Svetski dan borbe protiv side okuplja ljude iz celog sveta kako bi se podigla svest o HIV/AIDS-u i kako bi se pokazala međunarodna solidarnost, tolerancija i razumevanje. Iako je ovo jedan od najpriznatijih međunarodnih dana, predrasude, stigma i diskriminacija su i dalje tu. O tome, ali i o prevenciji i podršci razgovarali smo sa dr med farm. spec. Markom Davidovićem, DPST savetnikom (dobrovoljno poverljivo savetovanje i testiranje na HIV).
Kakva je situacija u Srbiji, na čemu najviše treba da radimo kada je ova tema u pitanju?
U Srbiji su od januara do novembra ove godine dijagnostikovane i prijavljene 124 osobe inficirane HIV-om, a deset osoba je preminulo od AIDS-a. U odnosu na prošlu godinu dijagnostikovano je manje inficiranih HIV-om, ali je broj preminulih veći. U našoj zemlji se godišnje testira manje od osam odsto stanovništa, a najveći broj njih se testira u Beogradu i Vojvodini. Povećanje svesti o važnosti testiranja i povećanje znanja o HIV-u je ono na čemu treba najviše da radimo, kao i na razvijanju podrške ljudima koji žive sa HIV-om ili su u povećanom riziku od infekcije.
Koji su najčešći stereotipi i predrasude kada je ova tema u pitanju?
Mnogi ljudi misle o HIV-u kao o bolesti kojoj su podložne samo određene društvene grupe - muškarci koji imaju seksualne odnose sa muškarcima ili osobe koje injektiraju droge. Prisutna je i samostigma, koja se dešava kada sama osoba koja je obolela od HIV-a prihvati stereotipe o ljudima koji žive sa HIV-om i počne da ih primenjuje na sebe. Ta vrsta stigme može da dovede do osećaja srama, straha od otkrivanja statusa, izolacije... Nedostatak informacija i svesti u kombinaciji sa zastarelim predubeđenjima budi strah od osoba zaraženih HIV-om.
Šta je važno znati kada je prevencija u pitanju, pogotovo kada pričamo o mladima?
Edukacija je najvažnija u prevenciji i ujedno je najbolje sredstvo kojim se borbimo protiv diskriminacije.
Šta sve pomaže podsticanju diskriminacije prema obolelima od HIV-a, a šta pomaže destigmatizaciji?
Diskriminaciju podstiče, na primer, zdravstveni radnik koji odbija da pruži negu ili usluge osobi koja boluje od HIV-a, zatim Izbegavanje kontakta sa nekim ko živi sa HIV-om, te izolovanje iz neke zajednice zbog HIV statusa. Najbolje sredstvo za destigmatizaciju je opet, edukacija. Da jasno znamo kako se prenosi i na koji način ne mozemo biti inficirani.
Kako treba podržati HIV pozitivne osobe?
Za emocionalno blagostanje svakome je potrebna podrška, pa tako i osobama koje žive sa HIV-om. Važno je pružitu razumevanje i empatiju. Obezbediti besplatnu psihološku podršku i aktivnosti u zajednici, kroz koje će se plasirati tačne informacije o novim terapijama i prevenciji. Važno je i ukazivati na postojanje stigme i diskriminacije, kako bi se povećao nivo svesti o tome. Takođe, treba raditi na tome da se obezbedi lakši pristup PrEP-u (PreEkspoziciona Profilaksa, odnosno, prevencija, sprečavanje infekcije pre izlaganja virusu), jer je i on pored redovne i pravilne upotrebe kondoma deo prevencije HIV infekcije, ali treba naglasiti da su uz PrEP neophodne redovne kontrole drugih polno prenosivih infekcija i kontrole funkcije bubrega.
J. Božić
Foto: Canva.com