Električna vozila, muka ili spas

Najavljivana su kao civilizacijski spas. Osporavana kao nosioci problema koji, do sada, nisu postojali. Nekada egzotika, danas realnost mnogih domaćinstava. Trebalo je da mobilnost prenesu na sasvim drugi nivo, jer je struja svuda oko nas, ali se ispostavilo da svuda oko nas nema punjača. Forsira ih politika, a proizvođači pate. Osnov su debate o rudarenju. Ne izazivaju strast kao klasična vozila, ali o njima svako ima svoj stav. Elektična vozila, čedo koje sad valja ljuljati ili svetla budućnost čovečanstva. Aleksandar Uglješić, automobilski novinar sa velikim iskustvom i autoritetom, proći će sa nama kroz najveće dileme sa kojima se suočava električna mobilnost.

Da li će EV uskoro zameniti vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem? Hoće li uskoro moći svako da ima EV?

Definitivno ne. Savremena civilizacija živi sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem oko 130 godina, što je neuporedivo više od desetak, koliko koristi električna vozila i koliko ima da se krenulo sa njihovim komercijalnim razvojem. Tako da neće tako brzo,sigurno, a da li će ikada, mislim da neće. Citiraću Akija Tojodu, predsednika Tojote, unuka osnivača Tojote, jednog od najrelevantnijih ljudi na svetu u toj oblasti. On kaže da će elektična vozila, na planeti, biti zastupljena maksimalno 30 procenata i da taj procenat nikada neće biti veći, jer struja nije na svim delovima sveta dostupna u dovoljnoj količini da se pređe na električna vozila.

Na drugoj strani imamo Evropsku uniju, u kojoj su iznuđene političke odluke dovele auto industriju u nebrano grožđe, gotovo do kolapsa. Te odluke su isforsirali oni koji nisu imali dovoljno informacija, ali su bili podržani od strane raznih moćnika i lobističkih grupa. Evropski saobraćaj do 2035. mora da pređe na struju u smislu da treba da stupi na snagu zabrana prodaje novih automobila sa SUS motorima. To ne znači da će sa puteva nestati motori sa unutrašnjim sagorevanjem, ali znači da će nestati iz prodajnih salona u Evropskoj uniji. Zabrana se odnosi i na hibridna i plag-in hibridna vozila.

Koja to sila može da nameće zakone koji će ugroziti takve centre moći kao što su naftna industrija i auto industrija?

To nas vodi do sivih eminencija, dubokih država i raznih teorija zavera i do onih koji upravljaju svetom ili da se zadržimo na Evropskoj uniji. Ta odluka o zabrani je nelogična i bazirana je na nerealnim procenama koje su očekivale da će potražnja, pa shodno tome i proizvodnja, rasti eksponencijalno, u poslednjih deset godina i narednih jedanaest godina, što je na nivou bajke. Međutim, stvarnost je drugačija. Stigao je kovid. To je uzdrmalo i auto industriju i tržište automobila i od tada se još nsu oporavili.

Procene da će rasti prodaja automobila su se pokazale kao pogrešne. U Evropskoj uniji, u 2024. godini, ukupna prodaja svih automobila će porasti za 0,2 odsto, a očekivano je bilo da će porasti za 5 procenata. Uz sve to, dešava se da kupci električnih automobila, u najvećim evropskim državama, prema brojnim anketama, žele da se vrate automobilima sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, ne žele više električne automobile. Koji su argumenti za njihovu promenu stava? Pre svega, nedovoljna dostupnost punjača, infrastruktura koja prati električna vozila se ne razvija dovoljnom brzinom.

foto: pexels

Drugo, ljudi ne žele da se prilagođavaju automobilu. Ne žele da svoje planove i rutine prilagođavaju automobilu. Ljudi žele da automobil jednostavno, na svakom uglu, napune dizelom ili benzinom i da putuju hiljadu kilometara, a onda, nakon zadržavanja od pet minuta na pumpi, nastave da putuju još hiljadu kilometara. Električni automobili nisu tome ni blizu, još uvek.

Treće, električni automobili su jako skupi. Prvi talas kupovine je bio podržan državnim subvencijama. Subvencije postoje i u Srbiji. Pet hiljada evra je subvencija za kupovinu električnog automobila kod nas. Na značajnom broju tržišta subvencije i dalje postoje, ali ih mnoge države ukidaju. Ljudi koji su kupili EV su to, u dobrom broju, nisu to radili zbog visoke ekološke svesti, oni su to radili zbog kalkulacija. Kalkulacija sa subvencijama, beneficijama kod osiguranja, beneficijama kod registracije, pri parkingu, pri ulasku u centar grada. Ljudi su se vodili čistom matematikom. Ta matematika se sada raspala.

Na sve to, najveći problem svetske auto industrije je kako napraviti jeftin električni automobil. Uzima se da je granica dostupnog vozila, koje bi povuklo masovnu prodaju, na oko 25000 evra. Ta cena je kamen spoticanja. Nisu u stanju da naprave dovoljno upotrebljiv automobil po toj ceni. Ne mogu da proizvedu, za tu cenu, automobil koji ima razumnu autonomiju vožnje, razumnu opremu, udobnost, sigurnost.

Gde je u svemu tome Srbija i domaći potrošač?

Mi smo u povoju. Punjača ima samo na međunarodnim putnim pravcima. U Beogradu je solidna slika, a već u Novom Sadu je loša slika. U Novom Sadu nema punjača jačeg od 22 kilovata. Današnje vozila imaju ogromne baterije, od 50 kilovatčasova, pa do najluksuznijih sa baterijama od oko 100 kilovatčasova. Teške su od 250 kilograma, do 500 kilograma. Pune se strujama enormno visokih intenziteta. Ljudi ne razumeju koliko su to kompleksni automobili. Nadzorna elektronika, termalni menadžment motora, a pre svega baterije - takav automobil je vrlo kompleksan i osetljiv. Ta baterija se stalno ili hladi ili greje, kako bi joj bilo optimalno. O svemu tome brine kompleksan elektronski sistem. Sve postaje još komplikovanije kada tu nastupe dva pogonska motora. Velike svetske rentakar firme, odustaju od električnih flota, jer su komplikovana za održavanje, a šteta, nastala pri sudarima je daleko skuplja kod električnih, nego kod klasičnih automobila.

foto: pexels

Da se vratim na pitanje, gde smo tu mi. Onaj ko može da se puni u kućnim uslovima, na instalaciji u garaži ili dvorištu, a vozi puno po gradu, taj, za sada, ima matematiku. Kod nas još uvek ne postoji automobilska struja, nego je to struja za domaćinstvo i tako se naplaćuje, pa je vožnja skoro besplatna u poređenju sa vožnjom na benzin. Nemojmo zaboraviti da u ceni goriva koje plaćamo na pumpama, više od 55 procenata čine nameti, koji se koriste za održavanje puteva i razne druge stvari. Struja nije optrećena akcizama. Dok se to ne promeni, u Srbiji može da se vozi veoma jeftino na struju. Međutim, vlasnik mora da prilagodi navike automobilu, jer ne može da prilagodi automobil sebi. Mislim da električna mobilnost neće u potpunosti zavladati. Okruženi smo Evropskom unijom, ali ipak nismo njen deo. Postoje trendovi da opstane proizvodnja vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, koja će u euro 6 i euro 7 normama biti sasvim prihvatljiva i minimalno će zagađivati. Ko ipak želi električni automobil, trebalo bi da se dobro informiše, pre svega na specijalizovanim internet stranicama i časopisima.

Razgovor sa Aleksandrom Uglješićem poslušajte ovde:

A. Bujić