...
TRENUTNO00:00 - 05:00Music Mix by Bea

Društvo

Šta sve slučaj zakona o abortusu u Poljskoj može da nas nauči

15.11.2021.

Protesti u Varšavi i još osamdesetak mesta izbili su nakon što je tridesetogodišnja trudnica umrla u bolnici. U 22. sedmici trudnoće nastupile su komplikacije, ali su lekari čekali da fetus u njenoj materici najpre umre, kako bi izvršili pobačaj. Tada je za Izabelu bilo prekasno – umrla je od posledica sepse. Navodno se, tokom vikenda, slično desilo sa još jednom ženom.

U Poljskoj je trenutno haos.

.

"Trenutno je dosta intezivno. Ljudi su besni. Želimo da se borimo protiv ovoga, ali ujedno su ljudi tužni i u šoku da se ovako nešto desilo. I to nije prvi put. Zakoni protiv abortusa uzrokuju bezrazložne smrti", počinje sa pričom dvedesetjednogodišnja Mimo Landsberg.

"Mislim da religija može biti dobra za dosta ljudi, ukoliko ne povređuje druge ljude. A baš je to slučaj sa odnosnom katoličke crkve u Poljskoj. Ima mesta religiji u našem svakodnevnom životu, ali ne u tako važnim odlukama kao što je donošenje zakona o abortusu, na koji je religija u velikoj meri uticala, jer je poljska vlada, recimo to tako, izuzetno bliska katoličkoj crkvi. Kada religija postane politika, imamo problem. Prestane da bude stvar duhovnosti i individualne intimne veze pojedinca. Svi koji ne veruju u ono što ti veruješ tada postaju neprijatelji", objašnjava Mimo.

religija4 jpeg

Takav uticaj religije, u sred Evrope, u 21. veku, otvara i pitanje našeg stava prema duhovnom delu života. Sociolog religije i profesor na Filozofskom fakultetu u Novom sadu, Slobodan Sadžakov ističe da je uticaj evidentno veliki, kao i da se neke stvari moraju jasno postaviti.

"Osnovni problem je kad uticaj verskih organizacija postane takav da ide mimo sekularnih postavki koje podrazumevaju razdvojenost države i crkve. U tom slučaju se može govoriti o nekoj vrsti verskog fundamentalizma koji ugrožava način funkcionisanja. Tu opasnost smo videli nedavno u Poljskoj, dakle, kada se jedan religijski pogled na svet nameće kao kriterijum za celo društvo, pa se onda nešto i zabranjuje, potpuno mimo normi civilizovnog života. Svedoci smo smrti jedne žene kao direktne posledice toga", kaže Sadžakov.

MOŽE LI NEZAINTERESOVANA GENERACIJA PROMENITI SVET?

ŽALI SE UPRAVI VODOVODA NA OSUĐIVANJE MLADIH 

Ipak, pitanje je da li mladi uočavaju tu distinkciju. Da li je većini mladih danas jasna razlika između intmne vere i uticaja religije na svakodnevni život.

"Mladi su danas nominalno izjašnjeni kao vernici. Okrenuti su svemu i svačemu. I desničarskim idejama, društvenim mrežama, antivakserskom pokretu i antiracionalnim idejama. To ne treba da čudi, jer su od najmlađih dana izloženi nametanju religijskog pogleda na svet bez njihove volje - roditelji ih krste, imamo veronauku u osnovnim školama, imamo bombardovanje sa svih strana o tome da je religija put koji je isto što i put nacionalnog. Dakle, kroz religijsko se potencira da mi postajemo ljudi, što je pogrešno. Tako drilovana mladež, kojoj je uskraćeno razmišljanje o čitavom nizu drugih alternativa, prijanja za ono što joj je ponuđeno. Treba dosta napora, kroz obrazovanje i kritičko razmišljanje da se vide posledice toga i možda dođe do drugog stanovišta", dodaje Sadžakov.

Istorijski gledano religija je pratilac društva od davnih vremena. Kroz istoriju se ona jeste transformisala, ali kod većine ljudi je ta religijska potreba ostala.

Prognoze su bile da će sa pojačanim uticajem prosvetiteljskih ideja, pojačanim prisustvom nauke i tehnologije, religijski naboj u ljudima slabiti, međutim, religija je zadržala donekle svoje mesto, makar u odgovorima na filozofska pitanja o tome šta nas čeka posle smrti ili kakav je moralan kodeks ponašanja.

religija jpeg

Ali uz moralan kodeks postoji i onaj koji stoji na papiru. Današnji svet regulisan je zakonima i propisima koje donosi sekularna država. Konkretnije, to znači da svako ima pravo da odabere da li hoće ili neće da veruje, ali verska zajednica, bilo koja, ne može u takvom sistemu da ima tu vrstu uticaja, kojom se ugrožavaju ljudski životi, kao što je slučaj recimo u Poljskoj.

U svetu koji nije crno-beo, nakon liturgija, sahrana i nepotrebnih smrti i sadašnji patrijarh u Srbiji pozvao je ljude da se vakcinišu. Slično je uradila i ruska crkva. I to je sve u redu dokle god se odluke koje se tiču naše dobrobiti donose na racionalnom, zakonski uređenom nivou, a ne spram političkog populizma.

Ako i ti imaš primedbe na nametanje veronauke, nominalno izjašnjavanje vernika i mešanje religije u svakodnevne poslove, celu emisiju poslušaj u podcastu.

I. Miloradov

Možda te još zanima:

.

Zašto ti za posao (ne)treba diploma?

Koliko već slušaš o reviziji diploma u javnom sektoru, o akademskim kvalifikacijama političara, programera i Elona Maska. I baš svi…

.

Stvari nisu kakve deluju u reklamama: Slučaj Crnog petka

Verovati u istinski velike popuste na Crni petak u Srbiji, isto je kao verovati da Deda Mraz donosi poklone za…

.

Generacija odrasla na veronauci

Pre tačno 20 godina, fizika, matematika, hemija i drugi đački bauci, kao nove školske drugove dobili su veronauku i građansko…

.

Sedam stvari koje možeš da radiš dok prokrastiniraš

Znaš li ko su neopevani heroji? Ljudi koji zaista ustanu ujutro i odu na trčanje. Oni koji se jave kad…

.

Ta prljava reč: prokrastinacija

Prokrastinacija je ponašanje koje karakteriše odlaganje obaveza za kasnije. Počinje onom blagom, da kažemo uobičajenom, kada nalazimo razne izgovore da…

.

Zašto ti za posao (ne)treba diploma?

Koliko već slušaš o reviziji diploma u javnom sektoru, o akademskim kvalifikacijama političara, programera i Elona Maska. I baš svi…

  • 00:00 Music Mix by Bea
  • 05:00 Music Mix by Bea
  • 11:00 Radio Gruvanje

Anketa

Koliko se uvođenje kovid propusnica pokazalo kao dobra mera protiv koronavirusa?

Oradio logo