Život u Srbiji košta mnogo više od onoga što mladi mogu da zarade

Cene hrane u svetu značajno su porasle i dostgle najviši nivo u poslednjih deset godina. Samo u poslednjih godinu dana porasle su za više od 30 odsto. Prema organizaciji za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) najviše se ističe skok žitarica i biljnog ulja na globalnom nivou. Ni Srbija u tome ne zaostaje. Troškovi života su, uključujući i hranu, sve skuplji. Pitanje je da li taj skok prati i rast životnog standarda?

Prema Republičkom zavodu za statistiku prosečna neto plata je oko 49.000 dinara (neto je ono što dobijamo "na ruke", kada se odbiju porezi i doprinosi). Minimalac u Srbiji je tačno 183,93 dinara po satu. To znači da mesečni minimalac iznosti nešto više od 32.000 dinara, ako računamo 22 radna dana tokom meseca.

Po mišljenju studenta Mihajla Matkovića (22) to nije ni približno dovoljno za pristojan život.

"Ako želim da se hranim zdravo, potrebno mi je najmanje 150 evra na mesečnom nivou. Tu je, naravno, stanarina 200 evra, pa režije 50 evra. Putovanje kući i nazad za Novi Sad, 3.000 dinara mesečno, najmanje. Ako je u toku meseca i ispitni rok na faksu, tu su dodatni sitni troškovi koji se nagomilaju, kao što je štampanje knjiga, materijala... Sve to na mesečnom nivou izađe najmanje 400 evra i mislim da to mlada osoba, a da nije zavisna od roditelja, ne može da dostigne", kaže Mihajlo.

KORONA NADUVALA CENE SMEŠTAJA U SRBIJI

KOLIKO KOŠTA STUDENTSKI ŽIVOT?

Kada ne pronađu to čuveno blagostanje u Srbiji, mnogi mladi prilike i bolji život potraže u inostranstvu. Jedna od njih je i Lola Paunović koja je za Oradio podelila svoje iskustvo o životu u Americi i Belgii.

"Troškovi u Americi su bili mnogo veći, što za hranu, što za smeštaj. Na primer, ako se ode u restoran, ne možeš da pronađeš večeru ili ručak ispod 10, 11 dolara. Dešava se to i ovde, ali nije baš da se svaki dan za večeru troši toliko novca. Naravno, dnevnica i satnica su veće, stoga je lakše priuštiti to u Americi, nego ovde. U Belgiji je rentiranje stana od 44 kvadrata, na periferiji grada, 650 evra plus dažbine i računi, a u Beogradu je to 250, 300 evra sa sve računima, tako da je to velika razlika. Primećujem da je i u Srbiji sve poskupelo - od osnovnih stvari, do računa i svega drugog. Život je postao skuplji i postaje ekvivalentan životu u Belgiji ili Americi", tvrdi Lola.

Sa druge strane Nina Bursać, koja trenutno živi u Holandiji, kaže da su neke stvari pristupačnije i lepše u domovini, dok su neke stvari definitivno bolje tamo.

"Neke 'ženske' usluge su skuplje. Frizura, nokti, nadogradnja trepavica, masaža, to ja sebi ne mogu da priuštim ovde, iako mi mnogo više novca prođe kroz ruke nego što mi je prolazilo u Srbiji. U Novom Sadu sam išla na sve navedeno jednom mesečno, Ovde su sve te usluge jako skupe i nekvalitetne. S druge strane, neke mnogo bitnije stvari, kao što su kupovina stana, odlazak na letovanje, to može ovde da priušti svako ko radi, bez razmišljanja. Momak i ja smo kupili stan pre dve godine i lako otplaćujemo rate kredita. Ne razmišlja se o tome. Za te neke bitne, krupne stvari u životu, Holandija je super, a za neke sitnice, mislim da je mladima u Srbiji mnogo lepše", zaključuje Nina.

STAMBENA NEZAVISNOST MLADIH NEMOGUĆA MISIJA

Generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije Miljana Pejić kaže da je jedna od najznačajnijih prepreka sa kojima se mladi suočavaju momenat u kome iz obrazovnog sistema treba da se prebace, odnosno, da se dobro snađu na tržištu rada.

"Vidimo, prema Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih, trend otežanog ulaska mladih na tržište rada. Ovogodišnje istraživanje je pokazalo da se i dalje značajan broj mladih teško zapošljava. Svakoj petoj mladoj osobi je trebalo više od tri godine da nađe zaposlenje. To govori u prilog tome koliko su nam neusklađeni obrazovni sistemi sa tržištem rada i koliko je teško jednoj mladoj osobi da se zaista kvalifikuje za ono što tržište rada nudi", ističe Miljana i dodaje da je problem i očekivanje mladih, kada govorimo o platama.

"Kada smo ih pitali koliku neto platu smatraju dovoljnom za pristojan život, najveći broj mladih je rekao negde između 50.000 i 100.000 dinara. Jako mali broj mladih ima takvu platu, manje od 20 odsto ima platu koju oni percipiraju kao dovoljnu za pristojan život. Kada govorimo o tome kakav je zaista njihov položaj u društvu, vidimo da je jedan od ključnih nedostataka to što ne mogu za svoj osmočasovni rad da žive pristojim životom", zaključuje Miljana.

Mladi sa kojima smo razgovarali uglavnom ističu da im je ekonomski život skroman, dok im najviše novca ide na stan i hranu (izdvajamo dva odgvora, a celu anketu možete poslušati u prilogu na kraju teksta).

"Najviše budžeta mi u stvari ode na stan. Stanovi su preskupi, cene su skočile u poslednjih nekoliko godina, a plate nisu i tu je najveći problem."

"Pošto zarađujem minimalac, moj život u ekonomskom smislu je tragikomičan i redovno dobijam male nervne slomove pokušavajući da spojim datume. Najviše me košta stanarina i režije i na to mi odlazi i najveći deo plate."

I POLOVNA ODEĆA POSTALA SKUPA

MINIMALAC NEDOVOLJAN ZA IZDRŽAVANJE STUDENTA

Omladinska radnica Dajna Marinković kaže da je siromaštvo sve prisutnije i da su socijalne podele na bazi ekonomske situacije sve vidljivije.

"Loša ekonomaska situacija utiče na kompletan kvalitet života mlade osobe, zato što utiče na njihove mogućnosti da se obrazuju, na njihov psihosocijalni razvoj. Ne mogu da se ostvare na nekim poljima i aktivnostima putem kojih bi trebalo da se razvijaju i socijalizuju. Takođe, loša ekonomska situacija utiče na zdravlje mlade osobe. Naročito kada govorimo o mladima koji zbog nekih drugih životnih okolnosti nisu deo sistema i onda ne mogu ni da ostvare pravo na sociijalnu i zdravstveni zaštitu. Kada mlada osoba živi u lošoj ekonomskoj situaciji ili siromaštvu, to je jedan začarani krug iz kog se jako teško izlazi", ističe Dajna za Oradio.

Dok se cene osnovnih potreba u Srbiji ne usaglase sa količinom novca koju imamo na raspolaganju, ostaje nam da merimo, presabiramo i čekamo taj čuveni datum kada leže plata. Nekima to polazi za rukom, pa žive sasvim pristojno i iznad proseka. Ipak većina mladih taman il jedva pokriva to što se zove dostojanstven život.

Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" poslušajte u plejeru: 

J. Božić

Foto: Pixabay.com