Društvo / Intervju
Gabor Pongo: Fokusiran na uloge
Novosadsko pozorište Ujvideki szinhaz sa svojim ansamblom i celim umetničko-produkcionim timom realizovalo je pregršt izuzetnih predstava koje su često nagrađivane širom regiona. Ne bežeći od modernih tekstova i tema, kao i prostora za mlade autore, ovo pozorište jednakim kvalitetom obrađuje i klasična dela svetske književnosti, poput "Ane Karenjine", "Ričarda trećeg" i sličnih, čija izvođenja možemo pogledati ovih dana. Jedan od vodećih glumaca, predvodnika mlade generacije Ujvideki szinhaza je Pongo Gabor, koji je u svojim ulogama pokazao raskošan talenat.
"Ovih dana igrali smo predstavu 'Idiot' Dostojevskog i mogu da kažem da je bilo zanimljivo, super, onako, maratonski. Na žalost, iako je predstava relativno nova, premijera je bila u januaru ove godine, igrali smo je poslednji put u ovoj sezoni" ispričao nam je Gabor na početku razgovora u okviru emisije "Dnevna soba" Oradija.
Tema te predstave jeste večita, ali je pitanje koliko je publika, posebno mlada, sa njom upoznata. Na koji način ste to predstavili publici?
Klasici svetske književnosti su uvek aktuelni, naravno, u zavisnosti od konteksta vremena. Mislim da smo uspeli. Ovde se ipak radi o ljudskim osobinama i osećanjima i nismo se mnogo bavili društvenim kontekstom, jer je to možda deo koji je zastareo. Bavili smo se onim što je nepromenjivo, ljudima koji su imućni i onima koji to baš i nisu i mislim da je adaptacija odlično urađena. Mislim da je predstava dobra i želeo bih da nastavimo da je igramo.
U poslednje vreme igrate dosta klasika, ali ima tu i modernih tekstova. Šta je ono što publika trenutno može da vidi na programu pozorišta, a što bi bila tvoja preporuka?
Tako je, "Ana Karenjina" je jedan veliki klasik koji smo uradili sa rediteljem Dejanom Projkovskim, koji je režirao i "Ričarda trećeg". Uz ove dve tu je i "Idiot", a od klasika imamo i "Hasanaginicu", ali je to potpuno drugačiji način izvođenja i izražavanja. Tu predstavu je režirao Urban Andraš i za nju smo imali sreće da dobijemo i Sterijinu nagradu. Na repertoaru je i komad mladig pisca Filipa Grujića "Bludni dani kuratog Džonija", pa se nadam da smo tim delom uspešno naciljali mlade. Ja u toj predstavi ne igram, ali znam da je delo veoma popularno među omladinom.
Koje bi od svojih uloga izdvojio iz prethodne karijere, barem tri?
Uh, pa to je baš teško pitanje. Nedavno sam dopunjavao svoj CV i rekoh sebi, hajde da vidim koliko imam premijera od kako sam počeo ozbiljno da se bavim glumom. Stigao sam do broja 83 ili 84! Teško je sad iz tog broja izdvojiti tri. Trudim se da svaku ulogu uradim maksimalno, čak i ako proces nije dobar ili na neki način ne uspemo sa rediteljem da dođemo do zajedničkog jezika, pokušavam sebi da nađem neki izazov ili čak i prepreku sam sebi kako bih uradio nešto novo i nešto uzbudljivo. Ako bih baš morao da biram neka to bude "Knjiga o džungli", u formi mjuzikla još iz mojih studenstkih dana, gde sam igrao Balua. Radili smo "Istoriju komunizma" Mateja Višnjaka, a jako mi je draga i predstava "Neoplanta" po tekstu Lasla Vegela, u režiji Urbana Andraša, koju smo igrali 70 puta, što je baš veliki broj izvođenja za naše malo pozorište. Tu predstavu smo prestali da igramo pre četiri godine, a sada je EPK 2022 tražila od nas da je obnovimo i na repertoaru je, mislim, 26. maja.
OBRATI PAŽNJU
Koliko ti prosečno treba vremena da se pripremiš za jednu predstavu gde glumiš neku od glavnih uloga?
To dosta zavisi, ali oko mesec i po dana je neki vremenski period za koji mogu da spremim predstavu. Tako je bilo i za Anu Karenjinu, Ričarda, Idiota... Sve su to velike predstave i velika dela, ali što pre savladamo tekst, ne samo ja nego i ostali iz ansambla, time je lakše i reditelju i svima ostalima koji učestvuju u kreiranju predstave. Nije uvek bilo tako. Dok sam bio na akademiji, mnoge druge stvari su mi takođe bile bitne u životu, ali sada sam usmeren na ulogu i pokušavam što pre da "legnem" na tekst, usvojim ga, kako bi mi ostalo vremena za samu igru i osmišljavanje određenog lika.
Predstave su na mađarskom, ali urađena je opcija sa titlovanjem na srpski, pa svi mogu da prate predstave bez problema?
Jeste, urađena je ta opcija i oko toga se dodatno trudimo, kako bismo bili konkretni i tačni. Gledao si Ričarda, isti reditelj je radio i Anu Karenjinu, koja traje tri sata, ali smo uspeli da svedemo tekst na 38 stranica. Teksta je s razlogom manje nego što je inače u dramama, samim tim, vizuelno je mnogo jače i može lako da se prati tok predstave. Što se tiče Ričarda trećeg, reditelj je tu odmah tražio da se ne stavlja Šekspirov prevod, jer bi bilo preteško za čitanje, pa je napravljen jedan siže teksta ili stiha koji je mnogo lakši za praćenje.
OBRATI PAŽNJU
Prvo sam upoznao tvog oca Lajoša, muzičkog producenta, pa onda brata Roberta, koji je naš poznati bubnjar, a tek onda tebe. Pošto dolaziš iz muzičke porodice, koliko je muzika deo tvojih uloga?
Muziku volim, glumu još više, ali nikad nisam imao potrebe da se dalje školujem u muzičkom smislu. Sve to šta danas znam i primenjujem pohvatao sam od oca i brata i često se oslanjam na svoj sluh i instinkt. Imam i dobar osećaj za ritam, pa sve to zajedno pokušavam da implementiram u predstave, ako je potrebno. Bilo je prilika kada je trebalo nešto da se odsvira na harmonici, za potrebe predstave "Majstor i Margarita" i ja sam to, prosto, naučio. Nakon toga sam naučio da sviram usnu harmoniku, a u jednoj predstavi sam svirao i kahon. Volim muziku, volim da sviram, ali sve to radim laički i strastveno. Ne želim da me bilo šta spreči da kombinujem muziku i glumu. Ako treba da sceni da se svira neki instrument ja ću pokušati da ga naučim, ako i ne uspem nešto da izvedem, onda ću glumačkim umećem i iskustvom do nadomestiti. Inače, u ansamblu imamo ljude koji baš ozbiljno sviraju i bave se muzikom, na primer, izvodimo "Hasanaginicu" sa bubnjevima, bas gitarom, gitarom, klavijaturom, a imamo i gusle i to pet komada! Sve je to jedan pank koncert i cela predstava je bogata muzikom. To je uvek zanimlivo, a i u današnje vreme kaže se da nisi glumac već audio-vizuelni umetnik.
Šta je ono na čemu trenutno radiš, naravno, ono što smeš da najaviš?
Počeli smo da radimo jednu jako zanimljivu stvar sa pet koproducenata. Tu su SNP, Ujvideki szinhaz, BDP, Šekspir fest i Budva grad teatar. Reditelj je Nikita Milivojević, a radimo predstavu "Magbet". Prva premijera se planira 16. avgusta u Budvi, tamo ćemo igrati nekoliko puta, krajem septembra je planirana premijera u Beogradu, a za oktobar je planiran Novi Sad. Ekipa je sjajna, sa nekim ljudima sam i studirao i znamo se još iz tih dana, a nikada nismo radili zajedno, pa je ovo lepa prilika. Neke ljude sam tek upoznao i ceo projekat je jako zanimljiv.
Kada si sledeći put na sceni?
Već 16. maja u našoj prvoj koprodukciji sa Beogradskim dramskim pozorištem, igram u predstavi "Demokratija" po tekstu Josipa Brodskog, a režiju potpisuje Veljko Mićunović. Sve to je u okviru projekta "Naši dani" gde gostujemo jedni kod drugih. U ovoj predstavi oni su domaćini, pa kod njih ovu predstavu igramo dva puta mesečno. Sada ćemo je igrati kod nas, a plan je da tokom leta isti komad igramo i na Brionima. Ono što bih svakako pozvao publiku je izvođenje "Neoplante", 26. maja u našem pozorištu.
Gaborovo gostovanje u emisiji Dnevna soba možete poslušati ovde:
Jovan Vanja Marjanović
foto: Ujvideki szinhaz
