...
TRENUTNO05:00 - 11:00Music Mix by Bea

Društvo / Zdravlje

Nasilje u digitalnom prostoru: kako reagovati i zaustaviti ga i ko je odgovoran?

15.12.2021.

Tragična vest o smrti mlade jutjuberke Kristine Kike Đukić preplavila je medije, okupirala javne i privatne razgovore. Oglasile su se mnoge organizacije, influenseri i pojedinci, navodeći da je Kika godinama bila žrtva cyberbullyinga. Na žalost, govor mržnje, verbalno nasilje i diskriminacija su sve češće pojave na društvenim mrežama. Postavljaju se pitanje: kako reagovati i zaustaviti nasilje u digitalnom prostoru i ko je odgovoran za ovakva ponašanja?

.

Jutjub kao jedna od najpopularnijih društvenih mreža kod mladih takođe je, na žalost, neretko obojena uvredljivim sadržajima. Istraživač i novinar Stefan Janjić više godina analizira sadržaj na jutjubu koji kreiraju mladi influenseri.

"Rekao bih da je najveći deo tog sadržaja pozitivan ili u vrednosnom smislu neutralan. Mogao bih čak da kažem i banalan. One sadržaje na koje se javnost sa pravom ljuti, proizvodi neka glasna manjina, koja na žalost na tome i profitira. Odgovornost, osim onog tradicionalnog poimanja odgvornosti roditelja i dece za sadržaj koji gledaju, snose i oglašivači. Naša analiza je pokazala da oglašivači ne zaobilaze tu agresivnu manjinu na jutjubu, promovišu njihove sadržaje i na taj način podupiru njihov dalji rad", ističe Stefan.

DISKRIMINACIJA, DIGITALNO NASILJE I BORBA ZA PRAVA

ZLOUPOTREBA TEHNOLOGIJE PRENOSI NASILJE IZ STVARNOG SVETA NA INTERNET

On dodaje da društvene mreže, uključujući i jutjub, ne ulažu dovoljno resursa u angažovanje moderatora i administratora koji razumeju naš jezik.

"Da bi neki sadržaj zaista bio uklonjen ili da bi neki jutjuber bio obeshrabren da objavljuje sadržaje koji imaju u sebi govor mržnje ili promovišu nasilje, neko taj sadržaj mora da prijavi. Da li će to uraditi masovno publika ili će to učiniti administrator ili moderator, to je već pitanje. Na žalost, mi i dalje vidimo da takvi klipovi završavaju u trendigu, da imaju milionske preglede. Ono što smo nekada imali u školama na mikronivou, neke uvrede koje nam drugari upute, pa ostanu u tom okruženju, u razredu ili školi, sada postaju javne i nema nikoga da to spreči i to je ono što je u ovoj priči zaista zastrašujuće", zaključuje Stefan.

janjicfoto jpg

Stefan Janjić, foto: Kristina Kostić

Mladi sa kojima smo mi razgovarali o načinima sprečavanja cyberbullyinga, slažu se da određena kazna i sankcija za to mora da postoji, a anketu možete poslušati u plejeru na dnu teksta.  

Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra skreće pažnju na to da su osećaji i doživljaji na internetu stvarni i realni, te da im se mora pridavati isti značaj, kao i da se dešavaju uživo. 

"Postoji veliki jaz u razumevanju onoga što se dešava u digitalnoj sferi. Mladi to doživljavaju veoma ozbiljno. Sve ono što se tamo desi je kao da se desilo u stvarnom svetu. Sa druge strane, odrasli, bilo roditelji, bilo škole, često ne prepoznaju važnost onoga što se dešava u tom digitalnom svetu. Na neki način umanjuju posledice onoga čemu su mladi izloženi. Postoji jaz u razumevanju i zato je važno da se o tome više govori, kako bi se taj jaz premostio. Treba sa mnogo više razumevanja da pristupimo celom fenomenu digitalne kulture i onoga što se unutar nje dešava", tvrdi Sanja.

DA LI SU NAM POTREBNI DIGITALNI ZAŠTITNICI?

TROLOVANJE, VESELO ŠAMARANJE I OSTALE POŠASTI DRUŠTVENIH MREŽA

Često se debatuje o tome da li je nešto što je objavljeno javno ili privatno, odnosno, da li su naše društvene mreže samo naše, iako nas prati mnogo mladih ljudi. Sanja naglašava važnost razumevanja pojma javnost. 

"Sve ono što se odvija na tim društvenim mrežama, ako izuzmemo privatne čet komunikacije, jeste javno dešavanje. U tom smislu, svi mi koji koristimo društvene mreže, javno se oglašavamo i treba da prihvatimo neku odgovornost za javno izgovorenu reč. Naravno, tu odgovornost daleko više imaju oni koji imaju više uticaja i ljudi koji ih prate i ljudi do kojih dolaze njihove poruke. Samim tim, oni moraju imati neku višu stopu odgovornosti od onih koji samo postave neki komentar", kaže Sanja za Oradio.

sanjapavlovic png

Sanja Pavlović, foto: Privatna arhiva

Jutjuber Milan Inić, poznatiji kao Jaserštajn problem vidi u načinu na koji se komunicira o temama nasilja i govora mržnje, a sa kojima se jutjuberi suočavaju. Kaže da se o ovim temama uglavnom priča na jedan isti način. 

"A to je manite se drama, nemojte biti takvi, nemojte ovo, nemojte ono. Uvek se ta diskusija završi sa tim da roditelji treba da obrate pažnju ili da influenseri treba da osete veću odgovornost. Sve je dosta dublje od toga. Ja sam u čitavoj ovoj priči 12 godina. Tu sam bio pre svega da pazim i na svoje mentalno zdravlje i na mentalno zdravlje svojih kolega. Naravno da treba razgovarati i sa prijateljima i sa roditeljima, bio influenser ili ne, što je nekada teško, jer se emocija uzima kao slabost. Odgovor se na sve ovo dobija 'pa razvedri se', 'pa dobro, šta sada'. Ne treba sažaljevati ljude koji kažu da nisu dobro, već iskreno dati neki savet koji će tu osobu preusmeriti gde treba. Za sve postoje neke profesije i ljudi koji su u struci i koji mogu da pomognu više od nas, a bitno je pre svega saslušati", kaže Milan.

milaninic png

Milan Inić Yasserstain, foto: Printskrin

Najviše influensera dolazi sa Jutjuba, a Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) imala je program edukacije budućih jutjubera. Posebnu pažnju poklonili su opasnostima na toj društvenoj mreži.  

"Sa mladim jutjuberima i jutjuberkama radimo i na njihovom upoznavanju sa pravilima jutjuba, kao i na prepoznavanju cyberbullyinga i poštovanju ljudskih prava. Radimo i na upoznavanju sa alatima putem kojih mogu da prijave sadržaj koji ne odgovara pravilima jutjuba. Bitno je da mladi budu svesni toga kakve sadržaje gledaju i kreiraju i kako da prepoznaju opasnosti na društvenim mrežama", kaže Milja Zdravković iz KOMS-a. 

Odgovornost je na svima nama, na svakom pojedincu, ali i celom društvu. Nasilje se ne sme tolerisati bez obzira u kom prostoru se dešava, online ili oflajn. To nije mala, beznačajna stvar. Može da ima ozbiljne psiho-fizičke posledice, a na žalost i smrtne ishode. Kao što vam uvek sa Oradija poručujemo, o nasilju se ne ćuti, bilo ono na internetu ili van njega.

Pomoć i podrška se mogu potražiti i putem sledećih SOS telefona za psihološku podršku: 0800 001 002, 0800 300 303 i 0800 309 309.

Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim" u kojoj smo govorili o nasilju u digitalnom prostoru poslušajte ovde:


J. Božić

Tagovi

Možda te još zanima:

.

TikTok sada omogućava duže klipove

TikTok ponovo povećava maksimalnu dužinu videa koji mogu da se postavljaju na tu platformu, ovoga puta sa tri na deset…

.

Vicostein: Cilj mi je da budem prvi, da pokrenem trend

Šta je danas dokaz popularnosti? Ako su u pitanju lajkovi i broj pratilaca, onda je osamnestogodišnji Vuk Vico jedan od najpopularnijih…

.

Stories svuda, pa i na TikTok-u

Kako je popularnost TikToka počela vrtoglavo da raste, ostale mreže su požurile kopiraju ovu platformu. Stvari sada idu u drugom…

.

YouTube bez oglasa za 7 evra

YouTube trenutno testira "Premium Lite",  pristupačniji pretplatnički paket koji omogućava gledanje YouTube sadržaja bez oglasa, međutim bez mogućnosti preuzimanja videa van…

.

Šta deca pretražuju

Novo Kaspersky Safe Kids istraživanje je otkrilo za šta su deca bila zainteresovana tokom 2020. i 2021. godine. Tokom prethodne…

.

Muzika kao izduvni ventil

Ana Radonjić, poznatija kao Zoe Kida, svoju muzičku karijeru izgradila je u bendu Zemlja gruva. Bend je napustila 2020. godine…

  • 00:00 Music mix by Anja
  • 05:00 Music Mix by Bea
  • 11:00 Leto na O radiju
  • 11:10 Pesma dana

Anketa

Da li se plašite novog talasa korone?

Oradio logo