Društvo
Trenutna inflacija nije razlog za paniku, ali moramo biti spremni da reagujemo
Veliki, iznenadni i dugotrajni događaji na globalnom nivou, poput pandemije i rata u Ukrajini sa sobom su doneli i posledice po svetsku ekonomiju - inflaciju. Niko nije pošteđen, ni male, ni velike, ni moćne, ni slabije zemlje. Vesti o poskupljenju ulja, gasa, benzina dolaze sa svih strana, od Srbije, preko Nemačke, do Amerike. Posledice se osećaju, ali se istovremeno i postavljaju pitanja kako trenutna inflacija zaista utiče na naše živote i koliko je opasna po svetsku ekonomiju?
Da bismo to razumeli, potrebno je da razumemo šta je to tačno inflacija. Ekonomista Zoran Grubišić kaže da inflacija prati promenu potrošačke korpe, promenu navika prosečnog potrošača u jednoj zemlji.
"Kada dođe do inflacije, to znači da je vrednost potoršačke korpe skočila, znači da nama treba više novca da finansiramo iste potrebe i iste navike koje smo imali u prethodnom mesecu ili u prethodnoj godini. Znači, ako nam je za potrošačku korpu bilo potrebno 50 hiljada dinara, ako je inflacija 10 odsto, sada nam treba 55.000 dinara za potpuno identičnu kupovinu. Novac se meri samo kupovnom moći, nije bitno šta piše na novčanicama. Mogu da pišu silne nule, to smo imali u hiperinflaciji, pa ništa nisu vredele. Poenta je da naš dinar vredi, a inflacija nam pojede vrednost potrošačke korpe, na neki način", objašnjava naš sagovornik.
OBRATI PAŽNJU
Sigurno je da mnogi građani Srbije pamte prazne rafove, menjanje vrednosti novca iz sata u sat i nemogućnost planiranja kupovine bilo čega - tačnije, hiperinflaciju devedesetih. Zoran objašnjava da takvo stanje nema veze sa sadašnjom inflacijom, kao i da nema potrebe za strahom da će se tako nešto ponoviti.
"Ovo može da preraste u neku hroničnu inflaciju, na realtivno niskom nivou, ali to sada niko ne može da vam kaže sa sigurnošću, niti da se predvidi. Kada govorimo o Srbiji, mi imamo jako dobre 'amortizere', kako bismo se branili od inflacije. Recimo, kamatne stope su na rekordno niskom nivou. Vi se borite protiv inflacije tako što podižete kamatnu stopu. Mnogo je bolje kada to radite sa nivoa od jedan i po, koliko je sada, pa ima prostora da se malo podignu kamatne stope i da se 'ohladi' tržište. Zatim, imamo jako visoke devizne rezerve, pa ako inflacija u nekom trenutku i dovede do blagog rasta deviznog kursa, to može da se brani, jer su devizne rezerve na visokom nivou", kaže Zoran Grubišić.
Većina naših mladih sagovornika na ovu temu kaže da već oseća skok cena. Navode i da nije lako ukoliko se radi jedan posao, da osećaju da im je kupovna moć oslabila, a da su cene životnih namirnica za nekoliko meseci značajno porasle, dok plate nisu.
Ni velike i jake ekonomske zemlje nisu odolele rastu cena i padu vrednosti novca. Jedna od njih je i Nemačka. Novinarka "Dojče velea" Marina Martinović kaže da se promena i te kako oseća.
"U prvom redu, kada morate otići i nasuti gorivo u svoj automobil. Oni srećnici ili nesrećnici koji imaju automobil, ovih dana moraju dubogo posegnuti u svoj džep, u novčanik, kako bi napunili rezervoar automobila. Ono što sam primetila jesu i cene u supermarketima. Ono što ste pre nekoliko meseci mogli doneti u jednoj vrećici, danas morate više platiti nego što ste plaćali pre nekoliko meseci. Poskupele su cene za plin, grejanje i električnu energiju", kaže Marina.
Marina dodaje i da joj se čini da se, kada posmatra region i Nemačku, tamnošnja vlada ipak malo bolje nosi sa inflacijom. Kako ona kaže, transparentnije je i ljudi znaju da je moguće da će se u narednom periodu živeti skromnije. Što se tiče Nemaca, odgovor je na inflaciju je dvojak.
"Ima onih koji to ležerno gledaju, a ima i onih koji stvarno paniče. Strahuju od toga da sutra neće imati šta da jedu i da neće imati gde da spavaju, da neće imati grejanja. Moj utisak je da će nemačka vlada uspeti da izvuče stanovništvo iz krize. Prazne police u supermarketima su jednostavno rezultat nekog pshološkog straha. Mnogi ljudi gomilaju stvari kod kuće što je aposlutno nepotrebno", ističe Marina.
Inflacija nije zaobišla ni Francusku, a naša sagovornica Suliane Hamon kaže da troškovi zavise od toga gde živite.
"Neki gradovi su trenutno veoma skupi, troškovi nekretnina su sve veći, još od pandemije koronavirusa. Sada su, zbog rata, baš mnogo skočile cene gasa i goriva. Uskoro to neće moći svi da priušte. Nesigurna sam u svojoj zemlji, jer se mnoga socio-društvena prava preispituju i plašim se da ih izgubim. Mnogim mojim prijateljima je posao nesiguran, posebno kada radite u umetnosti ili kulturi i sve više ima jaza između siromašnih i bogatih ljudi", kaže Suliane.
Ekonomista Ivan Nikolić objašnjava da inflacija ima veze i sa ponudom i tražnjom, ali i sa proizvodnjom. On navodi i da bi trebalo da se reaguje što pre.
"U ovom trenutku ili makar u poslednje dve godine, kako je krenula pandemija, imali smo problem sa zastojem proizvodnje. Sa pandemijom koja se širila, koja je mnoge ljude, zaposlene, ostavila kod kuće. Proizvodnja nije mogla da se odvija onom dinamikom kojom se ranije odvijala. Transport je bio blokiran. To je zaustavilo ponudu na globalnom nivou. Kada ponuda nije odgovarala onom stepenu tražnje koji je bio zatečen, nastala je inflacija. Ta inflacija se prenosila i jačala postepeno, a neke tendencije su se uočile i krajem prošle godine. Tu je i ovaj novi šok koji je došao sa ratom, koji se pre svega, preko rasta cena i energenata, prelio na ostale proizvode. To je sada i globalni fenomen na koji će, pre svega ove razvijene ekonomske zemlje, SAD i Evropska cenrtralna banka, morati urgentno da reaguju", ističe naš sagovornik.
Kada je reč o trenutnoj inflaciji, dve stvari su izvesne: ovo stanje nije ni približno onom iz devedesetih. Sa druge strane, kriza na globalnom nivou postoji i došla je kao sled niza različitih situacija i odgovora na njih, a koji imaju svoje posledice. Još uvek nema razloga za paniku i skladištenje namirnica, ali većina već sada i te kako mora da obraća pažnju i kalkuliše oko cena i troškova života.
Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?", poslušajte u plejeru:
J. Božić
Foto: Canva.com
