Društvo / Zdravlje
Izlaz iz začaranog kruga alkoholizma je moguć
Istraživanje Instituta za zaštitu zdravlja Batut pokazuje da polovina mladih u Srbiji povremeno pije alkohol, petina se opija, dok njih sedam odsto redovno pije. Prvo pijanstvo se doživljava između 13. i 14. godine, a najkasnije u dvadesetim. U Beogradu, od ukupnog broja lečenih alkoholičara, skoro polovinu čine mladi do 30 godina. Registrovano je više od 200 hiljada alkoholičara, a samo dva odsto njih se leči. Alkoholizam je, na globalnom nivou, najrasprostranjenija bolest zavisnosti.
Foto: Canva.com
Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Srbiji, Krovne organizacije mladih Srbije, za 2023. godinu pokazuje da je više od 95 odsto mladih bar jednom probalo alkohol. Zloupotreba alkohola povezana je sa fizičkim i mentalnim zdravljem, kulturološkim i društvenim kontekstom, stigmama i predrasudama.
Novinar Nikola Krstić skoro godinu dana ne pije alkohol, a njegov organizam je bio vrlo jasan, kaže on.
"Momenat kada sam prestao da pijem alkohol je bio totalno slučajan, naravno, usled fizičkog kolapsa i trenutka u kome se probudiš i kažeš sebi da ovako više ne može, da način života koji si vodio ne funkcioniše. Organizam ti poručuje da je gotov. Bilo je život ili smrt, u nekom obliku. U martu će biti godinu dana kako sam prestao da pijem alkohol, nije lako, ali ide dan po dan", ispričao je Nikola za Oradio.
Nikola kaže da se život lakše podnosi od kada ne pije alkohol, ali i da nije lako biti trezven u društvu u kom živimo.
"Postoje apstinencijalne krize koje se javljaju s vremena na vreme. Dolaze u talasima, ponekada ti popuštaju kočnice, padaju barijere, osećaš ukus alkohola, sanjaš ga, ali život odjednom počinje da se menja. Drugačije razmišljaš, drugačije vidiš neke stvari. Vidiš da se ceo društveni koncept u kome si živeo, urušava pred tvojim očima i potrebno je mnogo snage, napora i volje da se adaptiraš na nešto novo što ti trezvensot pruža, što nije uopšte lako. Biti trezan u ovako getoiziranom društvu, zemlji i državi u kojoj je dekadencija prirodna pojava, zastrašujuće je teško. Sve oko tebe što vidiš, osećaš i čuješ se zasniva na alkoholu, odnosno, porocima", kaže Nikola.
Foto: Nikola Krstić, Danas.rs
Kod nas važi da alkohol spaja ljude, kako Nikola kaže, ali to spajanje ima mnogo drugačiju pozadinu od one da je sve zabavno. Pogotovo kada su u pitanju dugoročne posledice.
"Spaja ljude jer im otklanja anksioznost, nabacuje osmehe, počinje da ih golica i da se malo kikoću, da se razneže i otvara im na neki način dušu. Sve to je kratkog daha. Dugoročno alkoholisanje otvara Pandorinu kutiju, a naravno na dnu se nalaze svi ostali đavoli i demoni. To konstantno alkoholisanje se odrtažava u tome da postaješ rob flaše, ništa više nije zanimljivo, ako nisi pijan. Ne postoji ništa više posebno što može da ti se desi ukoliko nisi pijan, s toga počinješ da piješ da bi ti se nešto desilo", objašnjava Nikola.
Terapeutkinja Danijela Mladenović skreće pažnju na mnogobrojne negativne posledice zloupotrebe alkohola po mentalno zdravlje pojedinca.
"Prekomerna konzumacija alkohola može da dovede do oštećenja kognitivnih funkcija, uključujući pamćenje, pažnju, sposobnost donošenja odluka. To može imati ozbiljan uticaj na svakodnevno funkcionisanje i kvalitet života u odnosu na to koliko se često alkohol konzumira. Takođe alkohol može uticati na emotivno stanje pojedinca smanjujući inhibicije i povećavajući impulsivnost. Alkohol može smanjiti aktivnost mozga i mi možemo osetiti tu duboku relaksaciju. Međutim, prekomerno konzumacija alkohola može dovesti do suprotnog efekta i na taj način izazivati anksioznost i depresiju", kaže Danijela.
Foto: anksioznioptimista.com
Zašto nam se onda čini da alkohol pomaže? Danijela objašnjava da je to stvar privida olakšanja i percepcije da nam alkohol pomaže.
"Ljudi često povezuju konzumaciju alkohola sa opuštanjem i uživanjem u društvu, što može doprineti percepciji da alkohol pomaže. Kada se konzumira on može povećati osećaj socijalne slobode, što može rezultirati osećajem samopouzdanja i opuštenosti, što ljudi mogu interpretirrati kao neku pomoć. Privremeno može ublažiti neke simptome stresa, anksioznosti, depresije, ali to je naravno, samo privremeno i često prati pogoršanje tih simptoma, odmah nakon što efketi alkohola prođu", objašnjava Danijela.
OBRATI PAŽNJU
Mogu se javiti i problemi u porodici, na poslu, u svim odnosima. Problem je i kulturološki, jer je kod nas alkohol podrazumevajući na skoro svim događajima i dešavanjima. Studenti sa kojima smo razgovarali su uglavnom počeli da piju u srednjoj školi, na različitim proslavama ili rođendanima. Ima i onih koji su prestali da piju. Jedan od njih je i Mihajlo (25).
"Razlog zašto sam uopšte i probao nešto alkoholno je da bih mogao da se opustim u tolikim gužvama i uživam u muzici. I da me socijalana ansksioznost ne bi toliko drmala, koliko ume. U ovih godinu dana koliko uopšte nisam uzeo ni gutljaj alkohola, osećam da mi je organizam zdraviji. Nisam pio preterano, ali i za tu promenu osetim razliku i nekako svežinu, da tako kažem", kaže Mihajlo.
Omladinska radnica Dajna Marinković ističe da je sve ranija konzumacija alkohola kod mladih posledica normalizacije upotrebe alkohola u društvu, u kome je, kako ona kaže, on sastavni deo.
"Kada razgovaramo sa mladima o tome, oni vrlo često znaju da kažu da je kod nas i kada se neko rodi i kada se nešto slavi, kada se nešto dešava, alkohol uvek prisutan. Sastavni je deo njihovih života i to nam pokazuju i podaci da dvostruko više mladih prvi put proba alkohol pre 14. godine nego posle 18. Ta normalizacija alkohola počinje vrlo rano, već unutar naših porodica gde je očekivano da se alkohol konzumira. Čak i ako se roditelji trude da uvedu te zabrane, one vrlo često nemaju nikakvog smisla baš zato što roditelji svojim primerom pokazuju da je upotreba alkohola nešto što je sasvim prirodno i poželjno", kaže Dajna.
Dajna Marinković objašnjava i da mladi najčešće konzumiraju alkohol upravo da bi se prilagodili društvu, da bi se prilagodili zajednici, a da je uloga omladinskih radnika da osnaže mlade, da im pomognu u razvoju znanja i veština, kao i da obezbede siguran i bezbedan prostor za mlade.
Terapeutkinja Danijela Mladenović kaže da rano prepoznavanje problema može mnogo pomoći u sprečavanju ozbiljnijih posledica.
"Ako primetite povećanu toleranciju osobe na alkohol, ako počinje sa konzumacijom većih količina kako bi postigla isti efekat, to je jedan od prvih znakova da treba da se javi za pomoć. Kada nemamo kontrolu nad količinom konzumiranog alkohola ili ako osoba ne može da prestane da pije i ako to želi. Kada primetite da alkohol počinje da utiče na svakodnevne obaveze, međuljudske odnose, na posao, nekima i na školu, smanjenje učešća u akstivnostima koje su nekada bile vrlo važne - sve su to signali. I kada primetimo kod sebe ili kod drugih skrivanje konzumacije alkohola, kada osoba počne da poriče da pije i počne da se skriva ili negira konzimaciju", kaže Danijela.
Podrška porodice, prijatelja, edukacija javnosti, destigmatizacija i podizanje svesti o značaju mentalnog zdravlja mogu olakšati osobi da zatraži potrebnu pomoć i tretman. Onda, kako kaže Danijela, uz veliki napor, razumevanje i podršku osoba može da se izbori sa alkoholizmom.
Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" poslušajte u plejeru:
