Svaka druga žena je bila žrtva nasilja

Svakog 25. novembra obeležava se Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama. Nasilje nije samo fizičko, već i verbalno i psihičko. Nadležni organi su prošle godine samo u osam odsto slučajeva podneli tužbe u građansko pravnim postupcima, a tužilaštva u manje od dva odsto slučajeva. Pokrajinski zaštitnik građana već godinama upozorava na to da institucije osim fizičkog ne prepoznaju druge oblike nasilja u dovoljnoj meri. 

Novosađanka A.G. doživela je neprijatnu situaciju kada ju je osoba koju poznaje verbalno maltretirala.

"Vraćala sam se kući i to ne tako kasno, a komšija iz moje zgrade je stajao na ulazu. Od ranije nam je bilo poznato da verbalno napada žene, a neke muškarce je čak napadao nožem. Kao i uvek, bio je pijan i znala sam da treba da stanem, da porazgovaram sa njim. Samo mu je jedna rečenica bila tiha, da bi nakon toga krenuo da psuje, viče i udara nogom u kapiju. U tom momentu više nisam bila sigurna da li želim da uđem u zgradu, jer nisam znala kako će se ponašati ako uđe za mnom".

Njegove rečenice su bile pune uvreda, do momenta kada joj je rekao "devojčice ti nikada nisi bila u ratu", ispričala je ona.

"U tom momentu osetila sam da mi noge otkazuju i setila sam se reči 'strah je najgora opcija'. Parališe te i ti jednostavno ne možeš ništa. Shvatila sam da treba da bežim jer se razgovor nije završio, a svaka moja mirna reakcija okončana je njegovom vikom. Na kraju sam uspela da pobegnem", kaže A.G.

"Nakon toga sam zvala policiju, a oni su mi rekli da treba da podnesem prijavu, što ja nisam želela jer sam kao i svaka druga žena razmišljala o tome da ne želim budalu za vratom. Tada su mi rekli da upravo sa takvim stavom dajem njemu podstrek i snagu da nastavi. Dala sam izjavu, s tim da je on mogao da bude okrivljen samo za narušavanje javnog reda i mira, dok je za bilo šta više bio potreban je napad fizičke prirode", priseća se ona.

Posle svega je iz razgovora sa komšijama saznala da je protiv njega podneto više od dvadeset prijava za sve verbalne napade na žene.

"Ima i dva napada nožem, stalno nosi oružje, konstantno je pod dejstvom alkohola i još nekih supstanci, a pritom taj isti čovek vozi kola hitne pomoći. Policija ga je već slala na lečenje, ali su tamo rekli da on nije slučaj za lečenje. Takođe, ni jedna prijava nije uspela da prođe dalje. Čak sam saznala da ni njegova porodica ne želi kontakt sa njim jer misle da će ih ubiti. Ja zaista ne znam šta njemu može da padne na pamet i na koji način on mene može da vidi kao pretnju. Ne mene, bilo koga", priča naša sagovornica.

Predsednica Skupštine Novog Sada Jelena Crnogorac kaže da je ono što Grad može da uradi jeste da apeluje na sve sugrađane, da ne žmure i ne okreću glavu kada prisustvuju nasilju.

"Treba da ohrabrimo žene u našoj okolini koje trpe nasilje da kažu NE. Treba da znaju da nisu same, da imaju podršku prijatelja i porodice, lokalne uprave, a nadam se da će i država da reaguje. Ono što je najbitnije jeste da se pravosudni izmeni i da stane u zaštitu žena", kaže predsednica novosadske skupštine.

Nasilja je uvek bilo, samo se držalo u četiri zida, dodaje ona i ističe da je porast prijavljivanja nasilnika ipak primetan. Potpredsednica komisije za rodnu ravnopravnost u Skupštini Novog Sada, Nataša Zlatković, kaže da je veoma bitno govoriti o nasilju i ne stideti se prijaviti ga ukoliko vam se desi.

"Svaka druga žena je preživela i doživljava neku vrstu nasilja. Ovaj podatak retko završi u medijima, sve dok se ne dogodi tragičan ishod. Svake godini u Srbiji trideset do četrdeset žena izgubi život zbog nasilja", ističe ona.

Sama izjava ili prijava žrtve nasilja ne vrednuje se dovoljno ozbiljno, ukoliko sam nasilnik ne potvrdi navode žrtve, tako da policija traži čvrste dokaze za postojanje nasilja da bi ga prijavila, iako je za prijavu dovoljno i saznanje o njegovom postojavnju, a ne utvrđeno nasilje. 

Poslušajte prilog ovde.

Jelena Mijatović