Društvo
Tradicionalna umetnost će teško preživeti bez tehnologije
Digitalno doba nam je otvorilo mnoga vrata. Jedan sasvim novi i inovativni svet, sa bezgraničnim mogućnostima. Za nekoliko sekundi i uz pomoć dva, tri klika, možemo da posetimo izložbe, vidimo predstave ili proverimo vreme u drugim zemljama. Oni koji su nam najudaljeniji su odmah tu, preko različitih aplikacijia i platformi. Međutim, šta se dešava sa onim tradicionalnim formama koje su postojale mnogo pre interneta, VR-a i društvenih mreža? /
Videli smo tokom pandemije da je umetnost opstala zahvaljujući tehnologiji i digitalnom svetu, ali i da lagano, sve češće, mora da bude spojena sa modernim i savremnim oblicima i formatima, bez obzira na to da li se radi o offline ili online okruženju. To se posebno odnosi na mlađu publiku, koja odrasta u digitalnom dobu.
Istraživač i umetnik iz Belgije Kristof Timmerman radi upravo na spajanju tradicionalnih umetnika i njihovog rada, sa novim tehnologijama. Prema njegovim rečima, tu postoje beskrajne mogućnosti.
"Ljudi ne znaju kako da upravljaju svim tim novim tehnologijama, ali, umetnici daju smisao tehnologiji, nalaze interakciju između svih tih svetova tehnologije, publike i umetnosti. Mislim da će tradicionalna umetnost uvek postojati i uvek će biti tu, ali, razvija se totalno nova umetnička scena i forma koja nastaje. Ona takođe ima pravo da zauzme poziciju u umetnosti. Mislim da umetnost i tehnologija osnažuju jedna drugu. Takođe, čini mi se da su tradicionalni umetnici previše uplašeni ili protiv novih formi umetnosti, a nema potrebe. To je samo nova forma umetnosti, veoma zanimljiva i veoma inovativna. Mi ćemo uvek imati nove fotmate, oni će se pojavljivati i iskakati, pored tradicionalnih oblika umetnosti", zaključuje Kristof.
Mladi sa kojima smo razgovarali su podeljenog mišljenja. Dok neki smatraju da umetnost nema budućnost bez digitalizacije i tehnologije, drugi i dalje više vole tradicionalne, analogne formate. Oni koji su za digitalizaciju umetnosti ističu nove mogućnosti, širenje publike i vreme u kome živimo, a oni koji ipak više vole tradicionalne oblike, ističu neposredne susrete sa umetnicima.
Španska umetnica, fotografkinja i grafička dizajnerka Ana Aparicio digitalni svet smatra veoma važnim.
"Želim da rastem kroz umetnost, a to ne možemo bez tehnologije. To je deo našeg dnevnog života, ljudi su navikli na tehnologiju i ako želimo da preživimo, ako želimo da analogna umetnost preživi, moramo da budemo mnogo više prisutni u digitalnom okruženju. Mislim da tradicionalna umetnost može da preživi bez tehnologije, ali da mora biti prisutna, na društvenim mrežama, na instagramu, tiktoku i sličnim platformama", zaključuje Ana.
OBRATI PAŽNJU
Muzičarka Beatriz Mayo Mangue smatra da je tehnologija veoma važna, posebno kada se govori o muzici koju mladi slušaju na digitalnim platformama. Ipak, prilagođavanje nije tako lako.
"Za mene je to važno jer, ako želim da moja muzika bude popularnija ili slušanija, veoma je važno da znam kako da usnimim sebe, kako da se izrazim kroz različite vrste zvukova. Ali ja sam veoma analogna osoba. Smatram da, ako želim da imam kontakt sa publikom, ne smem da izgubim taj analogni deo, želim da imam što više koncerata. Za mene je spajanje sa digitalnim svetom veoma teško, jer tokom srednje škole nismo imali takvu vrstu obrazovanja i sada smo prisiljeni to da radimo. Meni je zabavnije da radim na tehnikama mog sviranja, nego da provodim vreme u svim tehnološkim procedurama, ali moram to da radim", kaže Beatriz.
Glumica Jelena Galović se takođe slaže da tradicionalni oblici umetnosti moraju da se prilagođavaju vremenu u kome smo sada.
"Digitalno vreme je, to ne možemo zanemariti, mada me to ponekada plaši. Pitam se da li će sve lepo nestati, a sa druge strane, dolaze i druge lepe stvari, samo na njih još nismo naviknuti. Umetnost je postojala oduvek i postojaće zauvek, a napredak je neophodan u svakom smislu. Tradicija je prelepa i treba joj se vraćati, treba je obnavljati i zadržavati, ali je i saradnja između digitalnog sveta i tradicionalnih umetnosti neophodna. Mislim da mladi uživaju u raznim stvarima, ali ono u čemu najviše uživaju su kratke forme. Ako prebacimo tradicionalne umetnosti u neke moderne formate, onda će možda i mladi shavtiti da su to u stvari sve iste priče, samo pričane na drugačiji način", tvrdi Jelena.
Direktorka Fabrike kulture u Antverpenu u Belgiji, Anabel Barrio, zaključuje da umetnost bez tehnologije u budućnsoti neće moći da preživi.
"Mislim da tradicionalna umetnost i tehnologija moraju da se kombinuju, malo analognog, malo digitalnog, kako bi tradicionalna umetnost mogla da preživi. Digitalizacija nam pruža određene načine da razvijemo sve ono što radimo analogno. Mislim da su umetnici više privrženi i dalje tradicionalnim oblicima i analognom stvaranju. I dalje ljudi mogu da uživaju samo u analognom, ali ako govorimo o budućnosti umetnosti, ona neće moći da preživi bez upotrebe savrmenih i modernih kanala", ističe Anabel.
Svi naši sagovornici se slažu u jednom: tradicionalna umetnost mora da nađe način da se poveže sa tehnologijom i digitalnim svetom, no to nikako ne znači da se kvalitet, intimnost i vrednosti moraju izgubiti. Naprotiv, jedna drugu mogu osnažiti, podupreti i približiti različitim generacijama.
Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" poslušajte u plejeru:
