Društvo
Nauka je ženskog roda, ali su žene u njoj dugo bile nevidljive
Koliko imena poznatih naučnica biste mogli da navedete bez pomoći Google-a? Da li ste znali da je prvi programer zapravo bila - programerka - Ada Lovelace? Mnoga otkrića i izumi koje i danas koristimo otkriveni su od strane žena, naučnica čija imena ne nalazimo baš često u školskim udžbenicima. Zbog toga smo u 27. epizodi Rodnopravnosti razgovarali o položaju žena u nauci, kao i o prepoznatosti njihovog doprinosa kroz istoriju i danas.
Foto: Pexels
Pitali smo mlade iz Novog Sada i Beograda, koji studiraju ili su donedavno studirali različite oblasti, koliko u svom svakodnevnom životu putem medija ili društvenih mreža imaju priliku da saznaju nešto o ženama u nauci.
“Pa i ne baš često, ali to opet zavisi i od medija koje pratiš. Znam da je pre par godina, kada je prvi put napravljena slika crne rupe, u svim medijima bilo prisutno da je to Katie Bouman uradila i da je bila jedna od najzaslužnijih na tom projektu. Takođe, u medijima se povremeno provuče i priča o američkoj naučnici koja je radila za NASA-u i nakucala onaj ogroman kod koji je poslao satelit u svemir”, priča Aleksandar, mladi programer iz Novog Sada.
On dodaje i da je tokom studija na Fakultetu tehničkih nauka ipak imao prilike da sazna nešto više o ženama važnim za njegovu naučnu oblast.
“Dosta se pričalo o ženama u našoj oblasti, iako je IT i dalje dominantno muška profesija. Mislim da je na mom smeru bilo bar duplo više studenata nego studentkinja”, kaže Aleksandar.
Međutim, studentkinja animacije Teodora kaže da se susretala sa određenim stereotipima o ženama koje žele da se usavršavaju u ovoj oblasti.
"Na mom smeru to nisam primetila, međutim, dešavalo mi se da me pojedine kolege sa programerskih smerova gledaju kao da nisam dovoljno pametna za njih i smatrali su da je to što ja studiram glupost. Naravno, nisu svi takvi, ali ta mizoginija i dalje postoji. Žao mi je što to vidim, jer ne mogu ni da zamislim u kojoj meri se to ranije dešavalo i koliko žena je ostalo u senci zbog toga", ističe Teodora.
Ivana, studentkinja fizike iz Novog Sada, takođe deli pozitivno iskustvo kada je reč o prepoznatosti doprinosa žena u ovoj nauci tokom njenih studija. Ipak, kaže da to nije pravilo.
“U mojoj oblasti, odnosno fizici, žene su vidljive zahvaljujući studentkinjama, kao i profesorkama. Imamo otprilike jednak broj profesora i profesorki, te time uspevamo da prikažemo u lepom svetlu naučnice i njihov doprinos kroz istoriju. Ali, nažalost, sam kurikulum se njima ne bavi mnogo. Sve i kada se desi da je nešto nazvano po nekoj ženi, naučnici, čućemo samo njeno prezime. Tako se dešava da tek posle nekoliko semestara ili nekoliko godina saznamo da je u stvari bila reč o ženi. Kao i u svakoj nauci, možda u fizici i više nego inače, postoje primeri gde su muškarci uzeli zasluge kroz istoriju za neka otkrića žena", kaže Ivana.
Foto: Pexels
Vidljivost žena u nauci takođe prilično varira u odnosu na naučnu oblast. Student biohemije iz Novog Sada Ivan Varga tako nam je ispričao da većinu studenata na njegovom smeru čine žene, što utiče i na percepciju naučnica u ovoj oblasti.
“Generalno, kad zamislim naučnike u mom polju, zamislim žene, baš zato što sam toliko bio okružen njima. I u mojoj porodici se dosta promoviše naučni rad - moja tetka je završila biologiju, moja majka je pedijatar…”, priča naš sagovornik.
Ipak, Ivanov utisak je da se u udžbenicima dostignuća žena u nauci ne pominju dovoljno.
“Mislim da se umanjuje to koliko su žene stvarno doprinele nauci. Na primer, Marija Kiri - ona se jedva pominje, a dobila je Nobelovu nagradu za svoj rad. Slična situacija je što se tiče Mileve Marić. Najviše što se o njima zna su njihove slike, a ne njihov doprinos nauci. Iza mnogo naučnih otkrića stoje žene. Na primer, kada je reč o priznanju za otkrivanje strukture DNK, tu je žena doslovno pokradena, a Nobelovu nagradu su dobila dva muškarca. To je moj utisak što se tiče ženske participacije u nauci - da su jako često ili pokradene ili samo nespomenute", priča Ivan.
Studentkinja istorije iz Beograda Anja Gretić ističe da, kada je reč o vidljivosti žena u nauci kroz istoriju, o njima često saznajemo tek kasnije u životu, kada se opredelimo za neku užu oblast studija. Takvo je bilo i njeno iskustvo.
“Ja sam o tome više saznala tek na fakultetu, i to ne zbog fakulteta, već zbog toga što sam se sama zainteresovala. Kao studentkinja istorije, mogu na prste jedne ili dve ruke da nabrojim koliko smo mi žena spomenuli. Jednostavno, tu mi je bilo nešto neobično, kao da nešto ne štima, jer žene su uvek bile tu, samo u senci. Ja zato kažem da su one noseći stubovi iz senke. Čak i kada nisu imale prava, one su se borile, od antike, preko srednjeg veka do današnjih dana”, priča Anja.
Anja Gretić, foto: lična arhiva
Uzrok manjoj vidljivosti žena u nauci, ali i u drugim oblastima, možemo tražiti u patrijarhatu, kaže naša sagovornica.
“Mi i dalje živimo u patrijarhalnom društvu. Iako je situacija bolja nego ranije, naravno, ne bih rekla da smo prevazišli neke nametnute norme, naročito na Balkanu. Ovde i dan-danas, kada kažeš da želiš da se posvetiš nauci, pitaju te kad će deca, šta imaš od toga... Takođe, kada je reč o temama kojima se ja bavim, a one su najviše vezane za žene u istoriji, često bude komentara da te žene čine neki mali, zanemarljiv procenat. A taj procenat nije ni mali ni zanemarljiv. Upravo zbog tog patrijarhalnog društva, žene nisu imale prostora koliko i muškarci, što ne znači da nisu delovale. One su se i te kako borile, čak su se potpisivale i pseudonimima, a mnogim ženama je ukradeno ono što su uradile i zbog toga su njihova postignuća ostala u senci. Ipak, moram da kažem i da mi se čini da je danas situacija bolja i da žene polako izlaze iz te senke”, smatra Anja Gretić.
Sagovornica Oradija ističe i da je važno da od najranijeg uzrasta, odnosno osnovne i srednje škole, više saznajemo o postignućima žena u svim sferama, jer na taj način i devojčice mogu imati svoje uzore u oblastima kojima će se baviti jednog dana.
“Ja bih rekla da to dosta utiče, ali kao i stav društva koji je nekada neprijatan i osuđivački. Na primer, ako pričamo o udžbenicima fizike, ja se ne sećam da smo mi ijednu ženu pomenuli na tom predmetu, niti se sećam da smo to uradili na biologiji. Na časovima jezika sada vidimo da skraćuju obim dela Desanke Maksimović. O tome treba da razmislimo i zapitamo se koliko žena imamo u udžbenicima i čitankama od prvog razreda osnovne do četvrtog srednje škole. Ja bih volela da se to malo promeni, jer zaista imamo fenomenalnih i talentovanih pesnikinja i autorki, i u Srbiji i šire”, kaže Anja Gretić.
Slična situacija je i kada je reč o načinu na koji su žene posmatrane u Anjinoj oblasti - istoriji.
“Obično se žene pomenu kao nečije ljubavnice ili naslednice. Jedina žena o kojoj je bilo nešto više u istoriji, a da se ja sećam udžbenika, bila je Katarina Velika, ruska carica. Eventualno se pomene Nefertiti kao Ehnatonova žena i jedna tako lepa bista koja sad stoji u Berlinu i pleni svojom lepotom. Međutim, niko ne kaže da je Nefertiti plenila i time što je znala jezike i bila i političarka na neki način. Što se tiče ostalih primera, Milunka Savić možda dobije neki majušni pasus i više se ne sećam nijedne žene da je bila spomenuta u istorijskim udžbenicima”, priča Anja Gretić.
Foto: Pixabay
Da o ženama u nauci i njihovom doprinosu kroz istoriju često saznajemo tek kada dođemo do fakulteta, kaže i student novinarstva iz Beograda Filip Đorđević, dodajući da je njegov fakultet pozitivan primer kada je reč o prepoznavanju potrebe da se u okviru kurikuluma posebna pažnja posveti rodnim temama.
“Koliko sam puta čuo u osnovnoj i srednjoj školi za neku naučnicu? Ne verujem da će mnogo ljudi moći da vam kaže van odgovora Marije Kiri i eventualno Mileve Marić Ajnštajn”, kaže Filip.
“Od primera bi tu, naravno, bila Marija Kiri i Mileva Marić Ajnštajn, ali mislim da je to otprilike to, da nam ništa više nije ponuđeno u toku osnovne i srednje škole”, saglasan je Aleksandar.
“Nažalost, tako je postavljen celokupni školski sistem. Što se tiče visokog obrazovanja, verujem da je tu situacija ipak malo bolja. Međutim, ja sam možda izolovan primer jer su jedan od najtežih predmeta na Fakultetu političkih nauka upravo studije roda. To je predmet koji se bavi istorijom i teorijom ženskih prava, pa sam tu imao dosta prilike da čujem o ženama koje su doprinele, kako borbi za njihova prava, tako i društvu u celini. Tu bih izdvojio Kseniju Atanasijević, filozofkinju i prvu ženu koja je doktorirala na beogradskom univerzitetu. Preporučujem svima da pročitaju nešto o njenoj biografiji, zaista je izuzetna. Pored nje, tu je i Jelisaveta Načić, arhitektica iz 20. veka koja je svojim radom dosta doprinela tome kako danas izgleda Beograd”, ističe Filip Đorđević.
Naš sagovornik dodaje i da, kada je reč o mejnstrim medijima, ni tu nemamo dovoljno sadržaja posvećenim ženama u nauci, kao ni ženama u drugim oblastima. I onda kada takav sadržaj postoji, on se najčešće nalazi u alternativnim medijima i portalima koji nemaju domet do većinske publike. Situacija bi, kaže Filip, morala biti drugačija, imajući u vidu činjenicu da žene čine polovinu globalnog stanovništva.
OBRATI PAŽNJU
Poslednjih godina društvene mreže su postale važan kanal za popularizaciju naučnih sadržaja, pa samim tim imamo i nešto više prostora za predstavljanje doprinosa žena u različitim oblastima.
Studentkinju istorije Anju Gretić na društvenim mrežama verovatno poznajete kao Gretu. Ona u svojim objavama često govori o ženama koje su bile značajne istorijske ličnosti i time se trudi da poveća njihovu vidljivost. Kada je počela da istražuje i više od onoga što se nudilo kao fakultetsko gradivo, Anja kaže da je shvatila da postoje mnoge žene koje su bile akterke važnih istorijskih događaja, a čija ni imena često ne znamo.
“Draga Ljočić se možda spomene ponekad, ali nisam sigurna da ljudi znaju da je ona jedna od prvih dvadeset žena lekara u Evropi, koja se do svog poslednjeg dana zalagala da njene koleginice budu tretirane isto kao kolege. Što se tiče žena naučnica, njih zaista ima u raznim sferama, od Vere Rubin do Rozalin Frenklin. Treba svakako pomenuti i Florens Najtingel, koja je promenila tok svetske medicine uvođenjem nekih novih metoda za vreme Krimskog rata, gde je služila kao medicinska sestra. Tu je i doktorka Elsi Inglis koja je bila u srpskoj vojsci tokom Prvog svetskog rata, a koja je poboljšala higijenske uslove u tifusnim bolnicama. Ona je bila i sufražetkinja, borila se za pravo glasa”, objašnjava sagovornica Oradija.
Anja Gretić nam je ispričala i da je ona odlučila da započnem sa kreiranjem edukativnog sadržaja o važnim ženama kroz istoriju onda kada je shvatila da ga u digitalnom prostoru nema dovoljno. Zbog toga ističe da je važno da svako od nas u svojoj oblasti i u skladu sa mogućnostima da svoj doprinos.
“Ja volim da budem promena koju želim da vidim i mislim da bi svaki čovek to trebalo da uradi, koliko god ta promena nekada bila mala i neprimetna. Trebalo bi da svi damo svoj doprinos da društvo bude bolje. Ovih dana to može da se vidi, ne samo na društvenim mrežama. Moja načelna ideja je bila baš ta - da budem ono što bih ja želela da čujem, da ja nešto novo naučim, da upoznam neke nove ljude. Iako ja nisam neki veliki kreator, da tako kažem, mislim da ljudi znaju čime se bavim i bude mi puno srce kada mi neko kaže da je zavoleo ili zavolela istoriju zbog mene. Mislim da je to već jedna dovoljna pobeda i dokaz da to vredi. Zato ohrabrujem sve koji imaju da podele nešto lepo da to urade, jer odziv možda neće biti toliki koliki je na neke druge stvari, ali će svakako doći do onih do kojih bi trebalo da dođe”, zaključuje Anja Gretić.
Celu epizodu Rodnopravnosti u kojoj smo govorili o ženama u nauci možeš poslušati u plejeru:
Irena Čučković
