...
TRENUTNO00:00 - 05:00Music Mix by Bea

Društvo

Oduzimanje onlajn identiteta nije ništa manje strašno nego što bi to bilo uživo

23.03.2022.

Zaštita i bezbednost na internetu, čini se, nikada nisu bili važniji, posebno zbog toga što nam je online svet proteklih nekoliko godina bio mesto informisanja, edukacije, zabave, obavljanja poslova i druženja. Na žalost, online svet je prostor u kome se dešavaju i ružne, nasilne i protivzakonite stvari. Jedna od njih je i krađa identiteta, podataka i narušavanje nečijeg ugleda i integriteta.

.

Nedavno se to dogodilo i poznatoj tiktokerki Sari Damjanović koja je na svojim društvenim mrežama podelila video u kome je ispričala svoju pruču. Ona je ispričala da se pojavila fejsbuk stranica pod njenim imenom, koja ima više od 300 hiljada pratilaca i verifikovana je. To znači da je neko imao pristup određenim podacima i dokumentima koja su potrebna za verifikaciju. Osim krađe identiteta, finansijske zloupotrebe i manipulacije, ova tiktokerka je govorila i o nasilju koje su ona i njena porodica doživljavali u online i oflajn sferi.

Trener medijsko-informacione pismenosti Nikola Ristić za Oradio objašnjava šta je potrebno da bi neko bio verifikovan na društvenim mrežama.

"Da biste verifikovali neku stranicu ili nalog, neophodno je da, u slučaju da ste pojedinac, dostavite određenoj društvenoj mreži svoj validni identifikacioni dokument, ličnu kartu, vozačku dozvolu ili pasoš. Da biste verifikovali neku stranicu koja pripada organizaciji, firmi, brendu, neophodno je da dostavite određenu dokumentaciju, poput Statuta, osnivačkog akta i tome slično. Ništa od ovoga ne znači da ćete dobiti verifikaciju, jer taj plavi bedžić dodeljuju na osnovu nekoliko različitih parametara. Sa druge strane, ako želite samo da verifikujete svoj identitet, ako ste izgubili pristup nekom nalogu, pa želite ponovo da dođete do njega, u tom slučaju se to radi isključivo preko identifikacionog dokumenta", kaže Nikola.

identitet2 png

On dodaje i da je veoma važno voditi računa o bezbednosti podataka na interntu. Prema njegovim rečima, trenutno imamo situaciju u kojoj online kreiramo naš identitet, na globalnom nivou. 

"U ovom trenutku, ako imate nečije podatke, vi sa njima možete da urade bukvalno bilo šta. Imali smo i u našoj javnosti slučajeve da su ljudi otvarali firme na nečije ime, pravili novac u drugim državama na tuđe ime i tome slično. Pored toga, jednostavno, neko može da se predstavlja kao vi online, za slučaj da ima vaše fotografije, dovoljno podatka o vama, može da vam ugrozi lični identitet i integritet. Važno je i da pazimo šta sve pišemo online, zato što to zauvek ostaje u nekim bazama podataka, nebitno da li smo mi to obrisali ili ne. Sve što se jednom postavi na internet, tu zauvek ostaje", naglašava Nikola. 

U Srbiji postoje različiti zakoni koji se bave krađom identiteta i zaštitom podataka. Na primer, prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, građani su dužni da ostave svoj matični broj jedino ukoliko je to propisano zakonom, dok u ostalim slučajevima imaju pravo da to odbiju. Sa druge strane, naš krivični zakon ne poznaje ovu vrstu krivičnog dela kao posebno, ali se na takve situacije primenjuju odredbe koje se odnsoe na falsifikovanje isprava i prevare. Takođe, tokom 2006. godine formirana su posebna odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u okviru republičkog javnog tužilaštva, MUP-a i Višeg suda u beogradu. 

Mladi sa kojima samo mi razgovarali preduzimaju različite mere kako bi sačuvali svoje podatke i identitet. Neki stavljaju jake lozinke ili lične stvari zaključavaju, ali se slažu da o krađi identiteta ne razmišljaju previše. Izdvajamo jedan odgovor:

"Mislim da je to nešto o čemu ne razmišljaš dok se ne desi. Svi mi koristimo i društvene mreže i aplikacije i sajtove i korsitimo ih u uverenju i nadi da si siguran i da te niko neće hakovati ili zloupotrebiti tvoje podatke. To je dosta lakoverno, ali je jednostavno tako."

identitet1 png

Koordinatorka programa u Beogradskoj otvorenoj školi Marija Todorović kaže da na početku treba razumeti i imati svest o tome šta su lični podaci i šta je privatnost, ali i da svako može postati žrtva.

"Često se dešava da, iako neko vodi računa o svojoj privatnosti i zaštiti ličnih podataka, bude žrtva zloupotrebe tih podataka. Važno je da, ukoliko ipak dođe do zloupotrebe privatnosti, reaguje sama žrtva. Tu nailazimo na veliki problem kada razgovaramo sa mladima i kada pogledamo istraživanja. Mladi su u veoma malom broju slučajeva spremni da prijave ili da podele svoje iskustvo zloupotrebe privatnosti, da li sa nekim najbližim, bio to drug, drugarica, roditelji, prosvetni radnici... Ako pređemo na pitanje da li su to prijavili nadležnim organima, onda tek tu vidimo da se broj još više smanjuje. Žrtva se oseća krivom i odgvornom zbog toga što se to desilo i onda želi da to zadrži za sebe, a zapravo to treba da podeli i prijavi nadležnim institucijama", objašnjava Marija.

Redovna profesorka odseka za psihologiju, Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Jelica Petrović kaže da je stvaranje identiteta na društvenim mrežama jako važno mladima, a da se to posebno vidi u adolescentskom dobu. 

"Bazični razvojni zadaci u adolescenciji uvek su bili da se formira identitet, a tada se i dešavaju neke promene unutar socijalnih odnosa. Tada je potreba za pripadanjem i prihvatanjem od same vršnjačke grupe veoma jaka. Nikada neće biti jača, ni pre, ni posle toga. Upravo to nam društvene mreže omogućavaju kada je u pitanju identitet. Društvene mreže su za mlade arena za kreiranje identiteta. Profili su visoko personalizovani, nude neku sliku o specifičnim interesovanjima, hobijima kojima se mladi bave. To je za njih jedan izuzetno važan proces. Oduzimanje tog identiteta onlajn nije ništa manje zastrašujuće nego što bi to bilo uživo. Ono što je možda olakšavajuće je to što je proces otkrivanja na digitalnim i društvenim mrežama svakako manje zastrašujući nego kada je to uživo. Ova vrsta digitalnog identiteta može se lakše obnoviti, ponovo se uspostaviti", kaže Jelica.

Postoji nekoliko stvari koje možete da uradite kako bi zaštitili svoj identitet i bili bezbedniji na društvenim mrežama. Neke od njih su korišćenje složenih lozinki, pravljenje ličnog profila što privatnijim, obavezno čitanje politika privatnosti i uslova neke usluge, zaštita fotografija i video snimaka. Korisno je znati i šta je to phishing prevara. To je pokušaj krađe identiteta putem lažne e-poruke ili poruke koja izgleda kao da doalzi iz neke pouzdane organizacije (kao što je na primer banka), a ustvari je to falsifikovana stranica. Poruka vas alarmira tako što prijavljuje da je nalog ugrožen i da će biti zatvoren ako ne odgovorite, obično putem linka koji je u poruci. Tako pošiljalac navodi žrtvu na otrkivanje poverljivih podataka.

Naravno, ukoliko dođe do krađe identiteta, zloupotrebe podataka ili bilo čega sličnog, obavezno to prijavite policiji.

Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" poslušajte u plejeru:

J. Božić

Foto: Canva.com

Možda te još zanima:

.

Zaustavljeni momenat koji priča priču

Današnja tehnološka dostignuća, od pametnih telefona, preko digitalnih fotoaparata, sve do programa za obradu slike koji se relativno lako koriste,…

.

Vredi pročitati: "Midlseks"

Profesorica Filozofskog fakulteta, Nataša Polovina, specijalistkinja za srednjovekovnu književnost, za čitanje nam preporučuje knjigu "Midlseks" Džefrija Judžinidisa, sjajnu priču o…

.

Interseks i nebinarne osobe na Balkanu kao da ne postoje

Poznajete li nekoga ko se izjašnjava kao interseks ili međupolna osoba? Znate li šta taj termin znači, koga reprezentuje i…

.

Lični razvoj se ne sme zaboraviti

Dr Snežana Tovilović je docent na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na Odseku za psihologiju. Deo je Kliničkog tima sa…

.

U toku pandemije porasla krađa podataka

Tehnologija nam donose brojne prednosti, ali i neke opasnosti, ukoliiko nismo obazrivi. U poslednje vreme je zabeležen povećan broj glasovnih…

.

Nauči više o socijalnom preduzetništvu

Udruženje Biznisnova i Udruženje Remiks organizuju ciklus besplatnih online obuka u oblasti socijalnog preduzetništva pod nazivom "Kako postati socijalni preduzetnik".…

  • 00:00 Music Mix by Bea
  • 05:00 Music mix by Anja
  • 10:00 Pre podne na O radiju

Anketa

Zašto je tebi januar najduži mesec ?

Oradio logo