...
TRENUTNO14:00 - 15:00Eko linija

Društvo

Korupcija, siromaštvo i propaganda: najveći problemi u Srbiji

28.12.2022.

Na kraju godine 2022. tražili smo odgovor na pitanje kakva zemlja je po meri mladih? Pitali smo vas šta volite i ne volite, šta bi to promenili, koji su najveći problemi i šta je to što vas vezuje za Srbiju. U ovoj godini se dosta govorilo o ekologiji i to sa debelim razlozima: zagađen vazduh, reke, svetlosno zagađenje, odbrana Šodroša, protesti, nedavno curenje amonijaka na pruzi kod Pirota... U anketi je učestvovalo tačno 100 ispitanika i ne čudi što je preko 60 odsto učesnika upravo zagađenost ekosistema prepoznalo kao jedan od trenutno najvećih problema u Srbiji. To je na trećem mestu. Drugo mesto dele siromaštvo i medijska propaganda, a na prvom mestu je korupcija, sa skoro 80 odsto glasova u našoj anketi. 

.

Sociološkinja Isidora Pejakov kaže da ovakvi rezultati ne čude, jer se i siromaštvo i korupcija jasno mogu videti i osetiti, a i veoma se prepliću.

"Siromaštvo i korupcija su posledice, a ne uzroci određenih društvenih problema. Takođe su i veoma povezani jer da nema siromaštva, nekako ne bi bilo ni korupcije. Jedna drugu podržavaju. Te dve stvari su veoma očigledne i zato ih mladi prvo primete. Na žalost, to nisu stvari koje možemo promeniti bez da menjamo strukturalne stvari u samom društvu", kaže Isidora. 

anketaoradio png

Novinar i fektčeker Stefan Kosanović kaže da ni podatak da mladi kao veliki problem prepoznaju medijsku propagandu ne iznenađuje, ali je ohrabrujući, jer pokazuje da je oni prepoznaju. Kako on kaže, mladi nisu uslovljeni da vole sitem ili medije koji su njemu naklonjeni.

"Svesni su da informacije iz zemlje i sveta koje njih interesuju nisu dostupne zbog uređivačke politike, cenzure ili auntocenzure. Mislim da su ove krizne godine dodatno doprinele povećanju svesti o štetnosti većine naših medija. U Srbiji postoji veliki broj kvalitetnih medija kojima je prostor ograničen, a propaganda je konstantna. Sami odgovori u kojima mladi kažu da su zabrinuti za medije u Srbiji govori o tome koliko su oni pismeniji i svesniji od nekih starijih generacija", ističe Stefan. 

U našoj anketi, većina ispitanika kaže da u Srbiji voli kulturu, naše običaje i tradiciju, prirodu i gostoprimstvo. Jedan od odgovora glasi Volim što i dalje mogu ćaskati sa prolaznicima koje ne poznajem ili Volim ljude, prema svima smo velikodušni, ljubazni, dobri domaćini. Snalažljivost i sposobnost kod naših ljudi je neprevaziđena. Na pitanje Šta te najviše vezuje za Srbiju? više od 40 odsto ispitanika je reklo tradicija, običaji i kultura. 

Isidora Pejakov kaže da mi volimo srpske običaje jer su porodično orijentisani. 

"Te stvari su pre svega važne u sociološkom smislu jer održavaju koheziju društva i održavaju društvene akcije. Još se davno govorilo o značaju rituala. Svi veliki sociolozi, uključujuči Vebera, su govorili o značaju religije. Sve te društveno aktivne stvari, kao što su običaji, podstiču zbližavanje društva i društvenu integraciju. Srbima su ove stvari važne jer su i posledica vaspitanja koje čuva tradicionalne vrednosti", tvrdi Isidora. 

anketaoradio2 png

Ono što mlade najviše vezuje za Srbiju su porodica i prijatelji. Tako je odgovorilo skoro 90 odsto ispitanika. Psihološkinja Vinka Žunić kaže da se odnos sa porodicom gradi do momenta odvajanja, veoma je bitan i do nekog perioda deca i ne preispituju odluke i stavove roditelja.

"Tek u fazi separacije i individuacije, u pubertetu ili predpubertetskom periodu, deca više počinju da uzimaju u obzir mišljenja prijatelja, okoline. Mnogo im je važnije da pripadaju grupi. Naravno da je to protektivno i naravno da je nama svima važan taj doživljaj pripadnosti. Mi nismo bića konteksta, mi smo socijalna bića. Mi i kada se rodimo, oduvek smo okruženi drugim ljudima. Ne možemo reći da je neobično to što mladi baš tako odgovaraju. Činjenica je da se mi mnogo više vezujemo za ljude, nego za mesto. Zdravi odnosi podrazumevaju privrženost i porodici i prijateljima", objašnjava Vinka. 

Ona dodaje i da je autonomija poslednji stadijum u psihološkom razvoju koji prema određenim teorijama možemo da dosegnemo. Kako ona kaže ostanak zbog čuvanja realacije se u porodičnom smislu više smatra nekim simbiotskim odnosom. 

"Zdrav psihološki razvoj podrazumeva i to da mi možemo i da odemo iz gnezda, da ga napustimo ali i da znamo da tu možemo da se vratimo ukoliko ima potrebe. U savremeno vreme ima mnogo načina da se odnosi održavaju,  tako da daljina ne znači puno. Mi odnose prekidamo ako im ne posvećujemo pažnju, ako ne ulažemo u njihov razvoj. Mi odnose nekada prekidamo iako nismo daleko", zaključuje Vinka. 

Već smo čuli od naših sagovornika da nam je važno pripadanje i da nas to pripadanje zajednici vezuje i za društve i zemlje u kojima živimo. U tom smislu važno nam je da smo uključeni. Na pitanje Da li su mladi dovoljno uključeni u procese donošenja odluka, 80 odsto ispitanika odgovorilo je ne. Politikološkinja Lola Paunović kaže da su mladi vrlo zapostavljeni kada je ova tema u pitanju. 

"Obično igraju nebitnu ulogu ili su samo korišćeni kao tokeni da bi se reklo da su mladi uključeni u ovaj proces. Formalno postoje Saveti za mlade, što na nacionalnom nivou, što na nivou jedinica lokalne samouprave. U praksi često ne postoje ili samo postoje na papiru, kao mrtvo slovo. Najteže se mladi integrišu u institucije jer one nisu podložne promenama, a mladi imaju nove ideje i načine funkcionisanja", kaže Lola.  

anketaoradio1 png

Pitali smo i šta je to što bi prvo promenili već sutra u Srbiji, a neki od odgovora su Da ljudi i deca ne moraju da prose i žive na ulici, da ne bude gladnih, Voleo bih da niko od nas ne mora da strepi da li će sutra jesti, da se probudim i udahnem svež vazduh i popijem čašu čiste vode, Ceo politički sistem. 

Od zemalja u kojima bi mladi voleli da žive izdvajaju se skandinavske zemlje. Švedska zbog uređenosti sistema i životne sredine, Norverška zbog dobrog zdravstvenog sistema, edukacije i ekonomije, Finska zbog čistijeg vazduha i manje naseljenosti. Tu su još Kanada, Švajcarska i Japan, ali nije zanemarljiv ni broj odgovora koji upravo za zemlju u kojoj bi voleli da žive biraju Srbiju. 

Mnogo šta treba popraviti. Iz odgovora vidimo da je mladima jasno da ima mnogo posla, ali ovo je i dalje zemlja u kojoj bi mladi mogli i želeli da žive. Za kraj izdvajmo jedan odgovor: Srbija, i dalje verujem da ima nade za promenom.

Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" poslušajte u plejeru:


J. Božić

Foto: Printscreen upitnik

Tagovi

Možda te još zanima:

.

Leteći taksi, a nije u Srbiji

Saudijska Arabija se suočava sa velikim saobraćajnim zagušenjima i primorana je da pronađe efikasnija rešenja za mobilnost. Jedno od rešenja…

.

Obiđite Srbiju za Prvi maj i Uskrs

Ako nas vreme ne prevari, kao što je to čest običaj za 1. maj, mogli bi ovo biti stvarno dobri…

.

Konkurs za strip autore

Francuski institut u Srbiji, Grad Pančevo, Agencija KomunikArt i Međunarodni centar za strip i ilustraciju (Angulem, Francuska) pokrenuli su program…

.

Mediji i mladi: Prostor koji treba osvojiti!

Ako pogledamo poslednji dostupan izveštaj "Mladi u medijskom ogledalu" iz 2022. godine, koji je objavila Krovna organizacija mladih SrbijI, videćemo…

.

EBRD ulaže u infrastrukturu mobilnih tornjeva u regionu

Kao deo svoje težnje za podrškom digitalnoj tranziciji na Zapadnom Balkanu, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) pridružila se…

.

Studiraj u Srbiji

Fondacija Tempus organizuje vebinar namenjen stranim studentima zainteresovanim za upis ili nastavak studija u Srbiji u petak, 26. januara od…

  • 12:00 Za i protiv
  • 13:00 RetroTips
  • 14:00 Eko linija
  • 15:00 Vaš DJ sat
  • 16:00 Music mix by Anja

Anketa

U kojoj formi najčešće pratite Oradio?

Oradio logo