Društvo / Intervju
ZHIVA: Snaga muzike u prevazilaženju ličnih teškoća
Iva Pažin ZHIVA, napravila je veliki korak na domaćoj muzičkoj sceni debitantskim albumom "Preterujem". Album se sastoji od devet originalnih pesama i donosi raznovrsnu kombinaciju žanrova, uključujući alternativni pop, džez, hip-hop, drum'n'bass i rege. Nakon nastupa na Arsenal festu iskoristili smo priliku da porazgovaramo sa Ivom o albumu i inspiraciji za stvaranje muzike, posebno u vezi sa temama mentalnog zdravlja.
Kako si se provela na nastupu na Arsenal festu?
Bilo je divno. Moram da priznam da sam se do sada na ovom koncertu najviše opustila. Ne znam da li je to zbog kilometraže i iskustva, ili zbog publike, ali mislim da je kombinacija. Imali smo sreće, zato što je kiša stala baš kad smo mi krenuli da sviramo, tako da su se ljudi okupili i čini mi se da je bila dobra atmosfera.
Da li postoji razlika izmedju Ive Pažin i Zhive?
Pa, u principu je nema. Jedini razlog zašto je Zhiva, a ne Iva, je da bih imala u glavi neku distancu. Nije baš neka velika distanca, ali ovako, kad ti neko kaže nešto loše i obrati ti se imenom, onda to može malo više da te zaboli. Mada, sada mislim da sam malo i prevazišla te stvari, pa nije toliko strašno. Ali eto, to je jedini razlog zašto sam uopšte dala sebi drugo ime.
Kako bi definisala muziku koju stvaraš, pošto žanrovski tu ima svega?
Ima svega i svačega. To mi ljudi zameraju, ali šta da im radim. Na kraju dana najbitnije je da svi radimo ono u čemu uživamo. Sa jedne strane, studijski je žanrovski dosta različito kada izbacim pesme, a još je različitije uživo. Tako da ljudi ne mogu da očekuju uvek isti zvuk, što je možda i pozitivno, možda treba biti otvoren za neke drugačije stvari. Nadam se da ne preterujemo u tim žanrovskim lutanjima, ali za sada je tako, dok se ne pronađem u nečemu malo više istom.
Kad smo kod preterivanja, tvoj debitantski album “Preterujem” bavi se mentalnim zdravljem, kako je izgledalo stvaranje tog albuma?
Ja sam te pesme pisala kao neku vrstu samoterapije. Kao i svi koji nekada imaju neki problem ili poteškoću tog tipa, pomisle ma šta, ne moram da idem kod psihologa. Onda sam ja na ovaj način želela da probam da otkrijem šta to osećam, zašto mi neke stvari smetaju i zašto mi je nekad toliko teško, bez razloga. Nakupile su se nekako te pesme i onda sam dobila ideju da objedinim to u neki koncept. Poželela sam da to bude nekako zaokružena priča i da iz toga naučim što više moguće. I jeste mi pomoglo, nekako mnoge stvari sam kroz pisanje ovih pesama i kroz nastupanje uspela da prebrodim.
Verujem da je bilo teško sve te emocije, razmišljanja i lične borbe staviti na papir i pretvoriti u pesme?
Pa da, nije lako. U početku mi stvarno nije bilo svejedno. Uvek razmišljam o tome šta će drugi da misle, pa da pomisle vidi je ova, žali se, kuka... Ali su reakcije bile potpuno suprotne i javljali su mi se ljudi svih uzrasta. Nije to više tabu tema, svi se osećamo loše jako često i to, na žalost, nisu više retkosti. Nadam se i želim da verujem u to da sam uspela da pokažem ljudima da je to okej, da može da se bude ranjiv, a da to ne znači da ti tražiš neku pažnju i da kukaš, nego da treba da se povezujemo, da budemo jedni drugima podrška.
Koji savet bi dala mladima koji se trenutno bore sa problemima u vezi sa mentalnim zdravljem, sa strahovima, nesigurnostima, sagorevanjem?
Često me to pitaju, ali me je uvek strah da imam tu odgovornost da govorim ljudima šta treba da rade. Mislim da ne treba osećati nikada nikakvu sramotu, ni pomisliti kako je uvek drugim ljudima bolje nego tebi, jer dosta često i ljudi koji nam izgledaju najbolje i najsrećnije imaju neke poteškoće, probleme, nesigurnosti. Ne mora to da bude, ne znam ni ja koliko teško i ozbiljno, ali mislim da treba da se prepustimo i da pokušamo da razgovaramo sa ljudima. Na kraju se jako često iznenadimo koliko su ljudi spremni da slušaju i da svesno ili nesvesno pomognu.
OBRATI PAŽNJU
Deo si i sastava Maika, koji je dosta drugačiji od ovoga sto radiš solo, kao Zhiva. Kako balansiraš između ta dva potpuno različita projekta?
To je bend koji je potpuno neka moja druga ličnost. Zato mi nije toliko teško, jer kad nastupam sa Maikom, uključim neki svoj alter ego, bez nesigurnosti, bez preispitivanja. Na žalost, taj bend je trenutno na pauzi, ne sviramo toliko često, ali je stvarno drugi siguran prostor u kom mogu da se izražavam i zabavljam, kroz drugačiji žanr i drugačiju energiju.
Na koje mlade domaće autore moramo da obratimo pažnju?
Moram prvo da budem subjektivna, da krenem od bendova koji su meni jako bliski. Prvo, ja sam najveći fan benda Helem Nejse. To je bend iz Sarajeva, oni su mi trenutno jedni od najboljih u regionu. Preporučila bih naravno i bendove koji su u mojoj izdavačkoj kući: Weird Fishes, Manivi i Nataleé. Ima toliko novih izvođača koji će tek doživeti procvat. Treba da podržavamo mladu scenu, ne samo komercijalnu, iako nemam stvarno ništa protiv toga, ali ima mnogo alternativnijih pop i različitih izvođača koji se stvarno trude da naprave ove naše države lepšim i boljim.
Nakon Arsenal festa sledi ti i nastup na Exitu. Da li si uzbuđena i šta publika može da očekuje na tom festivalu?
Pa ne znam da li bih rekla uzbuđena, pre preplašena (smeh). Stvarno se nisam nadala da ću ovako brzo ovoliko da sviram i da će biti toliko interesovanja. Jako mi je drago, ali trudim se da nemam nikakva očekivanja, da ne bih "prsla". Stvarno nije mala stvar koliko god da je mali nastup, ili veliki nastup kao što je Exit, opet imamo svi neka očekivanja od sebe i mislimo da moramo da budemo najbolji mogući. Za Exit mogu da očekuju stvarno da i ja i moj bend damo svoj maksimum, kao što smo i ovde. Evo pogotovo sada, sa ovog festivala, mislim da ćemo poneti mnogo novih iskustava i mnogo toga smo naučili, jer je ovo realno prvi veći festival na kom smo svirali. Tako da ste nam došli kao jedna baš dobra lekcija pre Exita.
A.N.
