Društvo / Obrazovanje
Catcalling nije kompliment, već uznemiravanje
Na fakultetu u Španiji, koji pohađaju samo muškarci, nedavno je izveden "performans" u kome je 100 muškaraca izašlo na prozore i dobacivalo neprimerene stvari ženama na ulici. Zbog tog dobacivanja, poznatog i pod terminom catcalling, student koji je ovo pokrenuo je izbačen, ali problem nije nestao. Ni u Španiji, ni kod nas.
Catcalling je oblik seksualnog uznemiravanja koje je u pojedinim državama kažnjivo zakonom. Kod nas taj izraz označava uznemiravanje. Ili bi bar trebalo da je tako. Često osobe koje dobacuju misle da je to kompliment.
Divna (27) kaže da to nisu samo povici i zvižduci, već i neprijatni pogledi i ulazak u nečiji lični prostor.
"To su neke stvari koje znamo i prepoznajemo kao neprijatne, u suštini, zlostavljanje. Toliko su prihvaćene u društvu da nekada i ne obratimo pažnju na njih, a definitivno jesu naše žensko nasleđe, na žalost", kaže Divna.
Njeno iskustvo pokazuje da su to većinom srednjoškolci, čije dobacivanje je bezazleno, ali može postati problem.
"To više pripisujem njihovoj nevaspitanosti, ali to će svakako preći u jedno uobičajeno ponašanje odraslog, zrelog muškarca, ako se primerenom edukacijom ne reši. To nikada nije bio kompliment ni jednoj ženi i nadam se da nikada neće ni postati nešto što se tako tumači", zaključuje Divna.
Kordinatorka za edukaciju i informisanje u organizaciji Irida, koja se bavi ženskim pravima, Isidora Paklar kaže da catcalling uključuje i neprimerene gestove, zvukove sa kojima se žene susreću, najčešće na ulici. Zato ga između ostalog zovu i ulično uznemiravanje.
"To je nešto što žene ne žele, ne prija im i dodatno čini da se osećaju nebezbedno. Naročito ako se dešava u kasnim večernjim časovima, kada je žena sama, a često se tada događa. Mnogo ređe je kada je ona u društvu i kada pored nje ide muškarac, jer se to odmah percipira kao da ima neku vrstu zaštite. U svakom slučaju, sve što čini da se osećamo neprijatno i nebezbedno ne može se smatrati komplimentom", kaže Isidora.
Irena (24) kaže da joj se često dešava da muškarci trube iz kola kada prođu pored nje.
"Vrlo je očigledno da nemaju neki drugi normalan razlog da zatrube. Osećala sam se jako neprijatno i nikako ne mislim da je to kompliment. Uznemirujuće je i samo učini da se osetim nebezbedno. Koliko sam shvatila iz razgovora sa drugim ženama i one to tako gledaju", podelila je Irena sa nama.
Činjenica je da se o ovoj temi ne govori dovoljno, a na dobacivanje se i dalje ne gleda kao na uznemiravanje. Isidora kaže da bi situacija sigurno bila bolja kada bi one koje su doživele to iskustvo imale neki prostor u kome mogu da podele osećanja.
"To je nešto sa čim se susreću, ne samo žene, nego i devojčice pre puberteta, u ranom dobu i utiče na njihovo samopouzdanje i način na koji posmatraju sebe. Često imamo taj momenat - da li sam ja doprinela tome, da li sam išla u prekratkoj suknji, haljini. Važno je razgovarati o tome, da žene ni na koji način ne izazivaju, ne provociraju ovu vrstu uznemiravanja, već da niko ne bi smeo da im dobacuje i da ih ugrožava na bilo koji način u javnom prostoru", kaže Isidora.
Svetlana (26) kaže da joj se dešavalo, kada je bila mlađa da joj dobacuju, da zvižde ili sviraju iz auta.
"Na to se nisam previše obazirala i nisam gledala da li je to ka meni usmereno. Prosto, ako pogledam, može još nešto dodatno da se desi. Mislim da nije bilo iz straha, već iz neke nezinteresovanosti. Ne smatram to komplimentom, naprotiv, smatram da je to nepoštovanje prema osobi. To treba da bude poptuno zabranjeno, na neki način, jer može da prouzrokuje velike posledice i traume", ispričala je Svetlana.
Psihološkinja Milica Lazić kaže da većina žena izveštava da je takvo ponašanje neprijatno, suprotno mišljenju da je to pohvala na račun fizičkog izgleda.
"Većina žena to povezuje sa osećajem stida ili sramote, budući da je u većini kultura fizičko telo i seksualnost žena poistovećena sa takvim osećanjima. Takva vrsta dobacivanja nas često asocira na to da nismo dovoljno bezbedne u našem društvu, čim naše telo može biti predmet komentara osoba koje ne poznajemo. Pretpostavićemo da će najveći broj žena uspeti da prebrodi tu nelagodu i neprijatnost i neće imati neke ozbiljnije posledice. Možemo isto tako da zamislimo da su pojedine osobe imale i neko prethodno iskustvo uznemiravanja i da reaguju mnogo nepovoljnije", ističe Milica.
OBRATI PAŽNJU
Milica skreće pažnju i na okolinu koja treba da bude podržavajuća kada je u pitanju bilo koja žrtva, bilo kakvog nasilja i uznemiravanja, da ne bi dolazilo do toga na žrtve misle da su nešto isprovocirale ili pogrešno uradile.
"Takve poruke, naročito javno, poput sama je tražila, dovode do toga da mi kao društvo često ćutimo o nasilju, da žrtve ćute o nasilju, da trpe, ostaju u odnosima nasilja i da to rade jer se boje osude okoline. To rade, jer postoji potencijal da će ih okolina osuditi. Važno je da šaljemo jasnu i nedvosmislenu poruku da je za nasilje kriv i odgovoran samo nasilnik", zaključuje Milica.
Normalizacija catcallinga prouzrokuje ćutanje. Isidora rešenje problema vidi upravo u razgovoru i razbijanju stereotipa da je to nešto što prija.
"Podstakla bih i muškarce da više razgovaraju sa ženama na tu temu, o tome kako se one osećaju u tim situacijama i šta sve catcalling izaziva kod njih. I koliko dugo o tome razmišljaju i koliko možda biraju alternativne puteve da dođu kući, da bi izbegle neka mesta gde znaju da će se to desiti i tako dalje. Kada bismo više govorili o tome, mislim da bismo lakše probudili empatiju i razumevanje."
Catcalling nije kompliment. Dobacivanje, zvižduci, sviranje iz kola i različiti gestovi predstavljaju, u najmanju ruku, uvredu. Žene se često osećaju nebezbedno, degradirano, a neke proživljavaju i prethodne traume zahvaljujući toj jednoj neprimerenoj rečenici na ulici. Za one koji planiraju da dobace nešto sledeći put - nemoj, nije ok, a za one koje misle da su nešto izazvale - nisi ništa uradila, sve je ok.
Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" poslušajte u plejeru:
