Društvo / Aktivizam
Osmi mart: snaga je da progovorimo i kažemo "ne"!
Danas je Osmi mart. Međunarodni dan žena. Dan kada se slavi borba za ravnopravnost, jednakost i ljudska prava žena. Na ovaj datum pre više od 160 godina, žene u Njujorku su protestovale zbog loših radnih uslova. Nakon toga su osnovale sindikat, a protesti su se nastavljali godinama kasnije. Najpoznatiji je onaj 1908. godine, kada je hiljade žena tražilo ispunjenje radnih prava i pravo glasa.
U Srbiji je prvo obeležavanje Dana žena organizovano 1914. godine. U kakvom su društvenom, socijalnom i ekonomskom položaju žene u Srbiji danas - 109 godina nakon tog prvog obeležavanja? Odgovor nije ni malo optimističan. Sve i da ne pomenemo podatke o nasilju, seksualnom zlostavljanju, slučaj glumice Milene Radulović, intervju sa višestrukim silovateljem, silovanje jedanestogodišnje devojcice - deset femicida u 67 dana govori mnogo o položaju žena danas.
Ivana Perić iz SOS ženskog centra kaže da je na ovaj dan važno da se podsetimo borbe za ženska prava koja još uvek mora da traje, jer posla, na žalost, ima mnogo. Videli smo poslednjih meseci da žene sve češće izlaze na ulicu, glasno i jasno govore o svojim potrebama i pravima. Žene su ljute, a Ivana kaže da to zdravo ispoljavanje ljutnje apsolutno podržava.
"Žene su učene vekovima da trpe i to je veliki problem sa patrijarhatom. Trpimo nasilje i ćutimo, trpimo neravnopravni položaj i ćutimo. To je, navodno, snaga. Ne, snaga je da kažemo ne, snaga je da progovorimo, snaga je da izađemo i jasno i glasno kažemo šta nećemo da trpimo. To je ta zdrava ljutnja. Treba da učimo sledeće generacije da ne dozvole da trpe ugrožavanje, ugnjetavanje i nasilje u bilo kom smislu", ističe Ivana.
Ona dodaje i da ne smemo zaboraviti dosadašnje borbe za ženska prava, posebno zbog toga što i dalje živimo u rodno neravnopravnom društvu.
"Kada smo izašle na tržište rada, posle vekova obespravljenosti, ženama su pripadali najgori poslovi u fabrikama sa jako malom dnevnicom, sa mnogo sati prekovremenog rada i sa velikim rizikom za zdavlje. Onda su žene izašle na ulicu i Osmi mart simbolizuje tu borbu, udruživanje žena i ostvarenje prava. Jako mnogo je urađeno od prvog talasa feminizma, ali mi i dalje živimo u rodno neravnoprvnom društvu, što nije slučaj samo Srbije", kaže Ivana.
Direktorka Centra za ženske studije u Zagrebu Dorotea Šušak naglašava da se na ovaj dan ne sme gledati samo kao na period koji je namenjen proslavama.
"Naravno da ima i puno razloga za slavlje, ali imamo i razloga za deromantiziranje samog dana, pošto on ne služi samo tome da se razmenjuju znakovi pažnje. Prvenstveno služi tome da se podsetimo na to koje smo sve bitke izborili i koje nam tek predstoje. Vekovni su i stalni pokušaji da se na ženska prava izvrše različiti oblici zakidanja i udaraca. Mislim da je na nama da se uvek setimo šta je sve bilo potrebno da bi bili ovde gde smo danas i šta to sve ne funkcioniše i dalje", ispričala je Dorotea za Oradio.
OBRATI PAŽNJU
Dorotea skreće pažnju na to da i dalje mnogo toga ne funkcioniše: prava na reproduktivno zdravlje žena, mnogo je rodno zasnovanog nasilja, a femicide brojimo u desetinama po godini u svim našim ex-yu zemljama, kaže Dorotea. Njen je zaključak da je na današnji dan više razloga za ljutnju.
"Veliki je broj femicida i slučajeva rodno zanovanog nasilja, najviše od ženama bliskih ljudi, bračnih partnera, drugova, sinova... Razloga za ljutnju je više i mislim da tu ljutnju treba da podrži celokupna populacija. Svi ovi izlaci na ulice, u Hrvatskoj, u Srbiji, dobar su podstrek i ideja da će možda ipak nešto biti bolje. Ostajanje kod kuće i ćutanje nikako nisu neki mehanizmi koji nam pomažu u ovoj borbi."
Slavica Trifunović iz organizacije IRIDA kaže da 8. mart svakako predstavlja borbu za dostojanstven rad i život, ali je ovaj dan mnogo više.
"To je i borba za pravo na dostojanstven život i borba za to pravo na život. Takođe ta poražavajuća statistika govori dosta o tome gde smo mi kada je rodna ravnopravnost i zaštita života žena sada, jer od početka godine imamo veliki broj femicida. Poručila bih ženama, devojkama i devojčicama, da budu dovoljno glasne, da ne ćute na socijalnu nepravdu. Neka nam niko ne govori da ćutimo i da smo histerične", ističe Slavica.
Ivana Perić iz SOS ženskog centra kaže da se više žena javlja za podršku, ali da i dalje ima mnogo oklevanja kada su u pitanju prijave nasilja.
"Šta nam to govori? Da i dalje nema dovoljno poverenja u institucije, potrebna je podrška od strane porodice, prijatelja, sistema. Treba nam ekonomsko osnaživanje. To je jako važno, jer kada je žena ekonomski osnažena, mnogo će lakše doneti odluku da prijavi nasilje. Takođe da veruje, kada progovori o nasilju, da će zaista biti zaštićena, da će je zaista čuti, a ne da dobije poruku da umišlja, da preteruje ili da ona provocira. Imamo još uvek puno društvenih predrasuda na kojima treba da radimo", zaključuje Ivana.
Neka ovaj 8. mart bude podsetnik na sve ono što su heroine i heroji do sada uradili i i dalje rade za prava žena. Neka nas podseti i na sve one junakinje koje su morale da prećute, koje nisu mogle da se izbore i koje i dalje to rade. Zbog njih ovaj dan treba da traje cele godine. Srećan nam Međunarodni dan žena, neka bude i revolucija i cveća.
Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?"poslušajte u plejeru:
J. Božić
