Trolovanje, veselo šamaranje i ostale pošasti društvenih mreža

Društvene mreže su odavno postale naša svakodnevnica. Neko koristi samo jednu ili dve, neki su zamenili nove platforme starim, a neki su online svuda. Iako su donele mnogo lepih i korisnih stvari, ne može se izbeći postojanje negativnih strana društvenih mreža. Među njima su i prekomerna upotreba, digitalno nasilje i neželjeni seksting. Adolescenti i mladi, generalno, grupa su koja je najizloženija ovim vidovima rizičnog ponašanja na društvenim mrežama.

Foto: Pixabay.com

Zbog pandemije i prelaska u online svet, upotreba društvenih mreža je postala još intezivnija, a digitalno nasilje sve učestalije. Lazar Simić (21) za Oradio priča da su iskustva poput njegovih veoma česta pojava.

"Dok sam bio u osnovnoj i srednjoj školi, uglavnom je to bila distribucija fotografija - neko se slika nag i onda se te slike dele i šalju. I to su uglavnom bile devojke. Kada se to eventualno desi nekom momku, to ne bude toliko strašno. Doduše u srednjoj školi jedan drug iz odeljenja je baš imao veliki problem zbog toga. Cela škola ga je sprdala zato što je jedan dečko prosledio njegovu sliku. Pri tome je on napravio lažni profil i bukvalno namamio tu osobu da mu pošalje obnaženu sliku", priča Lazar za Oradio.

Lazar Simić, privatna arhiva

Neželjeni seksting je još nešto sa čime se veliki broj mladih suočava. Lazar kaže da mu se i to dešavalo. Najčešće su u pitanju eksplicitni sadržaji.

"Dešavalo se nekoliko puta, ali su to uglavnom neki lažni profili na Instagramu, pošalju sliku svojih polnih organa i ja samo obrišem ceo čet, ne otvaram poruke niti stupam u bilo kakvu interakciju, jer ko zna ko stoji iza toga i šta može da bude. Uopšte ne ulazim u te priče. Lično nisam pobornik razmene bilo kakvih intimnih fotografija preko društvenih mreža, upravo zbog te zloupotrebe. Ali ne osuđujem kada to drugi ljudi rade, što je baš često danas", kaže Lazar.

DA LI SU NAM POTREBNI DIGITALNI ZAŠITNICI?

ZLOUPOTREBA TEHNOLOGIJE PRENOSI NASILJE IZ STVARNOG SVETA NA INTERNET

Šesnaestogodišnja Anastasija Maraš kaže da je važno zapamtiti da šta jednom izađe na internet, tu ostaje zauvek. Na žalost, imala je iskustva i sa digitalnim nasiljem i sa neželjenim sekstingom.

"Što se tiče sekstinga, nailazila sam na takve poruke i to zna da bude jako neprijatno. Pogotovo nekome ko ima osetljiv karakter ili ako se nečija slika ili objava protumači pogrešno. Ta osoba odmah postane meta prozivanja, sprdnji i slično. Jednostavno, blokiram tu osobu, prijavim profil, iskuliram poruku, upozorim prijatelje... Imali smo slučaj u školi gde je bilo sedam, osam nas drugarica i svima je pisao isti lik, slao iste poruke i bile smo tu jedna za drugu, te jedna drugu upozorile na to što sledi, pošto je bio isti redosled poruka", ispričala nam je Anastasija.

foto: privatna arhiva

Filozofski fakultet u Novom Sadu nedavno je objavio "Vodič za prevenciju rizične upotrebe društvenih mreža kod adolescenata". Jedna od autorki, prof. Dr Bojana Dinić kaže da digitalno nasilje ima istu svrhu kao i tradicionalni oblici nasilja, a to je da namerno nanese štetu drugome.

"Postoje očigledni primeri, kao što je postavljanje uznemirujućih, uvredljivih i pretećih sadržaja preko poruka, mejlova, društvenih grupa, do nekih suptilnijih kao što je ignorisanje, isključivanje iz grupa na socijalnim mrežama, itd... Imate i nedozvoljena saopštavanja ili auting, koji se odnosi na neodobreno javno prikazivanje, pokazivanje fotografija osobama kojima taj sadržaj nije namenjen. Tu je i trolovanje, gde se zakuvava neka online diskusija u cilju diskreditovanja osoba sa određenim mišljenjem. Izgleda kao da se svake godine neki novi oblik digitalnog nasilja pojavi, kao što je, na primer veselo šamaranje, to nije postojalo pre deset godina. To se događa kada jedna ili više osoba napada žrtvu, u cilju snimanje napada, obično telefonom. Nasumična osoba se napadne, to se snimi i to se deli po grupama", kaže Bojana.

VRŠNJAČKO NASILJE JE SVAKODNEVICA

OBAZRIVO SA SEKSTINGOM

Mihajlo Matković (22) kaže da se još uvek nije desilo da njega lično neko troluje ili proziva na internetu, ali on i te kako reaguje kada primeti da se to dešava nekome drugom. Što se neželjenog sekstinga tiče, ima iskustva i sa tim.

"Uvek reagujem tako što prijavim sadržaj i ukoliko je nešto ozbiljnije, uvek zamolim neke ljude za koje znam da će reagovati, da to urade, takođe. Nekada i šerujem profil ili osobu, čisto da upozorim i druge ljude. Kada je reč o sekstingu, za mene seksting nije kada neko random pošalje, bez tvoje ili moje dozvole bilo šta, čak i običnu poruku koja je konotirana na određeni način. Ali u svakom slučaju moja reakcija je da blokiram, pogotovo ako je neki stranac. Vrlo često mi se dešava da me dodaju u neki grupni čet. Mislim da nam se to svima dešavalo, svi znamo kako izgledaju profilne slike tih grupnih četova, ali to uvek blokiram i prijavim i podelim sa drugima u slučaju da se njima desi. Držim profile zaključanima, mogu da me dodaju prijatelji mojih prijatelja", zaključuje Mihajlo.

foto: privatna arhiva

Danica Todorović (18) skreće pažnju i na to da pojedinci ne uklanjaju neželjeni sadržaj, čak i kada im se skrene pažnja da to nekoga povređuje.

"Desi se da neko objavi nešto što je uvredljivo po neku grupu ljudi ili neke pojedince i ti ljudi će možda ćutati. Ali, možda će se javiti osobi koja je to objavila i reći 'hej mene je ovo uznemirilo, možeš li nešto da uradiš povodom toga, ja se ne osećam dobro zbog tvoje objave'. Vrlo često sam viđala i da ta osoba ne uradi ništa po tom pitanju. Najčešće će samo izignorisati ili blokirati tu osobu. Retko kada će napisati i reći izvini, obrisati objavu ili tako nešto. Mislim da i društvene mreže moraju da porade na tome, na svojim politikama o internet nasilju. Ali mislim da i mi dosta treba da se potrudimo", kaže Danica za Oradio.

Sa drugim autorom Vodiča za prevenciju rizične upotrebe društvenih mreža kod adolescenata Ilijom Milovanovićem razgovarali smo upravo o sekstingu. Zanimalo nas je šta uraditi, kome se obratiti i kako postupiti? 

"Postoji dobrovoljni seksting, kada između dvoje učesnika postoji konsenzus u vezi sa time da seksting bude jedan od vidova ponašanja i koji će služiti za upoznavanje sopstvenog sekusalnog identiteta. Međutim, seksting može biti i nedobrovoljan, kada ga smatramo nasilnom interakcijom. Kada govorimo o neželjenom sekstingu, adolescenti moraju da budu svesni da sve što se pošalje putem digitalnih medija, sve što se objavi javno na internetu, večno ostaje tamo. To jeste problem, ukoliko takav sadržaj dođe do osoba kojima taj sadržaj nije namenjen. Ono na šta treba obratiti posebnu pažnju je da, ukoliko se već seksting sprovodi kao određena vrsta aktivnosti, to uvek treba da bude sa osobom od poverenja i uvek na doborovoljnoj bazi. Ukoliko neko postane žrtve sekstinga, ukoliko neko vrši nasilje nad nekim, preti i ucenjuje takvim sadržajem, oni moraju biti svesni da je takvo ponašanje kažnjivo", kaže Ilija.

foto: https://digitalna.ff.uns.ac.rs/

Prof. Dr Bojana Dinić kaže da prekomerna upotreba može dovesti i do zavisnosti. Objašnjava da za određivanje nečega kao zavisnosti, nije dovoljno da posmatramo samo vreme provedeno na društvenim mrežama.

"To nije presudno da odredimo da li je nešto prekomerna upotreba ili zavisnost kao njena ekstremna forma. Pored samog vremena provedenog na društvenim mrežama, neki pokazatelji prekomerne upotrebe su uznemirenost usled nekorišćenja društvenih mreža ili situacija u kojoj društvene mreže postaju dominantna želja, sve se nekako vrti oko njih. Koriste se kao mehanizam protiv stresa, pri čemu je posebno karakterističan taj osećaj da osoba nema kontrolu nad vremenom koje provodi na društvenim mrežama. Zanemaruje se zdravlje, socijalne aktivnosti, školske obaveze i tako dalje....Postoje negativne posledice i na mentalno i na fizičko zdravlje", ističe Bojana.  

Svi naši mladi sagovornici su doživeli neki oblik neželjenog sekstinga i susreli su se sa digitalnim nasiljem. Na žalost, možda nemamo kontrolu nad sadržajem i ponašanjem drugih ljudi na društvenim mrežama, ali i te kako možemo da vodimo računa o našem ponašanju i bezbednosti. Menjajte šifre s vremena na vreme, pročešljajte prijatelje i podatke koje delite. Ukoliko primetite nešto sumnjivo, obavezno porazgovarajte o tome sa nekim kome verujete. A što se tiče prekomerne upotrebe, društvene mreže su zabavne, ali nekada je stvarno bolje biti offline. 

Ukoliko vas zanima da čujete i kako mladi štite svoju bezbednost na internetu, poslušajte emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim? "

J. Božić