Porodično nasilje na selu: ćuti i trpi, šta će selo reći

Priča o ravnopravnosti žena traje jako dugo i to s velikim razlogom. Ta borba za jednakost, toleranciju i nenasilje je kroz protekle godine donela mnogo malih i velikih pobeda. Na žalost, ima još mnogo posla, pogotovo kada je reč o nasilju nad ženama. Iako za nasilje nema opravdanja, bez obzira na to gde se dešava, žene koje žive u ruralnim sredinama izložene su većem riziku. Tome doprinosi manjak informacija, edukacija ustanova i organizacija. U manjim mestima patrijarhalni obrasci ponašanja su dominantniji, a parola "ćuti, šta će selo reći" i dalje je veoma prisutna. Sve to doprinosi da žena u manjem mestu češće ćuti i trpi.

Katarina G. (27) je ceo život živela na selu. Na početku bračnog života sve je bilo idelano. Iz godine u godinu stvari su se menjale, a za Oradio je ispričala kako i zašto je izašla iz odnosa u kome je trpela nasilje.

"Tokom našeg braka nisam radila, nisam imala primanja i mislila sam da je normalno da uvek pitam za novac, da ćutim i ne biram mnogo. I nekako smo mi svi vaspitavani da trpimo, zarad dobrobiti dece i porodice. Uvek sam se osećala manje vrednom, manje važnom. Bila sam ućutkivana, ponižavana i smatrana za nekoga ko samo može biti dobra majka i to je to. Tek kada sam razgovarala sa nekim ljudima, shvatila sam da trpim psihičko i ekonomsko nasilje. Tada sam rešila da moram da promenim nešto i otišla sam. Otići iz muževljeve kuće na selu je strašno. Ne zbog osamostaljivanja, već zbog osude okoline. Posle treba srediti život. Na selu nema mnogo mogućnosti, nema mnogo izbora, ali svakako se treba boriti za dostojanstven život", smatra Katarina.

IAKO OKRUTNA, ULICA JE ZA BESKUĆNIKE JEDINI DOM I MESTO ZA RAD

BESPLATNI ULOŠCI NA FILOZOFSKOM FAKULTETU U NOVOM SADU ZA PRIMER DRUGIMA

U anketi, koju je Oradio uradio sa 100 ispitanika/ca o porodičnom nasilju nad ženama u ruralnim sredinama, polovina anketiranih je ocenila da su žene u ruralnim sredinama u većem riziku od nasilja u porodici. Izdvajamo neke od razloga za to:

"U selima su žene već kao devojčice odgajane da ćute i trpe, a one hrabrije nemaju kome da se obrate za pomoć." 

"U selima svi sve znaju, 'sramota' je da se priča o nasilju." 

"Smatra se da je žena neka vrsta sluškinje, a sve to potiče od manjka obrazovanja celog društva."  

"Nepoznavanje sopstvenih prava i oblika nasilja dovodi do veće izloženosti nasilju." 

Predsednica Upravnog odbora Ženskog centra Užice Radmila Gujančić kaže da različiti faktori doprinose porodičnom nasilju nad ženama u selu. Tu su manjak informacija, patrijarhalno-konzervativni stav i strah od osude, ali i finansijska zavisnost. 

"Nasilje trpe i žene koje su doktorke nauka, koje imaju visoku platu i koje su situirane, ali one imaju veće šanse da izađu iz nasilja. Ove žene koje nemaju svoju zaradu, u smislu mesečnog primanja, navele su tu ekonomsku moć kao važan faktor. One vrlo često ne mogu deci da kupuju stvari dok im to ne odobre svekar, svekrva, muž... Moraju da pitaju i za najmanje sitnice. Mora neko da im dozvoli na šta mogu da troše novac. Gotovo nikada nemaju nekretnine u svom vlasništvu, ceo svoj život ulože u tu zajednicu, u tu porodicu i nemaju gde da odu", ističe Radmila.

U našem istraživanju skoro svi ispitanici prepoznaju fizičko nasilje. Većina pod porodičnim nasiljem podrazumeva seksualno zlostavljanje i psihičko maltretiranje. Najmanje ispitanika, 80 odsto, prepoznaje nemanje pristupa novcu i kućnom budžetu kao oblik porodičnog nasilja.

ŽIVOT U SRBIJI KOŠTA MNOGO VIŠE OD ONOGA ŠTO MLADI MOGU DA ZARADE

ŠTA SVE SLUČAJ ZAKONA O ABORTUSU U POLJSKOJ MOŽE DA NAS NAUČI

Jelena Vragović iz Centra za prava žena u Vršcu navodi da je nedostupnost informacija na selu jedan od najvećih problema kada govorimo o porodičnom nasilju nad ženama u selima. 

"Iz iskustva znamo da one nemaju mnogo informacija o tome na koji način njima institucije mogu da pomognu. Retko znaju za postojanje nevladinih organizacija. Ono što bi bilo dobro je da se institucije približe ženama na selu, na neki način. Mi često idemo po selima i delimo letke, informacije i tako omogućujemo ženama da razgovaraju s nama, da postave pitanja. To je ono što je najvažnije. Trebalo bi na neposredniji način doći i ostaviti informacije, makar to bio plakat i broj telefona. Ono što se pokazalo kao dobro, to je postojanje SOS telefona, da one mogu da pozovu, pitaju šta ih zanima i da to ostane anonimno, ako treba. To je jedini način, za neke od njih, da progovore o nasilju", kaže Jelena.

Većina naših ispitanika, više od 70 odsto, smatra da nedostatak podrške porodice ili okoline doprinosi tome da žene trpe nasilje. Odmah na drugom mestu je tradicija, a potom i nedostatak ekonomskih sredstava. Kada je reča o podršci ženama na selu, većina navodi da žene mogu da se obrate policiji, zatim centru za socijalni rad ili sigurnoj kući. Najmanje ispitanika prepoznaje medije. 

Osnaživanje i podrška ženama koje trpe nasilje treba da dolazi od cele zajednice u kojoj žive. Društvo je to koje mora da reaguje i obezbedi svakoj ženi siguran prostor, jer dok se o nasilju ćuti, bez obzira na to u kojoj sredini živimo, velike i značajne promene nisu moguće.  Zato sa vama delimo poruku jedne žene koju smo dobili u anketi. 

"I sama sam bila žrtva psihičkog nasilja, viđala nasilje i čula mnoge priče i od žrtava i od nasilnika, jer sam odrastala u manjoj sredini. Primetila sam da je to veliki problem o kome se malo govori i sama sam se interesovala o iskustvima ljudi... Iskreno se nadam da će to nekome nešto značiti i naravno, da skrenem pažnju žrtvi nasilja, ukoliko ovo čita, da nije sramota biti žrtva, da potraži pomoć, da bude hrabra i da nije sama."

Poslušajte novo izdanje emisije "U kakvoj zemlji želim da živim", u kojoj je tema bila porodično nasilje nad ženama u ruralnim sredinama:

J. Božić