Matriks uskrsnuća: Film bez kog smo mogli

Film Lane Vašovski "Matriks: Uskrsnuća" ostavio bi mnogo gorči ukus u ustima fanova da, posle genijalnog prvog dela, nisu snimljena i ona dva nespretna nastavka udavljena u sopstvenoj ekstravaganciji. Ovako smo već ranije imali priliku da gledamo kako u mulj tone jedna, iznenađujuće kvalitetno napisana i filmski obrađena priča, pa nam četvrti pokušaj i ne smeta koliko bi trebalo..

Bio je to divan ep o ropstvu. Jedno sasvim novo, sveže i revolucionarno gledanje na besmrtnost ljudskog duha, gledanje na drevnu priču o mesijanstvu, o ljudskoj nesalomivoj potrebu da pokida lance. Onda su, tada još uvek braća Vašovski, odlučili da u tu gustu melasu ubace milion litara vode i razrede sve što je u prvom delu valjalo.

"Matriks: uskrsnuća", na mnogo načina, prati tu matricu. A, evo i kako.

Film ponovo zatiče Tomasa Andersona u Matriksu, kao kreatora video igre koja, u stvari, obrađuje Neove avanture viđene u prva tri dela, što mu je donelo kultni status među tinejdžerima. Triniti je u stvari Tifani, majka i supruga i nijedno od njih dvoje ne seća se svog alter ega. Morfeus (Jahja Abdul Maten) pojačan nekim novim likovima ponovo traga za Neom, a Agent Smit je tu da im zagorčava život.

Lana, na neki način, u četvrtom delu ponovo priča priču viđenu u prvom filmu, a usput ga i nadograđuje nekim novim elementima. Traganje za mesijom, koji će osloboditi zasužnjeno čovečanstvo tiranije mašina i kompjuterskih programa, ovde je prilagođeno svim pop kulturnim referencama koje imamo sada, a 1999. godine nisu bile ni na vidiku. Sam film marvelizovan je koliko god je to bilo moguće.

DON'T LOOK UP: KAD MOĆ GLUPOSTI UĆUTKA VEĆINU

FILM U 2021: SPEKTAKLUCI I PRIČE O ODRASTANJU

Tako smo dobili mnogo vedriju i rasterećeniju priču od originalne, tipičnu superherojsku torticu filovanu po ključu: red akcije, red humora, red akcije, red humora. Sve to dodatno je osakaćeno poprilično ispraznim dijalozima.

Lana je ovde išla toliko daleko da je u potpunosti razbila kanon i dovela u pitanje Neov sudbinski položaj. Ali, toliko ne bih spojlovao.

"Matriks: uskrsnuća" možemo gledati i kao samokritičko ostvarenje kreatora franšize, ali i kao pokušaj da se ona prevede na jezik nekih novih generacija, odraslih na superherojskim filmovima i potpuno drugačijim filmskim matricama, nego generacije pre njih.

Kako bilo, četvrti nastavak Matriksa ide i hronološki, a i kvalitetom, iza prva tri dela. Šteta. Koliko god to danas teško bilo, kada se studiji bore za svaki dolar u eri pandemije, možda je trebalo pronaći još malo hrabrosti i vratiti priču korenima, kao da se druga dva dela nisu ni desila.

Petar Klaić