Društvo / Obrazovanje
Garancije za mlade smanjile bi njihovu nezaposlenost
Kako do posla, prvo je pitanje koje mlad čovek sebi postavi kada završi studije ili bilo kakvo školovanje. Državni ili privatni posao, volontiranje ili stručna praksa, otvaranje sopstvene firme, sve su to nedoumice koje nas prate na početku karijere. Šta god da odaberemo neće biti lako.
U istraživanju stavova i potreba mladih, Krovna organizacija mladih Srbije pitala je one koji se i dalje školuju da li misle da će se nakon završetka školovanja brzo zaposliti. U odgovorima je 38 procenata mladih navelo da misli da hoće, 30 odsto je reklo da ne zna i čak 32 odsto ispitanih se izjasnilo kako misle da se neće zaposliti u skorijem periodu.
Da je taj strah opravdan svedoči i nedavna izjava predstavnice UNICEF-a za Srbiju Stanislave Vuković da su mladi u našoj državi diskriminisani u odnosu na iskusnije radnike, ali i na vršnjake koji dolaze iz iniostranstva, naročito sa Zapada.
Ona je pozvala mlade da koriste svaku priliku da se upoznaju sa svetom rada, kroz radne prakse ili bilo kakvu interakciju sa poslodavcima, uverena da bi to poboljšalo njihovu poziciju i približilo ih uslovima koji postoje u EU.
"Program zapošljivosti mladih kroz radne prakse koji sprovodi UNICEF upravo nastoji da poveže mlade i poslodavce kroz dvomesečnu radnu praksu“, istakla je Stanislava Vuković, predstavljajući ovaj program javnosti.
Jedna od najvećih barijera u zapošljavanju mladih je nedostatak radnog iskustva, zbog čega u prvom trenutku nisu zanimljivi za poslodavce.
Rezultati istraživanja UNICEF-a ipak pokazuju da postoji obostrano interesovanje i poslodavaca i mladih za radne prakse, naročito u oblastima IT i kreativnih industrija.
Stanislava Vuković tvrdi da mladi žele da unaprede svoje prenosive veštine, kao što su rad u timu ili veštine komunikacije.
Tijana Perović danas radi kao konsultant u jednoj velikoj banci, ali kaže da do te pozicije nije stigla ni izbliza lako.
"Završila sam ekonomiju pre četiri godine i trebalo mi je više od dve godine da nađem posao u struci, jer sam želela da se bavim bankarstvom. Kada sam tražila posao, prednost su imali transferi, odnosno, iskusni bankari koji prelaze iz neke druge kuće, a mi bez iskustva smo bili na repu. Na kraju sam morala da pristanem na uslove koji su, blago rečeno, bili diskriminišući. Ipak, to me je dovelo do ove pozicije sada i ne žalim“, kaže Tijana.
Njen primer je jedan od brojnih u Srbiji, jer nema mnogo poslodavaca koji žele da obučavaju radnu snagu bez iskustva.
OBRATI PAŽNJU
UNICEF-ov program za radnu praksu je odličan primer kako bi stvari mogle da funkcionišu na svačiju korist, a Krovna organizacija Mladih Srbije (KOMS) se već dugo zalaže za uvođenje garancija za mlade. U pitanju je program koji se već dugo sprovodi u Evropskoj uniji.
Takozvani Youth Guarantee predstavljaju političku obavezu svih vlada država članica Evropske unije da obezbede svim mladim ljudima (do 30 godina) kvalitetnu ponudu za - zapošljavanje, nastavak obrazovanja, praksu ili obuku.
Funkcionisanje Garancija za mlade podrazumeva da svaka članica EU ima obavezu da uspostavi šemu koja podrazumeva saradnju različitih aktera: od poslodavaca i predstavnika biznis sektora, preko nacionalnih službi za zapošljavanje, do omladinskih organizacija civilnog društva.
Nakon nekoliko godina primene Garancija, istraživanja su pokazala da je stopa nezaposlenosti mladih 2020. godine, pre izbijanja pandemije, bila smanjena na 14,9 odsto – što je rekordno niska stopa na nivou Evropske Unije.
Zbog statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, naša Vlada bi trebalo da radi na unapređenju i usklađivanju politika, pogotovo onih socijalnih, po uzoru na članice Evropske unije i zbog toga bi trebalo da prati korake kojima su članice EU već išle, u cilju da se stanje sa zapošljavanjem mladih poboljša što je više moguće.
Milijana Pejić iz KOMS-a kaže da je tranzicija iz obrazovanja do radnog mesta problematična za mlade u današnjoj Srbiji, te da način obrazovanja s tim ima dosta veze.
"Ljudi se danas školuju za poslove za kojima nema previše potražnje ili stiču znanja koja nisu adekvatna i ne odgovaraju potrebama industrija, pa su samim tim i mnogo manje konkurentni na tržištu rada od iskusnih radnika ili vršnjaka iz inostranstva“, objašnjava Milijana.
Prema njenim rečima, obrazovnom sistemu nedostaju praksa i praktična znanja, kako bi stvarao konkurentne radnike.
"Mi nemamo rešeno pitanje radnih praksi, što bi moglo da reši probleme mladih, a i diskriminacije će biti mnogo manje, jer će poslodavci moći da angažuju i mlade radnike bez straha da će gubiti u proizvodnji. Mi čekamo Zakon koji će to regulisati, ali se na žalost on ne pominje u ovoj predizbornoj kampanji“, objašnjava Milijana.
Ona napominje da se od mladih očekuje da budu fleksibilni, da prihvataju poslove koji će biti privremeni, loše plaćeni, bez ikakve sigurnosti.
"Mladi nemaju ispunjena radna prava, a nisu ni dobro informisani o tome šta im sleduje. Sindikati bi tu trebalo da odigraju ključnu ulogu“, kaže sagovornica Oradija.
Kompletnu emisiju "Za i protiv“ koja za temu ima zapošljavanje mladih, poslušajte na našem podkastu:
P. K.
