Društvo / Zdravlje
Diskriminacija i predrasude - svakodnevica osoba koje žive sa HIV-om
Prvi decembar je dan kada se u celom svetu obeležava Svetski dan borbe protiv HIV-a/AIDS-a. Na samom početku ovog teksta, važno je naglasiti da HIV i AIDS (Sida) nisu isto. Osoba koja ima HIV ne mora da ima i AIDS, ali ukoliko osoba ima sidu, ima i HIV. To su osobe koje su, pored infekcije virusa HIV, dobile i neku od bolesti koje koriste oslabljeni imuni sistem. Još je važnije pričati o diskriminaciji, predrasudama i stereotipima sa kojima sa osobe koje žive sa HIV-om svakodnevno susreću.
HIV se prenosi putem telesnih tečnosti, kao što su krv, vaginalni sekret ili sperma, tokom nezaštićenih i rizičnih seksualnih odnosa, putem transfuzije krvi ili korišćenjem igala, najčešće kod intravenskih zavisnika. Lečenje ove bolesti je znatno napredovalo. Životi zaraženih osoba mogu izgledati sasvim normalno, ali stigmatizacija, neinformisanost i neznanje dovode do toga da te osobe često budu izolovane od najbližih, ali i od društva.
HIV POZITIVNE OSOBE MARGINALIZOVANE I DIKRIMINISANE
Jedan od onivača AS Centra iz Beograda i predsednik Saveza udruženja pacijenata Srbije Đurica Stankov je jedan od onih koji svakodnevno ruše stereotipe o HIV-u. Kako on šaljivo kaže, uskoro će punoletstvo, 18 godina kako živi sa tom bolešću.
"Suočavamo se sa diskriminacijom na svakom koraku, od najbližih, rodbine, pa do kolega na poslu. Ono što je najčudnije je da se još uvek najviše diskriminacije doživljava od strane zdravstvenih radnika. Kada se osoba razboli od neke druge bolesti koja nije povezana sa HIV-om, kao što se svako drugi razboljeva i kada kaže za svoj HIV status, najčeešće se dešava da najobičniji pregled ne mogu da obave. Predrasude i stereotipi su doboko ukorenjeni. Ljudi imaju znanja koja se temelje na informacijama od pre 30 godina. Ako kažete nekom da ste HIV pozitivni, negde po automatizmu vas svrstavaju u one, dugo promovisane, takozvane "rizične grupe". Odmah misle da ste homuseksualac, narkoman ili da se bavite seksualnim radom. A ne postoje rizične grupe, već rizična ponašanja", kaže Đurica.
On dodaje i da nije lako živeti sa HIV-om. Prema njegovim rečima, koliko god da je čovek svestan i koliko god da je jak, uvek u dubini postoji strah od saznanja okoline i njene reakcije. Ipak, on onima koji se još uvek plaše osuda ima šta da poruči.
"Ljudi koji se još nisu testirali, a imali su neki rizičan seksualni odnos, obavezno to treba da urade. Dobro je znati na vreme, početi terapiju na vreme, jer što se ranije počne sa terapijom to su, prosto, kvalitet života i uspešnost same terapije bolje", ističe Đurica Stankov.
Aktivista i savetnik u Crvenoj liniji i NS Čekpointu - centru za dobrovoljno savetovanje i testiranje Dušan Željković naglašava da su stereotipi i predrasude o HIV-u posledica neznanja i ubeđenja koja su zastarela.
"Predubeđenja koja su nastala tih 80-tih godina su se, na žalost, prenela do današnjeg dana. Većina ljudi misli da to što je neko dobio HIV, da je to posledica njegovog lošeg, promiskuitetnog ponašanja. To delom jeste tačno, međutim, ne možemo reći da su samo homoseksualci ti koji ulaze u nezaštićene seksualne odnose. Sa sigurnošću možemo da tvrdimo i da su ostale grupe ljudi sklone promiskuitetu. HIV može dobiti svaka osoba koja uđe u samo jedan nezaštićeni seksualni odnos bilo koje vrste. To je ono što je najbitnije da se zna. Sa velikim žaljenjem moram da kažem da najveći broj diskriminatornih slučajeva imamo upravo u zdravstvu i to najviše kod stomatologa. Osoba kada ode kod stomatologa i kaže da ima HIV i da se leči, automatski biva odbijena. Dešava se da odbijaju da im pruže negu, da ih dodiruju, da ih pipaju. Na žalost mi smo kao humano društvo spremni da diskriminišemo bez ikakvog razloga", zaključuje Dušan.
Pitali smo i mlade da li bi promenili mišljenje o određenoj osobi, kada bi saznali da je HIV pozitivna. Oni sa kojima smo razgovarali kažu da to ne bi učinili, jer to nije razlog za stigmatizaciju ili odbacivanje i da svi jednako zaslužujemo poštovanje, empatiju i solidarnost (anketu možete poslušati u plejeru na kraju teskta).
MLADI NISU DOVOLJNO INFORMISANI, A ŽELE DA ZNAJU
Danas je testiranje na HIV dostupno, a ukoliko se rano otkrije može se imati vrlo uspešno lečenje, a uz pravilnu terapiju i vrlo kvalitetan život uz potomstvo. Besplatna tetiranja su moguća i u mnogim organizacijama. Jedna od njih je i Jazas iz Novog Sada. Milana Božulić iz te organizacije ističe važnost prevencije.
"Najvažnije je rano otkrivanje HIV statusa, da bi se što ranije krenulo sa terapijom. U prevenciji HIV-a je najvažniji, naravno, kondom. Ukoliko se osoba izlaže rizičnom ponašanju, važno je dobrovoljno poverljivo savetovanje i testiranje barem jednom godišnje. Rano otkrivanje HIV statusa i blagovremeno uzimanje terapije dovodi do toga da virus postaje praktično nevidljiv. Smatra se da u tom stadijumu osoba ne može preneti virus. Mladi svakog ponedeljka od šest sati mogu da se testiraju u našim prostorijama, u Narodnog fronta 35. Ono što uvek imamo, to je program vršnjačke edukacije koja obuhvata obuke mladih na teme HIV-a i drugih polno prenosivih infekcija. Obučavamo ih da svojim vršnjacima prenose znanja i veštine koje su u vezi sa HIV-om i prevencijom", kaže Milana.
Iako je danas dan kada se najviše pažnje poklanja broju zaraženih, broju novih slučajeva ili broju umrlih, ne zaboravite da je svaki taj broj osoba. Dovoljno je teško boriti se sa bilo kojom bolešću. Nema potrebe, a ni opravdanja stigmatizovati bilo koga zbog toga. Zato ako danas okačite crvenu mašnicu, neka to ne bude tek onako. Potrudite se da to ima smisla, a da borba za ravnopravnost i dostojanstven život osoba koje žive sa HIV-om traje svaki dan.
Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim poslušajte u plejeru?"
J. Božić
Foto: Pixabay.com
