Stambena nezavisnost mladih - nemoguća misija

Pravo mladih na adekvatno stanovanje jedno je od pitanja koje se pojavljuju u Izveštaju o ljudskim pravima mladih 2020, a koji je nedavno objavio Beogradski centar za ljudska prava. Prema navodima iz tog izveštaja, u međunarodnom pravu priznaje se pravo svake osobe na odgovarajući životni standard. Iako je to jedno od centralnih mesta u globalnom pravnom sistemu, više od milijardu ljudi u svetu nema pristup adekvatnom stanovanju.

Mladi ljudi u Srbiji su jedna od najugroženijih kategorija kada je reč o pravu na adekvatno stanovanje, a to se ogleda u nedostatku programa podrške za osamostaljivanje. Prema podacima koji se navode u Izveštaju, oko 66 odsto mladih živi u porodičnom stanu, 19 odsto iznajmljuje stan, a manje od 10 odsto stanuje u sopstvenom stanu. Više od 60 odsto mladih nema nikakve prihode, dok 23 odsto mladih ima zaradu manju od prosečne.

Loši ekonomski uslovi direktno su povezani sa nemogućnošću osamostaljivanja mladih. Drugi problem su neadekvatni ugovori, poput ugovora na određeno vreme ili ugovora o privremeno povremnim poslovima, koji ne pružaju kreditnu stabilnost.

Članica Upravnog odbora Krovne organizacije mladih Srbije Jovana Božićković kaže da postoji više problema kada se govori o stambenoj nezavisnosti mladih. Ona naglašava da većina mladih i dalje živi u porodičnom domu.

"Za to postoji više razloga. Možda zbog toga što su i dalje u procesu obrazovanja, jer su nezaposleni ili, ukoliko su zaposleni, imaju loše i neadekvatne ugovore i male plate, koje ne mogu da odgovore onome što nudi tržiše. Imamo onaj deo mladih koji živi u domovima i to u veoma lošim uslovima. Znamo da postoji svega 30.000 jedinica domova, a da je broj mladih koji su u procesu obrazovanja i kojima je ovakva vrsta stambene podrške neophodna mnogo veći. S obzirom na to da je u pitanju sistemski problem, neophodno je i sistemsko rešavanje problema. Neophodna su dugoročna ulaganja, a ne kratkoročne i populističke mere. I ono što je neophodno je da se određene norme nađu u adekvatnom zakonodavnom okviru. Trenutno se ne pominje ni jedna mera, a kamoli afirmativna, koja se bavi oblašću stanovanja", kaže Jovana.

Svi ovi problemi podstakli su KOMS da zajedno sa akterima omladinske politike napravi predlog programa koji bi odgovorio na potrebe mladih i ponudio rešenja. 

"Mi smo se konsultovali i radili sa ekspertima i došli do predloga pilot programa, koji smo predstavili kabinetu premijerke, dali smo im dokument i sada čekamo da vidimo kako će reagovati i šta će reći na to. Predlog se sastoji od dve mere. Jedna je subvencionisanje kreditne kupovine stambene jedinica za mladu osobu. To znači da bi mlada osoba podigla kredit na određeni iznos na period od minimum 15 godina. U tom vremenskom periodu država bi prvih pet godina subvencionisala kreditnu kupovinu u iznosu od 30 do 49 odsto. Taj iznos bi, pre svega, zavisio od razvijenosti lokalne samouprave, kao i od broja mladih koji tu živi, s obzirom na to da želimo da podstaknemo mlade da ostanu u svojim lokalnim sredinama", objašnjava Jovana.

Ona dodaje da bi taj iznos svakako bio veći ukoliko je u pitanju nerazvijenija lokalna samouprava, a manji ukoliko je razvijenija opština.

Spremnost na samostalni život postoji, ali ne i materijalni i ekonomski uslovi, kažu mladi sa kojima smo razgovarali o pitanju stambene nezavisnosti.

"Osamostaljivanje u stambenom smislu, za nas mlade, deluje mi gotovo nemoguće. Samo u slučaju da vaša porodica ima sredstava da vam pomogne da kupite stan ili kuću, samo u tom slučaju moguće da se to uradi, do nekih određenih godina, do 30. recimo. Sve osim toga, kada morate sami da se snalazite i sami da zarađujete deluje potpuno nemoguće sa primanjima kakva su u Srbiji. Ne vidim ni sada, ni u nekim narednim godinama mogućnost da ću uspeti da zaradim dovoljno da kupim sebi stan. Kao najveći problem tu vidim male plate."

"Mislim da izazova ima mnogo. Prvenstveno je jako teško, bilo to iznajmljivanje stana, a o kupovini i da ne govorimo, zato što su cene potpuno neskladne u odnosu na plate u ovoj državi. Teško je pronaći posao, pa ukoliko želiš da se osamostališ, a da ne dobijaš pomoć od prijatelja i rodbine, to često predstavlja problem. Uglavnom se pribegava životu sa cimerima, ali ako želiš da živiš sam, obično treba da radiš dva posla."

"Izazov je finanasijske prirode definitivno. Do nedavno, roditelji su mi finansirali boravak, plaćali su kiriju i račune. Od nedavno prestali da plaćaju račune, jer sam se zaposlio, samo kiriju. Sa druge strane, potpuno osmostaljivanje, da posedujem nešto svoje, vrlo je daleko, jer nemam posao koji bi osigurao podizanje kredita."

"Nema tu neke mudrolije, prosto mladi nemaju novca za to. Da imaju gde da ga zarade i na dostojanstven način ,to ne bi bio problem. Ništa nije prepreka osim materijalne situacije."

U Izveštaju o ljudskim pravima mladih u Republici Srbiji 2020. navodi se i da mladi u ruralnim područjima duže ostaju u porodičnim domovima, sa čime dolazi i kasnije osamostaljivanje. Studentkinja prodekanka Poljoprivrednog fakulteta i članica Saveta za mlade Vlade Republike Srbije Mladena Mikan za Oradio objašnjava potencijalne razloge ovakvih rezultata.

"Jedan od verovatno najčešćih odgovora bi bio da u selima i ruralnim područjima nemamo baš puno izbora za iznajmljivanje nekog jeftinijeg stana. Može se samo kupiti neki stambeni prostor, kuća najčešće. Dok smo mladi ne možemo tako brzo da nabavimo toliki novac, a krediti za kuće nisu toliko česti kao što su krediti za stanove u gradovima, tako da je to jedan od razloga što mladi dosta duže ostaju sa roditeljima na selima," kaže Mladena.

Podaci iz Izveštaja pokazuju da više od 15 odsto mladih u ruralnim područjima živi u neadekvatnim uslovima, kao što su vlaga i buđ.

"Što se tiče neadekvatnih uslova, prokišnjavanja i buđi, dosta ima do toga što su kuće teže za održavanje. Buđ zavisi od izolacije. Stambene zgrade su izolovane dobro, a neke kuće nisu. Što se tiče jeftinijeg smeštaja i životnog prostora po selima, to baš i nije slučaj. U gradu možete naći za 100 evra neku garsonjericu ili za 200 evra neki stan, a u selima to nije slučaj, imate samo kuće na prodaju. Mislim da vlada zabluda da je životni prostor jeftiniji po selima, jer zaista nije", tvrdi Mladena.

Članica Upravnog odbora KOMS-a Jovana Božičković objašnjava važnost Zakona o mladima koji odgovora na stvarne potrebe maldih.

"Mi smo uradili ono što je do nas, izradili smo dokumenta i adekvatne analize u saradnji sa ekspertima, kako bismo znali šta i kako bi trebalo da se menja. Sada je na redu Ministarstvo omladine i sporta koje je zaduženo za ovaj Zakon, da odradi svoje analize i da kreira radnu grupu za izmenu i dopunu, a možda i za kreiranje novog zakona koji će odgovarati položaju i potrebama svih mladih jer on sada ne odgovara na to", zaključuje Jovana.  

Pravo na stanovanje spada u grupu ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava. Kao takvo predstavlja i preduslov za ostvarivanje drugih prava. Prepoznato je i u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima kao jedno od odrednica prava na standard života koji obezbeđuje zdravlje i blagostanje, a to nam je svima i te kako potrebno.

Više o ovoj temi poslušajte u emisiji "U kakvoj zemlji želim da živim?"

J. Božić

Foto: Pexels.com