Zamka "trebalo bi": Kako pobediti prokrastinaciju?

Pritisnuti mnoštvom sadržaja koji nam odvraćaju pažnju, često odlažemo obaveze iz već prenatrpanog rasporeda. Bez obzira na opravdanja, suština je ista: zadatak nije urađen, vreme je nepovratno izgubljeno, a problem postaje veći. Zašto se danas češće vodi krilaticom "što možeš sutra, ne ostavljaj za danas" i kako minimizovati ovaj problem? O tome je za Oradio govorila psihološkinja Damjana Jurošević iz TIM centra.

foto: pexels.com

Prokrastinacija je danas masovna pojava. Da li je ključni problem u onoj čuvenoj frazi "trebalo bi"?

Tako je. Reč "trebalo bi" je ključna. Prokrastinacija je zapravo odlaganje stvari koje su dugoročno dobre za nas, od poslovnih projekata i studija, do brige o zdravlju. Odlažemo zadatke koji nam u trenutku deluju preplavljujuće, teško ili dosadno. Naš mozak tada ne oseća uzbuđenje, pa biramo kratkoročna zadovoljstva. Ipak, nakon nekog vremena se uvek osvrnemo i zapitamo: "Zašto to nisam uradio ranije?".

Gde leži najveći problem – u prevelikom broju opcija ili u stvarima koje nam odvlače pažnju?

Kolektivni mentalitet se menja. Nekada se cenilo završavanje obaveza na vreme, a danas je parola "samo radi, radi, radi". Ljudi se zatrpavaju zadacima bez jasnog smisla, što stvara osećaj preplavljenosti. Kod mladih je to još izraženije jer oni ne pamte period bez ovoliko informacija i senzacija; njima je ovaj konstantni pritisak normalno stanje.

Damjana Jurošević

Koliko opšti sistem i naš mentalitet utiču na to da postanemo skloni odlaganju?

Mi smo narod koji voli hedonizam, što se direktno prenosi na prokrastinaciju kroz izgovore poput "idem prvo na kafu". Iako su mikropauze korisne, mi ih koristimo da izbegnemo važne stvari. Želimo brza, "flaster" rešenja, preko reda i veze. Taj mentalitet se prenosi na školu, posao i odnose, umesto da svesno odlučimo gde ćemo uložiti energiju.

Da li je zauzetost na drugim poljima najčešći izgovor za odlaganje obaveza?

Apsolutno. Na treninzima upravljanja vremenom uvek naglašavam: ne upravljamo vremenom, već sobom u vremenu. Vremena uvek ima isto, ali su naše odluke te koje prave razliku. Često biramo kratkoročno zadovoljstvo i gubimo dugoročne ciljeve iz vida. Ljudski je ne biti robot, ali problem nastaje kada to uzme maha, pa se trgnemo tek nakon decenija zanemarivanja važnih aspekata života.

Može li nam moderna tehnologija zaista pomoći u organizaciji ili je ona deo problema?

Postoje dva tipa ljudi. Onima koji se teško organizuju, tehnologija pomaže kroz kalendare i praćenje vremena. S druge strane, imamo one koji su toliko digitalno organizovani da im raspored postaje rigidan. Svako odstupanje ih preplavi stresom. Njima bih preporučila da tehnologiju koriste slobodnije i da je povremeno potpuno ugase kako bi se odmorili.

Kako kanalisati višak energije kod hiperaktivnih ljudi koji ipak ne završavaju svoje zadatke?

Danas imamo nikad više informacija i opcija, što troši energiju u kratkim naletima, nakon čega sledi pad. Rešenje je u ograničavanju izbora. Koristim metaforu sređivanja ormara: ne pokušavajte da očistite sve odjednom jer ćete odustati. Odredite jednu policu za danas. Kada nju završite, recite sebi "bravo", to je dovoljno za početak.

Kako prevazići gubitak smisla i osećaj da trud danas ne garantuje bolje sutra?

To je čest problem u praksi. Ljudi očekuju trenutnu nagradu, poput ocene u školi. Međutim, prava promena se dešava kada prestanemo da radimo stvari zato što "treba" i pronađemo viši, lični smisao. Često vidim ljude koji su kao hrčci u točku, bez jasnog cilja. Kada prokrastinacija postane blokada u svim sferama života, važno je potražiti stručnu pomoć. Psiholozi su tu da budu ogledalo koje vam pomaže da sami sebe saslušate i posložite prioritete.

Damjanino gostovanje u emisiji Dnevna soba možete poslušati na linku ispod:

Jovan Vanja Marjanović

fotografije: TIM centar