetima, kao i sa kompetencijama koje učenici treba da steknu u srednjoj školi. Akademska znanja koja smo nekada sticali više nisu dovoljna, potrebno je razviti i druge veštine, a savremeni obrazovni sistemi koji važe za uspešne ukazuju da je kreativnost veština koja omogućuje napredak čoveka", rekla je ona.

Imajući u vidu da se izbor lektira nije menjao više od dve decenije, profesorka književnosti u gimnaziji "Jovan Jovanović Zmaj" Rima Lakić za Oradio kaže da sistem uvek kasni u odnosu na ono što su potrebe učenika. 

"Sistemi su robusni i teški za promene, ali se u koncepcijama, u pojedinačnim naporima profesora, takve promene već odavno dešavaju. Ipak, sjajno je što je i sistem shvatio da su takve promene potrebne i dobrodošle", rekla je Rima gostujući u našoj emisiji "Za i protiv".

Prema njenim rečima i sama je modifikovala izbor knjiga za lektiru, kroz godine, ne čekajući sistemske promene.

"Od onih đaka koji se ne uključuju u diskusiju tražite da kažu koje su to knjige koje čitaju, tražite da se uključe, da naprave svoje prezentacije. Na taj način dobijete informacije. Kod nas je ove godine, pre informacije da će Tolkin uopšte biti deo obavezne lektire, već bio dečak koji je pisao maturski rad o 'Gospodaru Prstenova'. Mi smo, dakle, shvatili da tu neka vratanca moraju da se otvore", objašnjava Rima.

Katarina Kostić i Rima Lakić u studiju Oradija

Autorka bloga "Prerazmišljavanje" Katarina Kostić kaže da sistem odabira lektira kod nas i nije loš, već da sve zavisi od načina obrade.

"Deca u školi dobiju 'Anu Karenjinu' ili 'Romea i Juliju' sa 15 godina i ne mogu da ih svare. I meni su 'Romeo i Julija' bili strašni i nimalo nisam volela to delo, sve dok nisam shvatila da su oni bili mojih godina, da nisu tamo neki ljubavni par iz filma, već mladi ljudi poput nas", kaže Katarina.

Približavanje lektire srednjoškolcima nije nimalo lako, a profesorica Rima kaže da je i u njenim razredima prosek pročitanih lektira na nižem nivou nego što bi ona želela.

"Učenici su prepametni, informisani, potrebna im je određena vrsta informacije, a meni čitav život da utvrdim jesu li nešto pročitali ili nisu. Pritom je vrlo neprijatno da tvrdim nešto za šta nemam čvrste dokaze. Neke knjige imaju ozbiljan broj čitalaca kako deca sazrevaju. Oni vole da čitaju i Kafku i Kamija, vole francuske simboliste, Foknera takođe. Oni to ozbiljno promišljaju i žele da učestvuju u duskusijama koje su veoma zanimljive", kaže Rima.

Ona kaže da ovakve promene nisu dovoljne i da je u osvežavanju lektira trebalo razmišljati najviše o multidisciplinarnosti, o tome da istoriju i istoriju umetnosti prate programi književnosti, pa da se tu prave kompleksne slike koje će učenicima omogućiti da imaju slojevit uvid", kaže Rima.

Katrarina Kostić dodaje da mlade ljude treba podstaći da čitaju sve, ali da im za to treba odgovarajuće vođenje čitanja.

"Danas se svašta objavljuje i čita. Zalažem se za to da treba čitati sve, ali nije odgovorno dati detetu da čita nešto ne upoznavši ga pre toga sa tim šta takvo čitanje znači, ne samo u smislu književne vrednosti već i u smislu ideologije", kaže Katarina.

Kompletnu emisiju "Za i protiv" požete poslušati na našem podkastu.

P. K.