Društvo / Obrazovanje
Autonomija, kompetencija i povezanost čine jak identitet
Različiti sadržaji koje koristimo i koji su oko nas formiraju naš identitet. Sve to je, naravno, povezano sa mentalnim zdravljem. Idiomatic je veliki, višegodišnji projekat koji se upravo bavi povezanošću između sadržaja identiteta i mentalnog zdravlja adolescenata. Kroz različita istraživanja, studije i aktivnosti, stručnjaci će ispitivati i tražiti veze između ovih stvari.
Dušana Šakan, članica tima projekta Idiomatic, docentkinja na Fakultetu za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić, katedra za psihologiju, kaže da je prva studija praćenja urađena.
"Sproveli smo istraživanje na nivou cele Srbije. Imamo oko 2.000 uključenih srednjoškolaca koje smo ispitivali o njihovom mentalnom zdravlju i orijentaciji identiteta. Na proleće i jesen ponavljamo istraživanje, kako bismo imali praćenje stanja. Imamo i kroskulturnu studiju koja podrazumeva uključenje adolescenata iz minimum 11 zemalja sa pet kontinenata. Ideja je da proverimo usaglašensot kulturnih i ličnih karakteristika kada je u pitanju povezanost sadržaja identiteta i mentalnog zdravlja adolescenata u različitim kulturama. Projekat je važan i sa društvenog aspekta jer govori o značaju mentalnog zdravlja u periodu adolescencije", kaže Dušana za O radio.
OBRATI PAŽNJU
Profesorka razvojne psihologije, na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Marija Zotović objasnila je kako to sve mi definišemo identitet i šta se sve uzima u obzir.
"Identitet adolescenata najlakše je opisati kao odgovor na pitanja - ko sam, šta želim, čemu težim? Formiranje identiteta smatra se osnovnim zadatkom u periodu adolescencije. Identitet se formira kroz isprobavanje različitih uloga. Tražeći odgovore, oni formiraju dva doživljaja: samopoznavanje - gde upoznaju svoje karakteristike, kapacitete, želje, a druga komponenta je samopoštovanje - koliko im se dopadaju odgovori. Ono što utiče na sadržaj ideniteta moglo bi se grubo podeliti na bar tri kategorije: karakteristike adolescenta, činioci spoljašnje sredine gde roditelji imaju veliku ulogu, i prethodne razvojne faze u detinjstvu", objašnjava profesorka Zotović.
Marija kaže i da proces formiranja identiteta možemo da sagledamo na različite načine.
"Veoma je zastupljeno da posmatramo koliko je adolescenat odmakao u procesu formiranja identiteta, koliko je uspeo da pronađe jasne i dosledne odgovore na pitanja koja čine elemente identiteta. Drugi način je da obratimo pažnju na to šta je to što čini identitet? Koji su to sadržaji koji su njema bitni kad odgovaraju na pitanja ko su i šta žele. Tu se razlikuju oni kojima je važno kakve su njihove lične karakteristike, ciljevi, vrednosti. Za razliku od ove grupe, postoje adoslecenti koji daju spoljašnjim činiocima veliku važnost. Njima su jako važni odnosi sa drugim ljudima, da budu definisani kao dobri prijatelji, na primer. Na kraju, postoje adoslecenti kojima je veoma važno da poseduju kvalitete kao štu su popularnost u grupi, dobar izgled, privlačnost. Sve ove takozvane orijentacije identiteta na različite načine su povezane sa mentalnim zdravljem i blagostanjem adolescenata", kaže Marija.
Dušana Šakan dodaje da postoje tri bazične psihološke potrebe.
"Za autonomijom, za kompentencijom i za povezanošću. Kako bi osoba funkcionisala u svom okruženju i kako bi se bolje adaptirala, potrebno je da ove potrebe budu zadovoljene. Osoba u adolescentnom periodu treba da doživljava, da ima mogućnost ličnog izbora, vrstu nezavisnosti, da se oseća efikasno u prevazilaženju izazova i da se oseća prihvaćeno od sredine. Kada je u pitanju identitet ukoliko su ove tri bazične potrebe zadovoljene mogu da doprinesu izgradnji čvšćeg i jačeg identita", zaključuje Dušana.
Profesorka Marija Zotović objašnjava i važnost razmišljanja o dominatnim kulturnim vrednostima i kako se izboriti sa neuklapanjem u taj narativ.
"Veza između sadržaja identiteta i mentalnog zdravlja nije jednostavna. Kulturne vrednosti utiču na to koji sadržaj identiteta je povezan sa boljim ishodima na planu mentalnog zdravlja i blagostanja. Za očekivati je da u kulturama koje su više individualistički orijetntisane i stavljaju akcenat, prilikom formiranja identita, na karakteristike koje osobu čine jedinstvenom imaju optimalnije ishode za mentalno zdravlje", kaže Marija.
Dakle, najbitnije je ipak čuvati autentičnost, negovati identitet koji je samo naš, bez obzira na to koliko je to nekada teško u okolinama i sadržajima koji nas kalupe.
